Sećanje na svetlost

U Kaemlinu je bila većina zaliha andorske hrane. Pozlilo joj je od pomisli na tolike ljude - na stotine hiljada ljudi - koji beže od grada u plamenu. Ali ta pomisao je daleko manje užasavala od opasnosti da će Elejnina vojska gladovati.

Ispisala je poruku Silvijani, sa zahtevom da pošalje izbeglicama sve sestre dovoljno snažne da pruže Lečenje, kao i da otvore kapije kuda će izbeglice proći do Belog Mosta. Možda će moći da im tamo pošalje neke potrepštine, premda je Bela kula i ovako pod velikim pritiskom.

„Jesi li videla belešku na dnu?" upita Gavin.

Nije. Namrštila se, a onda pročitala rečenicu dodatu pri dnu lista Silvijaninim rukopisom. Rand al’Tor zahteva da se svi sastanu s njim do...

Ona pogleda u stari drveni podni časovnik u toj prostoriji. Sastanak je za pola sata. Zaječa, pa poče da trpa u usta ostatak doručka. To nije bilo dostojanstveno, ali Svetlost je spalila ako će da se sastaje s Random na prazan stomak.

„Zadaviću tog momka“, reče ona i obrisa usta. „Hajdemo, pokret.“

„Uvek možemo da stignemo poslednji“, reče joj Gavin ustajući. „Da mu pokažemo kako nama ne može da naređuje.“

„Pa da mu damo priliku da se sastane sa svima ostalima, dok ja nisam u prilici da odgovorim na ono što on ima da kaže? To mi se ni najmanje ne dopada, ali za sada Rand drži uzde u svojim rukama. Sve muči prevelika radoznalost da vide šta će on to da uradi.“

Otvorila je kapiju ka svom šatoru, pravo u ugao koji je odvojila za Putovanje. Ona i Gavin prođoše kroz kapiju, pa izađoše iz šatora i kročiše u metež i žagor Merilorskog polja. Napolju su ljudi vikali; u daljini se čuo topot kopita kako su vojnici kasom i galopom zauzimali položaje pred sastanak. Shvata li Rand šta je tu uradio? Kada je na taj način okupio toliko vojnika, a pritom učinio da budu napeti i nesigurni, kao da je šaku prskalica bacio u lonac i stavio ga na štednjak. S vremenom će se nešto zapaliti.

Egvena mora da izađe na kraj sa haosom. Dok je izlazila iz šatora, smirila je izraz svog lica, a Gavin ju je pratio s leve strane, za korak iza nje. Svetu je potrebna Amirlin.

Silvijana je čekala napolju, zvanično odevena i sa ešarpom i štapom, kao da ide na zasedanje Dvorane Kule.

„Postaraj se za ovo čim počne sastanak“, reče Egvena pružajući joj belešku.

„Da, majko“, odgovori žena, pa pođe za Egvenom, s njene desne strane. Egvena nije morala ni da pogleda da bi znala kako se Silvijana i Gavin prave da ne primećuju jedno drugo.

Na zapadnoj strani logora, Egvena je zatekla neke Aes Sedai kako se raspravljaju. Prošla je pored njih, a za njom se prosula tišina. Konjušar joj dovede njenog konja, a ona ga uzjaha, pa pogleda Aes Sedai. „Samo Predstavnice.“

To je dovelo do prave poplave smirenih i staloženih žalbi, a svaka od njih bila je izrečena sa svim dostojanstvom i vlašću nad sobom koje Aes Sedai imaju. Sve i jedna žena mislila je kako ima pravo da bude na tom sastanku. Egvena ih je samo pogledala, a one su se lagano primirile. One su Aes Sedai i znaju da im ne priliči da se raspravljaju.

Predstavnice su se okupljale, a Egvena je gledala preko Merilorskog polja dok je čekala na njih. Bio je to jedan veliki trouglasti deo šijenarske stepe, oivičen s dve strane ušćem More u Erinin - a s treće strane šumom. Ravnica je bila narušena Dašarskom kvrgom, stenovitom uzvisinom stotinu stopa visokom, sa okomitim liticama, a na arafelskoj strani More Polovskim visom, četrdesetak stopa visokim zaravnjenim brdom, koje je s tri strane imalo blage Padine i jednu daleko strmiju okrenutu ka reci. Jugozapadno od Polovskog visa prostirala se močvara, a u blizini je bio plićak reke More, poznat kao Havalski gaz, što ie bilo zgodno mesto za prelazak iz Arafela u Šijenar i obratno.

U blizini se nalazio i ogijerski steding, naspram nekih starih ruševina na severu. Egvena je ubrzo po dolasku na polje otišla tamo da oda poštu, ali Rand na svoj sastanak nije pozvao Ogijere.

Vojske se okupljaju. Krajiške zastave vijore se na zapadu, gde je Rand podigao logor. Među njima se vijorio i Perinov barjak. Baš je čudno to što i Perin ima steg.

Krećući se s juga, Elejnina povorka vijugala je ka mestu gde će se održati sastanak, tačno nasred polja. Kraljica je jahala na čelu. Palata joj je izgorela, ali je gledala pravo napred. Između Perina i Elejne nalazili su se Tairenci i Ilijanci - Svetlosti, ko je tim vojskama dozvolio da dignu tabore tako blizu: marširali su u odvojenim kolonama, a videlo se da su i jedni i drugi doveli skoro čitave svoje vojne snage.

Najbolje je da bude što brža. Njeno prisustvo će uspokojiti vladare, a možda i sprečiti da dođe do nevolja. Začelo im se ne dopada što su u blizini tolikog broja Aijela. Zastupljeni su svi klanovi sem Šaidoa. Ona i dalje ne zna hoće li oni podržati Randa ili nju. Neke Mudre saslušale su Egvenine molbe, ali nijedna se nije obavezala ni na šta.

„Pogledaj tamo“, kaza Serin, zauzdavši konja pored Egveninog. „Jesi li ti pozvala Morski narod?“