Sećanje na svetlost

Ostali vladari i njihove male pratnje počeše da lagano ispunjavaju šator, premda je većina njih to činila bojažljivo sve dok Elejna nije gordo ušla, a tuga na njenom licu malo se raspršila kada joj se Rand nežno nasmešio. Vunoglava žena i dalje je zadivljena Random i zadovoljna time što mu je pošlo za rukom da natera sve da dođu tu. Elejna se ponosi svakim njegovim uspehom.

A ti ne osećaš ama baš nikakav ponos?, upitala je Egvena samu sebe. Rand al'Tor, nekada običan seljačić i umalo tvoj suđenih a sada najmoćniji čovek na svetu? Nisi ponosna na ono što je postigao?

Možda malčice.

Krajišnici uđoše za Elejnom, predvođeni kraljem Easarom od Šijenara, a kod njih nije bilo ničeg bojažljivog. Domance je predvodio jedan stariji čovek kojeg Egvena nije poznavala.

„Alsalam“, pošapta Silvijana. Zvučalo je kao da je iznenađena. „Vratio se.“

Egvena se namršti. Zašto joj niko od njenih obaveštajaca nije stavio do znanja da se on pojavio? Svetlosti. Zna li Rand da je Bela kula pokušala da ga drži u zatočeništvu? Cak je i Egvena tu činjenicu otkrila pre svega nekoliko dana, zakopanu u hrpi Elaidinih hartija.

Kecuejn uđe, a Rand joj klimnu, kao da joj daje dozvolu. Ona nije dovela petoro sa sobom, ali on izgleda nju nije ni ubrajao među Egveninih petoro. To se Egveni činilo kao opasan izuzetak, iz kojeg bi nešto moglo da izraste u budućnosti. Potom uđe Perin sa svojom ženom, ali oni su stali sa strane. Perin prekrsti mišićave ruke, široke kao omanja debla, noseći za pojasom svoj novi čekić. Njega je daleko lakše pročitati nego Randa. Zabrinut je, ali veruje Randu. Isto važi i za Ninaevu, plamen je spalio. Ona je stala pored Perina i Faile.

Aijelski poglavari klanova i Mudre uđoše kao jedna velika gomila - Randovo „Povedite samo petoro" verovatno je značilo da svaki poglavar klana može da povede po petoro. Neke Mudre, uključujući Sorileu i Amis, pođoše na Egveninu stranu šatora.

Svetlost ih blagoslovila, pomislila je Egvena, naposletku prestajući da zadržava dah i udahnuvši od olakšanja. Randu pogled na tren polete prema tim ženama, a Egvena primeti da je malčice stisnuo usne. Očigledno je iznenađen što sve i jedan Aijel nije uz njega.

Kralj Roedran od Murandije bio je među poslednjima koji su ušli u šator, a Egvena je usput primetila nešto neobično. Nekoliko Randovih Aša’mana - Narišma, Flin i Nef - stali su iza Roedrana. Ostali, koji su bili pored Randa, delovali su oprezno kao mačke kada vide vuka u prolazu.

Rand priđe nižem i širem čoveku i pogleda ga pravo u oči. Roedran na tren zamuca, a onda poče da maramicom briše znoj sa čela. Rand nastavi da zuri u njega.

„Sta je bilo?" zatraži da čuje Roedran. „Kažu da si ti Ponovorođeni Zmaj. Ne znam baš da bih te ja pustio da...“

„Ćuti“, prekide ga Rand dižući prst.

Roedran smesta zaćuta.

„Svetlost me spalila“, izusti Rand. „Ti nisi on, zar ne?“

„Ko?“, upita Roedran.

Rand se okrenu od njega, mahnuvši Narišmi i ostalima da odstupe. Oni to nevoljno učiniše. „Mislio sam da je sigurno..." promrmlja Rand, odmahujući glavom. „Gde si?“

„Ko?" glasno zapita Roedran, bezmalo cičeći.

Rand nije obraćao pažnju na njega. Krila paviljona naposletku se smiriše pošto su svi ušli. „Dakle“, poče Rand, „svi smo ovde. Hvala vam što ste došli.“

„Nije kao da smo imali mnogo krvavog izbora“, progunđa Gregorin. On je sa sobom doveo šačicu ilijanskih velmoža, pri čemu su svi bili pripadnici Saveta devetorice. „Jesmo saterani između tebe i ni manje ni više nego Bele kule. Svetlost nas spalila.“

„Sada već znate“, nastavi Rand, „da je Kandor pao a da je Senka zauzela Kaemlin. Poslednji preostali Malkijerci napadnuti su u Tarvinovom procepu. Kraj je pred nama.“

„Zašto onda stojimo ovde, Rande al’Tore“, zatraži da čuje kralj Paitar Arafelski. Ostarelom čoveku ostala je samo tanka traka sede kose na glavi, ali i dalje je bio plećat i zastrašujući. „Daj da završimo sa ovim kočoperenjem i da se damo na posao, čoveče! Treba da se ratuje!“

„Paitare, obećavam ti bitku“, tiho mu odgovori Rand. „Toliko bitke da će ti se smučiti, pa i više od toga, Pre tri hiljade godina, sukobio sam se sa silama Mračnoga. Tada smo na raspolaganju imali sva čuda Doba legendi, Aes Sedai koji su mogli da čine stvari od kojih bi ti se pamet pomutila, ter angreale što su ljudima omogućavali da lete i branili ih od udaraca. I pored svega toga - jedva smo pobedili. Jesi li razmislio o tome? Danas se sukobljavamo sa Senkom koja je u manje- više istom stanju kao što je tada bila, sa Izgubljenima koji nisu ostarili. Ali mi nismo isti - ni izbliza.“

Šatorom zavlada muk. Platno se mreškalo na povetarcu.

„Sta to hoćeš da kažeš, Rande al’Tore?" zapita ga Egvena pa prekrsti ruke. „Da smo osuđeni na propast?“