Sećanje na svetlost

Paviljonom opet zavlada muk. Perinu je buka išla na živce, a ljudski mirisi nisu bili ništa bolji. Osujećenost, bes, strah. Užas.

Većina svega toga bila je uprta ka ženi koja je stajala na ulazu u šator.

Mete, budalo jedna blagoslovena, pomislio je Perin široko se cereći. Uspeo si Zaista si uspeo.

Prvi put nakon dužeg vremena, pomisao na Meta učinila je da mu se boje zakomešaju pred očima. Ugledao je Meta u sedlu, kako jaše prašnjavim drumom i igra se nečim u rukama. Perin rasprši tu sliku. Kuda je Met sada otišao? Zašto se nije vratio s Moirainom?

Nije ni bitno. Moiraina se vratila. Svetlosti, Moiraina! Perin pođe da je zagrli, ali Faila ga uhvati za rukav. Njegov pogled pođe za njenim.

Rand. Lice mu je prebledelo. Zateturao se od stola, kao da je sve ostalo potpuno zaboravio, i progurao se do Moiraine. Kolebljivo je pružio ruku i dodirnuo je po licu. „Majčinog mi groba“, prošapta Rand, pa pade na kolena pred njom. „Kako?“

Moiraina se nasmeši, pa mu spusti ruku na rame. „Točak tka kako Točak želi, Rande. Zar si to zaboravio?“

„Ja...“

„Ne kako ti želiš, Ponovorođeni Zmaju“, nežno mu reče ona. „Ne kako bilo ko od nas želi. Možda će se jednoga dana istkati iz postojanja. Ne verujem da je to danas, niti da će taj dan_svanuti skoro.“

„Ko je ova žena?" upita Roedran. „I šta to blebeće? Ja..." Zaćuta kada ga nešto nevidljivo ošinu po glavi, tako da poskoči u mestu. Perin pogleda Randa, pa tek tada primeti smešak na Egveninim usnama. Osetio je miris njenog zadovoljstva uprkos svim ljudima nakrcanim u šator.

Ninaeva i Min, koje su stajale blizu njega, mirisale su potpuno zgranuto. Svetlost dala da Ninaeva još neko vreme ostane takva. Vikanje na Moirainu trenutno neće biti ni od kakve pomoći.

„Nisi mi odgovorila na pitanje“, primeti Rand.

„Ali jesam“, nežno odgovori Moiraina. „To samo nije bio odgovor koji si ti hteo.“

Rand kleknu, pa zabaci glavu i grohotom se zasmeja. „Svetlosti, Moiraina! Nisi se promenila, zar ne?“

„Svi se mi svakim danom menjamo“, reče mu ona, pa se nasmeši. „A u poslednje vreme, ja sam se promenila više od nekih drugih. Ustani. Trebalo bi da ja kleknem pred tobom, gospodaru Zmaju. Svi mi bi trebalo.“

Rand ustade i pomeri se kako bi pustio Moirainu da uđe dublje u paviljon. Perin oseti još jedan novi miris, pa se nasmeši kada Tom Merilin skliznu u šator iza nje. Stari zabavljač namignu Perinu.

„Moiraina“, reče Egvena zakoračivši ka njoj. „Bela kula te dočekuje raširenih ruku. Tvoja služba nije zaboravljena.“

„Hmmm“, promrmlja Moiraina. „Da, i mislila sam da će se to što sam otkrila buduću Amirlin pokazati dobrim po mene. To je olakšanje, pošto bih rekla da sam ranije bila na putu da budem umirena, ako ne i pogubljena.“

„Stvari su se promenile.“

„Očigledno." Moiraina klimnu. „Majko." Prođe pored Perina, pa ga stisnu za ruku, a oči joj zaiskriše.

Jedan po jedan, krajiški vladari uzeše mačeve u ruke i pokloniše joj se ili se spustiše u naklone pred njom. Izgledalo je kao da je svako od njih lično poznaje. Mnogi od ostalih u šatoru i dalje su delovali zbunjeno, premda je Darlin očigledno znao ko je ona. On je bio više... zamišljen nego zbunjen.

Moiraina se pokolebala zastavši pored Ninaeve. Perin u tom trenutku nije mogao da oseti Ninaevin miris. To mu je delovalo zloslutno. O, Svetlosti Evo ga...

Ninaeva silovito zagrli Moirainu.

Moiraina je na tren samo stajala, a u mirisu joj se osećalo da je potpuno preneražena, držeći ruke pored sebe. Na kraju je uzvratila zagrljaj, pomalo majčinski, i potapšala Ninaevu po leđima.

Ninaeva ju je pustila, pa uzmakla i obrisala suzu iz oka. „Da se nisi usudila da ispričaš Lanu za ovo“, procedila je.

„Ni u snu“, odgovori Moiraina, pa pođe da stane u središte paviljona.

„Izluđujuća žena“, progunđa Ninaeva brišući suzu iz drugog oka.

„Moiraina“, obrati joj se Egvena. „Došla si u pravom trenutku.“

„Nadarena sam za to.“

„Pa“, nastavi Egvena dok je Rand opet prilazio stolu, „Rand... Ponovorođeni Zmaj... odlučio je da ucenjuje ceo svet i da odbije da izvrši svoju dužnost ako ne pristanemo na njegove hirove.“

Moiraina napući usne, pa uze primerak Zmajevog mira kada ga je Galad spustio na sto ispred nje, i poče da ga čita.

„Ko je ova žena?" upita Roedran. „I zašto mi... Prestani s tim!" Diže ruku kao da ga je ošinula nit Vazduha, pa prostreli Egvenu pogledom - ali ovoga puta je samozadovoljno mirisao jedan od obližnjih Aša’mana.

„Dobar hitac, Grejdi“, prošapta Perin.

„Hvala, lorde Perine." Naravno, Grejdi je znao Moirainu samo kroz legendu, ali priče o njoj su se pronele među Randovim sledbenicima.

„Pa?“, upita Egvena.