Sećanje na svetlost

Darlin ju je pronicljivo posmatrao. Cini se da mu je jasno šta ona to radi, ali nije se bunio dok se peo u sedlo.

„Kralju Darline, deluješ uznemireno“, reče mu ona.

„Majko, neka stara neprijateljstva sežu dublje od okeanskih dubina. Skoro da se pitam da ovaj sastanak nije delo Mračnoga, koji se nada da ćemo se međusobno poubijati i svršiti posao umesto njega.“

„Razumem“, reče mu Egvena. „Možda bi najbolje bilo da svoje ljude posavetuješ - ako si to već učinio, posavetuj ih ponovo - da danas ne sme biti nikakvih nesrečnih slučajeva

„Pametan predlog." On se pokloni, pa se udalji.

Obojica su uz nju, kao i Elejna. Ako je ono što je Elejna kazala o kraljici Alijandri tačno, Geldan će biti uz Randa. Geldan nije toliko moćna država da bi se ona brinula zbog Alijandre - ali Krajišnici su nešto drugo. Izgleda da je Rand njih pridobio.

Njihovi barjaci vijorili su se svaki iznad svoje vojske, a prisutni su bili svi vladari osim kraljice Etenajile, koja je bila u Kandoru i pokušavala da pomogne izbeglicama što beže iz njene domovine. Ostavila je poveći deo vojske da prisustvuje ovom sastanku - uključujući i svog najstarijeg sina Antola - kao da hoće da naglasi kako je to što će se tu desiti jednako važno kao i hoće li Kandor preživeti svoju bitku na granici.

Kandor. Prva žrtva Poslednje bitke. Priča se da je cela ta zemlja u plamenu. Hoće li Andor biti sledeći? Dve Reke? Polako, pomislila je Egvena.

Oseća se grozno zbog toga što mora da razmišlja ko je „za“ koga, ali to je njena dužnost. Rand ne može lično da predvodi Poslednju bitku, a nema sumnje da on to želi. Njegov zadatak biće da se bori protiv Mračnog; neće imati ni pribranosti ni vremena da takođe bude glavni vojskovođa. Njena je namera da iz tog sastanka izađe s priznanjem da će Bela kula predvoditi sve snage okupljene protiv Senke, a neće se odreći odgovornosti za pečate.

Koliko može da veruje tom čoveku u kojeg se Rand pretvorio? On nije Rand s kojim je ona odrasla. Sada više liči na Randa kojeg je upoznala u Aijelskoj pustari, ali samouverenijeg. A možda i lukavijeg. Postao je veoma vešt u Igri kuća.

Nijedna od tih promena u njemu nije strašna sama po sebi, pod pretpostavkom da se s njim i dalje može razumno razgovarati.

Je li ono barjak Arad Domana?, iznenađeno je pomislila. Nije to bio samo barjak, već kraljev barjak, što znači da on jaše s tom vojskom koja je upravo stigla na polje. Je li Rodel Ituralde konačno stupio na presto, ili je Rand odabrao nekog drugog? Barjak domanskog kralja vijorio se pored barjaka Davrama Bašera, ujaka saldejske kraljice.

„Svetlosti." Gavin potera konja do njenog. „Ona zastava...“

„Vidim je“, odgovori mu Egvena. „Moraću da nađem Sijuan. Jesu li njeni izvori spomenuli ko je preuzeo presto? Bojala sam se da će Domanci stupiti u bitku bez vođe.“

„Domanci? Pričao sam o onome.“

Pogled joj je pošao za njegovim. Neka nova vojska prilazila je sastajalištu, žurno se krećući pod barjakom s crvenim bikom. „Murandija“, kaza Egvena. „Zanimljivo. Roedran je napokon rešio da se pridruži ostatku sveta.“

Tek pridošli Muranđani pravili su se važni, daleko više nego što verovatno zaslužuju. Makar im je sprema bila lepa: žutocrvene tunike preko verižnjača i mesingani kalpaci širokih oboda. Na širokim crvenim opasačima nosili su znamenje bika koji juriša. Držali su se podalje od Andoraca, obilazeći aijelske snage i približavajući se sa severozapada.

Egvena baci pogled prema Randovom logoru. Od Zmaja još nije bilo ni traga ni glasa.

„Hajde“, kaza ona i potera konja prema muranđanskoj vojsci. Gavin pođe pored nje, a Cubajn povede odred od dvadeset vojnika da služe kao straža.

Roedran je bio gojazan čovek odeven u crvenu i zlatnu odeću; skoro da je jasno čula kako njegov konj stenje sa svakim korakom. Proseda kosa bila mu je više seda nego crna, a gledao ju je s neočekivano promućurnim licem. Kralj Murandije tek je nešto više od vladara jednog jedinog grada, Lugarda - ali njeni izveštaji govore da taj čovek uspešno proširuje svoju vlast. Za nekoliko godina možda će čak i imati pravo kraljevstvo.

Roedran diže dežmekastu ruku i zaustavi povorku. Ona zauzda konja čekajući da joj on priđe, kako običaj nalaže - ali nije to učinio.

Gavin opsova sebi u bradu. Egvena dopusti da joj se krajičak usana izvije u smešak. Zaštitnici znaju da budu korisni, makar samo da izraze ono što ona ne može. Naposletku, Egvena potera konja napred.

„Tako dakle." Roedran je odmeri od glave do pete. „Ti si nova Amirlin. Andorka.“

„Amirlin nema narodnost“, ledeno odgovori Egvena. „Zanimljivo mi je što te zatičem ovde, Roedrane. Kada te je Zmaj pozvao?“

„Nije." Roedran mahnu peharniku da mu donese vino. „Mislio sam da je krajnje vreme da Murandija prestane da se zaobilazi kada je o važnim događajima reč.“

„A kroz čije si kapije stigao? Svakako nisi prešao preko Andora da bi stigao ovamo.“

Roedran se pokoleba.

„Došao si s juga“, reče Egvena odmeravajući ga. „Andor. Elejna te je dovela?“