Sećanje na svetlost

„Nije me dovela!" odbrusi Roedran. „Krvava kraljica obećala mi je da će objaviti proglas o namerama u kom će obećati da neće napasti Murandiju, ali ako obećam da ću je podržati." On zastade na trenutak, i dalje se kolebajući. „Sem toga, bio sam radoznao da vidim tog lažnog Zmaja. Kao da su svi na svetu sišli s uma kada je o njemu reč.“

„Ti znaš o čemu će biti reči na ovom sastanku, zar ne?“ upita ga Egvena.

On odmahnu rukom. „Odgovaranje tog čoveka od njegovih osvajačkih namera, ili već tako nešto.“

„Može da prođe." Egvena se nagnu prema njemu. „Čujem da se tvoja vlast lepo učvrstila i da će Lugard možda prvi put postati odista uticajan u Murandiji.“

„Da“, odgovori Roedran i malčice se ispravi. „Tačno je.“

Egvena se nagnu još malčice. „Nema na čemu“, tiho mu kaza, pa se nasmeši. Ona okrenu konja i povede pratnju odatle.

„Egvena“, tiho joj reče Gavin, poteravši konja u kas kako bi je sustigao, „zar si zaista upravo to uradila?“

„Deluje li uznemireno?“

Gavin se osvrnu. „Veoma.“

„Izvrsno.“

Gavin nastavi da jaše, na trenutak ništa ne govoreći, a onda se široko isceri. „To je bilo krajnje zlo.“

„Bezobrazan je i nepristojan baš kao što izveštaji o njemu govore“, reče mu Egvena. „Može da izdrži nekoliko besanih noći provedenih u razmišljanju je li to Bela kula povlačila konce u njegovom kraljevstvu. Ako budem bila naročito osvetnički raspoložena, postaviću neke dobre tajne da ih on otkrije. A sada, gde je taj čobanin? Toliko je drzak da zahteva da mi...“

Ona zaćuta kada ga ugleda kako dolazi. Rand je hodao preko uvele trave, odeven u crveno i zlatno. U vazduhu pored njega lebdeo je ogroman zavežljaj, nošen tkanjima koja ona nije mogla da vidi.

Trava je zelenela pod njegovim nogama.

To nije bila velika promena. Tamo gde bi zakoračio, rastinje se oporavljalo i širilo oko njega kao svetlost kroz kapke koji se otvaraju. Ljudi su uzmicali, a konji kopali kopitarna. Za nekoliko minuta, čitav prsten vojske stajao je na opet zelenoj livadi.

Koliko li je vremena prošlo otkad je ona videla obično zeleno polje? Egvena uzdahnu. Dan kao da se malo razvedrio. „Dala bih dobre pare da saznam kako on to radi“, promrmlja ona sebi u bradu.

„Tkanje?“, upita Gavin. „Viđao sam Aes Sedai kako čine da cveće procveta usred zime.“

„Ne znam ni zajedno tkanje tih razmera“, odgovori Egvena. „Deluje tako prirodno. Idi i vidi možeš li da otkriješ kako on to radi. Možda će neka od Aes Sedai sa Zaštitnicima koji su Aša’mani otkriti istinu.“

Gavin klimnu, pa ode.

Rand je i dalje hodao, praćen onim velikim lebdečim zavežljajem, Aša’manima u crnom i aijelskom počasnom stražom. Aijeli nisu bili u uobičajenim bojnim redovima, već su se širili kao roj. Cak su i vojnici koji slede Randa uzmicali od Aijela. Za mnoge od starijih vojnika, takvi smeđi talasi značili su smrt.

Rand je hodao smireno i kao s nekim ciljem. Zavežljaj koji je nosio Vazduhom poče da se razmotava ispred njega. Velike platnene stranice zamrškaše se na vetru pred Random, spajajući se jedna s drugom i ostavljajući duge vodice. Drveni stubovi i metalni kočići ispadoše iz njih, a Rand ih uhvati onim nevidljivim nitima Vazduha, vrtoglavo ih okrećući. Ni u jednom trenutku nije prekidao. Nije ni gledao taj kovitlac tkanine, drveta i gvožđa, dok se platno ispred njega lelujalo kao peraja nekakve ribe iz morskih dubina. Malo grumenje zemlje počelo je da pršti iz tla. Neki vojnici se lecnuše.

Postao je pravi zabavljač, pomislila je Egvena dok su se stubovi okretali i spuštali u rupe. Tkanina se obmotavala oko njih i vezivala na mesto. Za nekoliko trenutaka, ogroman paviljon skrasio se na mesto. S jednog kraja vijorio se Zmajev barjak, a s drugog barjak s drevnim znamenjem Aes Sedai.

Rand nije ni zastao prilazeći paviljonu, a platnena krila razmakla su se pred njim da ga propuste. „Svako od vas može da povede petoro“, obznani on ulazeći u šator.

„Silvijana“, reče Egvena, „Serin, Romanda, Lelejna. Gavin će biti peti kada se vrati.“

Predstavnice iza nje ćutke su otrpele njenu odluku. Ne mogu da se žale zbog toga što ona vodi svog Zaštitnika da je štiti, niti svoju Cuvarku da joj pruži podršku. Ostale tri koje je odabrala naširoko su se smatrale najuticajnijim u Kuli, a od četiri Aes Sedai koje je odabrala, dve su iz Salidara, a dve od onih koje su sve vreme bile odane Beloj kuli.

Ostali vladari pustiše da Egvena uđe pre njih. Svi su dobro razumeli da je taj sukob u suštini između Randa i Egvene. Odnosno, bolje reći, između Zmaja i Amirlin Tron.

U paviljonu nije bilo stolica, mada je Rand u uglovima okačio svetlosne kugle, a jedan Aša’man u središte stavio stočić. Ona na brzinu prebroja kugle. Bilo ih je trinaest.

Rand je stajao naspram nje, držeći ruke iza leđa, šakom stiskajući podlakticu druge ruke, kao što mu je u poslednje vreme postalo običaj. Min je stajala pored njega, držeći ga za ruku.

„Majko“, reče joj on i blago nakloni glavu.

Dakle, pretvarače se da joj ukazuje poštovanje, je li? Egvena mu klimnu u odgovor. „Gospodaru Zmaju.“