Sećanje na svetlost

„Potpisivanje ovakvog spisa ništa neće značiti Beloj kuli“, kaza Rand, očigledno ne obraćajući pažnju na njenu primedbu. „Ne mogu vam zabraniti da utičete na ostale; to bi bilo glupo.“

„Ovo je već glupo“, kaza mu Elejna.

Elejna više nije tako ponosna na njega, pomislila je Egvena.

„Sve dok ima političkih igara koje mogu da se igraju“, nastavio je Rand da se obraća Egveni, „Aes Sedai će u njima biti majstori. Zapravo, ovakav spis je od koristi za vas. Bela kula oduvek jeste smatrala da je rat - kako vi kažete - kratkovid. Umesto toga, od vas tražim nešto drugo. Pečate.“

„Ja sam im Čuvarka.“

„Samo po imenu. Tek što su otkriveni i u mom su vlasništvu. Najpre sam se tebi obratio iz poštovanja prema tvom tradicionalnom zvanju.“

„Obratio? Nisi mi uputio molbu“, odvrati mu ona. „Nisi čak ni izneo zahtev. Došao si, kazao mi šta ćeš uraditi i otišao.“

„Imam pečate“, ponovi on. „I slomiću ih. Neću dozvoliti nikome i ničemu, pa čak ni tebi, da se ispreči između mene i zaštite ovog sveta.“

Oko njih se nastavi rasprava o ponuđenom spisu, a vladari su se domunđavali sa svojim ljudima od poverenja i sa svojim susedima. Egvena pođe napred i stade naspram Randa, tako da se stočić nalazio tačno između njih dvoje. Ostali u tom trenutku nisu obraćali pažnju na njih. „Rande, nećeš ih slomiti ako te zaustavim.“

„Egvena, a zašto bi uopšte želela da me zaustaviš? Daj mi jedan jedini razlog zašto bi lomljenje pečata bilo loša zamisao.“

„Zar ti treba drugi razlog sem što će to osloboditi Mračnoga?“

„On nije bio na slobodi za vreme Rata Moći“, odvrati joj Rand. „Mogao je da dodiruje svet, ali otvaranje Rupe nije ga oslobodilo. Ne smesta.“

„A kakva je bila cena toga što je on dodirnuo svet? Kakva će cena toga biti sada? Užasi i razaranje. Dobro znaš šta se dešava sa zemljom. Mrtvaci oživljavaju, a Sara se neobično uvija. Ovo se dešava - a pečati su samo oslabljeni! Sta će biti ako ih zapravo polomimo? To samo Svetlo zna.“

„To je korak na koji se moramo odvažiti.“

„Ne slažem se s tobom, Rande. Ne znaš do čega će lomljenje tih pečata dovesti - ne znaš hoće li mu to omogućiti da pobegne. Ne znaš koliko je on bio blizu slobode kada je Rupa zapušena. Lomljenje tih pečata moglo bi da uništi čitav svet! Sta ako je jedina naša nada u činjenici da je on ovoga puta sputan, a ne potpuno slobodan?“

„Egvena, to neće upaliti.“

„Ne znaš ti to. Otkud možeš da znaš?“

On se pokoleba. „Mnoge stvari u životu nisu sigurne.“

„Dakle ne znaš“, reče mu ona. „Pa, ja sam gledala, čitala i slušala. Jesi li ti čitao dela onih koje su ovo izučavale i o tome razmišljale?".

„Nagađanja Aes Sedai.“

„Rande, to je jedino znanje koje imamo! Ako otvoriš zatvor Mračnoga, sve može biti izgubljeno. Moramo biti oprezniji. Tome služi Amirlin Tron i to je delimično razlog što je Bela kula i osnovana!“

On se zaista pokoleba. Svetlosti, on razmišlja. Zar je moguće da joj je uspelo da dopre do njega?

„Egvena, to mi se ne dopada“, tiho joj kaza Rand. „Ako se suočim s njim, a pečati nisu polomljeni, jedino će mi preostati da iznađem novo nesavršeno rešenje. Zakrpu koja će biti još gora od prethodne, zato što ću - zbog toga što su stari, oslabljeni pečati i dalje tu - samo mazati svež gips preko dubokih pukotina. Ko zna koliko će pečati ovoga puta izdržati? Moglo bi nam se desiti da nas za nekoliko stoleća sačeka ista borba.“

„Zar je to toliko loše?" upita ga Egvena. „Barem je sigurno. Prošli put si zapečatio Rupu. Znaš kako to da uradiš.“

„Mogli bismo opet završiti sa opačinom.“

„Ovoga puta smo spremni za to. Ne, to ne bi bilo sjajno. Ali Rande... zar zaista želimo da se igramo sa ovim? Da stavimo na kocku sudbinu svakog živog bića? Zašto da ne pođemo jednostavnim i dobro poznatim putem. Hajde da popravimo pečate i da ojačamo zatvor.“

„Ne, Egvena." Rand ustuknu. „Svetlosti! Zar je o tome reč? Ti želiš da saidin bude opet izopačen. Vi Aes Sedai... osećate se ugroženo pred muškarcima koji mogu da usmeravaju i koji vam time podrivaju vlast!“

„Rande al'Tore, da se nisi usudio da budeš tolika budala.“

On je pogleda pravo u oči. Vladari kao da nisu obraćali pažnju na taj razgovor, iako je sudbina celog sveta zavisila od njega. Iščitavali su Randov spis, besno gunđajući. Možda je upravo to i nameravao - njima tim spisom skrene pažnju, pa da se posveti pravoj bitki.

Bes mu lagano iščile s lica i on se uhvati za glavu. „Svetlosti, Egvena. I dalje urneš, kao sestra koju nikad nisam imao, da mi pomutiš pamet pa da istovremeno urlam na tebe i da te volim.“

„Bar sam postojana“, odgovori mu ona. Sada su razgovarali veoma tiho, naslonjeni nad stolom, okrenuti jedno ka drugome. Perin i Ninaeva stajali su sa strane, ali verovatno dovoljno blizu da ih čuju, a Min im se pridružila. Gavin se vratio, ali nije prilazio. Kecuejn je obišla šator, gledajući u drugom smeru - previše upadljivo. Prisluškuje ih.