Sećanje na svetlost

Egvena odmahnu glavom. „Ne. Mislila sam da nema mnogo izgleda da će se oni svrstati protiv Randa“ Zapravo, nakon njenog sastanka s Vetrotragačičama u Tel’aran’riodu, nije želela da ponovo pregovara s njima. Plašila se da će se nakon toga probuditi i otkriti da se odrekla ne samo svog prvorođenog deteta, već i cele Bele kule.

Priredili su pravu predstavu izlazeći iz kapija pored Randovog logora, u svojoj šarenoj odeći, gospe od talasa i majstori mačeva, gordi kao vladari.

Svetlosti, pomislila je Egvena, pitam se koliko li je vremena prošlo otkad je poslednji put održan skup ovakvih razmera. Bile su prisutne skoro sve zemlje, a i više od toga - ako se u obzir uzmu Morski narod i Aijeli. Nedostajale su samo Murandija, Arad Doman i zemlje pod seanšanskom vlašću.

Poslednje Predstavnice napokon su uzjahale i priterale konje do njenog. Željna da pođe što pre, ali ne usuđujući se da to pokaže, Egvena je laganim kasom pošla prema sastajalištu. Brinovi vojnici stali su u vrstu i obrazovali pratnju, trupkajući čizmama i držeći koplja tako da budu savršeno uspravna. Njihove bele ešarpe bile su izvezene Plamenom Tar Valona, ali nije im pošlo za rukom da zasene Aes Sedai. Njihovo marširanje naglašavalo je žene u njihovom središtu. Druge vojske oslanjaju se na oružje. Bela kula ima nešto bolje od toga.

Sve vojske zaputile su se ka mestu određenom da bude sastajalište - središtu polja. Rand je naredio da se tamo ne dižu šatori. Tako mnogo vojski okupilo se na zemljištu savršenom za juriš, pa bi bolje bilo da ništa ne pođe po zlu.

Elejna je prva ostavila veliku većinu svoje vojske na pola puta do odredišta i nastavila da jaše sa stražom od stotinak ljudi. Egvena je postupila isto. Ostale vođe počeše da im se pridružuju, dok su se njihove pratnje zaustavljale i tako obrazovale ogroman prsten oko središta polja.

Sunce je sijalo na Egvenu dok se približavala središtu. Nije mogla a da ne primeti veliki savršeni krug raspršenih oblaka iznad polja. Rand na neobičan način utiče na stvari oko sebe. Njemu nije potrebna nikakva najava da je negde prisutan; nije mu potreban nikakav barjak. Oblaci se razilaze i sunce prosijava kad god je on u blizini.

Međutim, izgleda da još nije stigao u središte. Sastala se sa Elejnom. „Elejna, žao mi je“, reče joj - i to ne prvi put.

Zlatokosa žena je netremice gledala pravo napred. „Grad je izgubljen, ali grad nije isto što i država. Moramo da održimo ovaj sastanak, ali to mora da se završi najbrže moguće, da bih mogla da se vratim u Andor. Gde je Rand?“

„Ne žuri“, odgovori joj Egvena. „Oduvek je bio takav.“

„Razgovarala sam sa Avijendom“, reče joj Elejna dok joj je konj poigravao i frktao. „Sinoć je cele noći bila s njim, ali nije hteo da joj kaže šta danas namerava.“

„Pomenuo je nekakve zahteve“, odvrati Egvena, gledajući vladare kako prilaze sa svojim pratnjama. Prvi je bio Darlin Sisnera, kralj Tira. On će je podržati, bez obzira na to što Randu ima da zahvali na svojoj kruni. Seanšanska pretnja ga i dalje veoma muči. Sredovečni čovek tamne i zašiljene brade nije bio posebno zgodan, ali jeste staložen i samouveren. On se pokloni Egveni iz sedla, a ona mu pruži ruku s prstenom.

On se pokoleba, pa sjaha i priđe, klanjajući se i ljubeći prsten. „Svetlost te obasjala, majko.“

„Darline, drago mi je što si došao.“

„Sve dok tvoje obećanje važi. Kapije koje će voditi ka mojoj domovini ukoliko se to pokaže potrebnim.“

„Biće tako.“

On se opet pokloni, odmeravajući čoveka koji je s druge strane jahao prema Egveni. Gregorin, domostrojitelj Ilijana, po mnogo čemu je bio ravan Darlinu - ali ne po svemu. Rand je Darlina postavio za domostrojitelja Tira, ali Visoki lordovi zatražili su od njega da bude krunisan za kralja. Gregorin je ostao običan domostrojitelj. Taj visoki čovek u poslednje vreme je mnogo smršao, a njegovo okruglasto lice - s bradom uobičajenom za Ilijance - počelo je da deluje ispijeno. On nije sačekao da ga Egvena ponuka; skočio je iz sedla, pa je uhvatio za ruku, kitnjasto se poklonio i poljubio joj prsten.

„Drago mi je što ste vas dvojica bili u stanju da pomirite svoje razlike i da mi se pridružite u ovom poduhvatu“, kaza Egvena, privlačeći njihovu pažnju na sebe, a s međusobnog streljanja pogledima.

„Namere gospodara Zmaja u najmanju ruku su... uznemirujuće“, odgovori Darlin. „Odabrao me je da predvodim Tir zato što sam mu se suprotstavio kada sam to smatrao neophodnim. Verujem da će poslušati razum ako mu ja iznesem takav predlog.“

Gregorin frknu. „Gospodar Zmaj jes sasvim razuman čovek. Samo da dobar predlog damo i mislim da će da posluša.“

„Moja Cuvarka ima nešto da vam kaže“, reče im Egvena. „Molim vas, saslušajte je. Zapamtiću vašu saradnju.“

Silvijana potera konja napred i povuče Gregorina u stranu da porazgovara s njim. Nije imalo nešto veoma važno da se kaže, ali Egvena se bojala da će ta dvojica završiti podbadajući jedan drugoga. Silvijanin zadatak bio je da im ne da da budu zajedno.