Sećanje na svetlost

„Kakav dar?” upita on. „Avijenda, nisam siguran da danas mogu bilo šta da ti odbijem.”

„Još nisam sigurna šta će to biti.”

„Ne razumem.”

„Ne moraš da razumeš”, reče mu ona. „A ne moraš ni da mi obećaš da ćeš pristati na to što budem tražila. Osećala sam da moram da te upozorim, pošto se ljubavnik ne iznenađuje. Moj dar će od tebe zahtevati da promeniš svoje namere, možda veoma značajno, i biće veoma važan.”

„Dobro...”

Ona klimnu, zagonetno kao i uvek, pa poče da skuplja odeću kako bi se obukla za taj dan. Egvena je u svom snu hodala oko zamrznutog paklenog stuba. Izgledao je još malo pa kao stub svetlosti. Sta li to znači? Nije mogla to da protumači.

Vizija se promenila i ugledala je kuglu. Znala je da je reč o svetu. Puca. Obuzeta strahom, poče da ga vezuje vrpcama, stremeči da ga spreči da se ne raspadne. Može ona to, ali potrebno je toliko napora....

Ona izađe iz sna i poče da se budi. Smesta prigrli Izvor i izatka svetlo. Gde je ona to?

Bila je u spavaćici i ležala u krevetu u Beloj kuli. Nije bila u svojim odajama, koje još nisu bile sređene od napada onih ubica. U njenoj radnoj sobi je i mala odaja za spavanje, pa je tu legla.

U glavi joj je tutnjalo. Nejasno se sećala da joj se sinoć prispavalo dok je u svom šatoru na Merilorskom polju slušala izveštaje o padu Kaemlina. U nekom trenutku u gluvo doba noći, Gavin je uporno tražio da Ninaeva otvori kapiju za Belu kulu, tako da Egvena može da spava u svom krevetu, a ne na ležaju na zemlji.

Ustala je gunđajući. Verovatno je bio u pravu, mada se sećala da je bila krajnje razdražena zbog toga kako je govorio. Niko ga nije ispravio, čak ni Ninaeva. Protrlja se po slepoočnicama. Glavobolja koja je muči nije gadna kao one dok se Halima „starala" za nju, ali je glava ipak silno boli. Nema sumnje da to njeno telo izražava nezadovoljstvo zbog nedostatka sna poslednjih nedelja.

Nešto kasnije - odevena, okupana i osećajući se malčice bolje - otišla je iz svojih odaja i zatekla Gavina kako sedi za Silvijaninim stolom i čita neki izveštaj, ne obraćajući pažnju na jednu polaznicu koja je čekala pored dovratka.

„Obesila bi te ona kroz prozor - i to za palčeve - da te zatekne kako to radiš“, zajedljivo primeti Egvena.

Gavin se lecnu. „Ovo nije izveštaj s njene hrpe“, pobuni se on. „Ovo su najnovije vesti o Kaemlinu od moje sestre. Stigle su kroz kapiju za tebe pre svega nekoliko minuta.“

„I ti ih čitaš?“

On pocrvene. „Plamen me spalio, Egvena. To je moj dom. Nije bilo zapečaćeno. Mislio sam...“

„U redu je, Gavine“, reče ona i uzdahnu. „Da vidimo šta tu piše.“

„Ništa veliko“, reče on mršteći se, pa joj pruži pismo. Polaznica odjuri kada joj on klimnu. Nešto kasnije, ona se vrati s poslužavnikom punim sparušenog voća i hleba i s ibrikom mleka.

Egvena sede za svoj sto u radnoj sobi da jede, osećajući grižu savesti dok je polaznica odlazila. Većina Aes Sedai i vojnika u Kuli logoruje na Merilorskom polju dok ona jede voće, ma koliko to voće bilo staro, i spava u udobnom krevetu.

Ipak, Gavinovi stavovi imaju smisla. Ako svi misle da je ona u šatoru na polju, moguće ubice napadače je tamo. Nakon što je umalo poginula pod noževima seanšanskih ubica, bila je voljna da prihvati neke dodatne mere predostrožnosti. Naročito one koje joj pomažu da se naspava.

„Ona Seanšanka“, zausti Egvena, zureći u svoju solju. „Ona sa Ilijancem. Jesi li razgovarao s njom?“

On klimnu. „Odredio sam gardiste da motre na njih. Na izvestan način, Ninaeva je jemčila za njih dvoje.

„Na izvestan način?“

„Nazvala je tu ženu vunoglavom na nekoliko načina, ali kazala je da ti verovatno neće namerno naneti zlo.“

„Predivno." Pa, Egvena može da iskoristi Seanšanku koja je voljna da govori. Svetlosti. Sta ako bude morala da se istovremeno bori i protiv njih i protiv Troloka?

„Nisi poslušao sopstveni savet“, kaza ona primetivši da su Gavinu oči crvene dok je sedala na stolicu ispred svog stola.

„Neko je morao da pazi na vrata“, odgovori joj on. „Da sam pozvao stražare, svima bih stavio do znanja da nisi na polju.“

Ona zagrize hleb - od čega li je umešan - pa pogleda izveštaj. On je u pravu, ali nimalo joj se ne dopada zamisao da on ne spava po čitav dan, naročito u takvom trenutku. Zaštitnička veza ne može da mu beskrajno pomogne.

„Dakle, grad je zaista izgubljen“, reče ona. „Zidine su probijene, palata je zarobljena. Vidim da Troloci nisu spalili čitav grad. Veći deo jesu, ali ne sav.“

„Da“, odgovori Gavin. „Ali očigledno je da je Kaemlin izgubljen." Kroz vezu je osećala njegovu napetost.

„Žao mi je.“

„Mnogi ljudi uspeli su da pobegnu, ali pošto je u gradu bilo mnogo izbeglica, teško je reći koliko je ukupno bilo žitelja pre napada. Najverovatnije je poginulo na stotine hiljada ljudi.“

Egvena uzdahnu. Za jednu noć zbrisani su ljudi za čitavu jednu veliku vojsku. To je verovatno samo početak surovosti koja će uslediti. Koliko li je ljudi do sada izginulo u Kandoru? To su mogli samo da nagađaju.