Sećanje na svetlost

Ovim sporazumom ne predviđa se način rešavanja razmirica. Do njih će sasvim sigurno dolaziti, pošto do razmirica uvek dolazi. Ovakav spis mora predvideti način da se takve stvari rešavaju; moraš da odrediš kako da se prestupi kažnjavaju, sem da sve ostale zemlje stupe u opšti rat. Bez takve promene, sitnice će se gomilati i godinama stvarati pritisak, sve dok sve ne bukne u plamen.

Kako sada stvari stoje, ugovor zahteva da države napadnu prvu koja naruši mir. Ne sprečava ih da u osvojenom kraljevstvu uspostave sebi potčinjenu vlast, pa čak ni u nekom drugom kraljevstvu. Bojim se da će s vremenom ovo primirje biti proglašeno ništavim; šta vredi ako je zaštita koju ono pruža samo na papiru? Krajnja posledica ovoga biće rat. Ogroman, sveobuhvatni rat. Neko vreme ćeš imati mir, naročito dok su živi oni koji te poštuju. Ali za svaku godinu mira koju stekneš, doći će godina velikog razaranja što će uslediti kada se stvari raspadnu.“

Rand spusti prste na ugovor. „Sklopiću mir sa Seanšanima. Dodaćemo član da je ugovor ništav ako ga njihov vladar ne potpiše. Hoćete li se onda svi saglasiti da ga prihvatite?”

„To rešava manju nevolju“, tiho odgovori Elejna, „ali ne i veću, Rande.“

„Ovde postoji jedno još veće pitanje“, začu se nov glas.

Perin se iznenađeno okrenu. Avijenda? Ona i ostali Aijeli nisu učestvovali u raspravama. Samo su posmatrali. Perin je skoro zaboravio da su prisutni.

„Zar i ti?“, upita Rand. „Avijenda, jesi li došla da zgaziš krhotine mojih snova?“

„Ne budi dete, Rande al'Tore“, odbrusi mu ta žena i odsečnim koracima priđe da dodirne spis. „Imaš toh.“

„Izostavio sam vas iz njega“, pobuni se Rand. „Verujem tebi - i svim Aijelima.“

„Aijeli se ne pominju u ugovoru?“, zapita se Easar. „Svetlosti, kako li nam je to promaklo!“

„To je uvreda“, kaza Avijenda.

Perin se namršti. Mirisala je veoma ozbiljno. Od ma kog drugog Aijela očekivao bi da nakon tako oštrog mirisa usledi namicanje vela i dizanje koplja.

„Avijenda“, reče joj Rand i nasmeši se. „Ostali bi da me obese zbog toga što sam ih uneo u ugovor, a ti si besna zbog toga što sam vas izostavio?“

„Tražim svoj dar od tebe“, odgovori mu ona. „To je to. Unesi Aijele u svoj spis, u svoj Zmajev mir. U suprotnom ćemo te napustiti.“

„Avijenda, ti ne govoriš u ime svih njih“, reče joj Rand. „Ne možeš da...“

Sve Mudre u šatoru stadoše iza Avijende, usklađeno kao da plešu. Rand trepnu.

„Avijenda nosi našu čast“, reče Sorilea.

„Ne budi budala, Rande al'Tore“, dodade Melaina.

„Ovo je ženska stvar“, dodade Sarinda. „Nećemo biti zadovoljne dok ne budemo ravnopravni s mokrozemcima.“

„Zar je ovo preteško za nas?" upita Amis. „Zar nas vređaš nagoveštavajući da smo slabiji od drugih?“

„Vi ste sve poludele!" uzviknu Rand. „Zar ne shvatate da vam ovo zabranjuje da se međusobno borite?“

„Ne zabranjuje borbu“, odvrati mu Avijenda. „Zabranjuje borbu bez povoda.”

„Vaša svrha je ratovanje“, odgovori Rand.

„Ako u to veruješ, Rande al'Tore“, ledeno mu odgovori ona, „onda sam te veoma loše naučila.“

„Ona mudro govori“, javi se Ruark prilazeći čelu gomile. „Naša svrha bila je da se pripremimo za to što ćemo ti biti potrebni u ovoj Poslednjoj bitki. Naša svrha bila je da budemo dovoljno snažni da opstanemo. Sada će nam biti potrebna nova svrha. Rande al'Tore, zbog tebe sam okončao krvne zavade. Ne bih da ih ponovo otpočnem. Sada imam prijatelje koje radije ne bih ubio.“

„Ludilo“, reče Rand odmahujući glavom. „Dobro, ubaciću vas.“

Avijenda je delovala zadovoljno, ali Perina je nešto mučilo. On ne razume Aijele - Svetlosti, ne razume Gaula, koji je već toliko dugo s njim. Ipak, primetio je da Aijeli vole da uvek rade nešto. Na oprezu su čak i kada se izležavaju. Kada se drugi ljudi kockaju ili kartaju, Aijeli često tiho i nenametljivo rade nešto korisno.

„Rande“, reče Perin i priđe mu, hvatajući ga za ruku. „Trenutak, molim te?“

Rand se pokoleba, pa mu klimnu i mahnu rukom. „Zapečaćeni smo; sada ne mogu da nas čuju. O čemu je reč?“

„Pa, upravo sam nešto primetio. Aijeli su kao alatke.“

„Dobro...“

„A alatke koje se ne koriste s vremenom zarđaju“, objasni Perin.

„Zato napadaju jedni druge“, reče mu Rand, hvatajući se za glavu. „Da ne bi izgubili ratničke veštine. Zato sam ih izuzeo. Svetlosti, Perine! Mislim da će ovo biti nevolja. Ako ih uključim u ovaj spis...“

„Mislim da više nemaš izbora“, reče mu Perin. „Ostali ga nikada neće potpisati ako Aijeli budu izostavljeni.“

„Ne znam ni hoće li ga svejedno potpisati“, odgovori mu Rand, čežnjivo gledajući hartiju na stolu. „Perine, bio je to tako predivan san. San o dobru za čovečanstvo. Mislio sam da su moji. Sve do trenutka kada me je Egvena izazvala da pokažem karte - mislio sam da su moji.“

Sva sreća što drugi ne mogu da osete miris Randovih osećanja, inače bi smesta znali da on nikada ne bi odbio da pođe protiv Mračnoga. Na Randovom licu nije se video ni tračak toga, ali Perin je dobro znao da ga je iznutra mučila strepnja kao da je dečak na prvom sisanju ovaca.

„Rande, zar ne uviđaš rešenje?“, upita ga Perin.

Rand se namršti.