Sećanje na svetlost

„Kažem da moramo da se pripremimo“, odgovori Rand, „i da budemo jedinstveni kada napadnemo. Kažem da prošli put nismo postupali dobro i da nas je to umalo koštalo pobede u ratu. Svako od nas mislio je da zna najbolje." Pogleda Egvenu pravo u oči. „U to vreme, svaki čovek i svaka žena smatrali su sebe predvodnikom na bojnom polju. Vojska koju su činile samo vojskovođe. To je razlog što smo umalo izgubili. To je razlog što je došlo do opačine, Slamanja, ludila. I ja sam za to kriv koliko bilo ko drugi. Možda sam ja najviše kriv.

Neću dopustiti da se to opet dogodi. Neću da spasavam ovaj svet samo da bi po drugi put bio slomljen! Neću da dam život zarad čovečanstva, samo da bi se ono okrenulo protiv samog sebe istog trena kada poslednji Trolok bude pao. Vi sve to nameravate. Svetlost me spalila, znam da to nameravate!“

Lako bi bilo prevideti kako su se Gregorin i Darlin streljali pogledima ili s kojom je merom gramzivosti Roedran posmatrao Elejnu. Koje će države nastradati u ovom sukobu i koje će prići - iz čistog čovekoljublja - da pomognu svojim susedima? Kolikom će se brzinom čovekoljublje pretvoriti u pohlepu, kada se pojavi prilika da se stupi na još jedan presto?

Mnogi prisutni vladari zapravo su pristojni ljudi. Ali potrebno je da neko bude nešto više od pristojnog čoveka pa da ima toliko moći u svojim rukama i da ne zastrani. Cak je i Elejna progutala drugu zemlju čim joj se ukazala prilika za to. A učinila bi to ona opet. Takva je priroda vladara i država. U Elejninom slučaju, to čak izgleda prikladno, pošto će Kairhijenu biti bolje pod njenom vladavinom nego što je bilo.

Ali koliko će vladara pretpostaviti isto to? Da upravo oni, naravno, mogu da u nekoj drugoj zemlji vladaju bolje - ili da uspostave red?

„Niko ne želi rat“, javi se Egvena, privlačeći pažnju na sebe. „Međutim, mislim da je to što pokušavaš da izvedeš nešto više od onoga što ti je dato da radiš, Rande al'Tore. Ne možeš da promeniš ljudsku prirodu i ne možeš da nateraš svet da se povinuje tvojim hirovima. Pusti da ljudi žive svoj život i da sami biraju svoj put.“

„Neću, Egvena“, odbrusi Rand. Oči su mu plamtele, kao kada ga je gledala dok je prvi put pokušao da pridobije Aijele za sebe. Da, to osećanje baš liči na Randa - bes zbog toga što ljudi ne vide svet onako jasno kao što on misli đa ga vidi.

„Ne znam šta bi drugo mogao da uradiš“, reče mu Egvena. „Hoćeš li postaviti cara - nekoga ko će vladati svima nama? Da li ćeš postati pravi tiranin, Rande al'Tore?“

On joj ništa nije odbrusio. Samo je pružio ruku, a jedan Aša’man dodao mu je svitak. Rand ga je stavio na sto, pa ga je pomoću Moći razvio i nije mu dao da se opet savije.

Ogromni svitak bio je ispunjen gustim rukopisom. „Ja to zovem Zmajev mir“, tiho reče Rand. „I to je jedna od tri stvari koje ću tražiti od vas. Biće to cena koju ćete platiti za moj život.“

„Daj da to vidim." Elejna pruži ruku po svitak i Rand je očigledno pusti da uzme, pošto je stigla da ga zgrabi sa stola pre ostalih iznenađenih vladara.

„Ovim se granice vaših država zauvek ograničavaju na sadašnje položaje“, kaza Rand, opet s rukama iza leđa. „Zabranjuje se bilo kojoj zemlji da napadne drugu i traži se da se u svakoj prestonici otvori po jedna velika škola - za čiji će rad biti u potpunosti obezbeđena sredstva i čija će vrata biti otvorena za sve koji žele uče.“

„Nije samo o tome reč“, kaza Elejna, jednim prstom prateći po svitku ono što je čitala. „U slučaju napada na drugu zemlju ili stupanja u manju pograničnu oružanu čarku, ostale svetske države imaće obavezu da brane napadnutu zemlju. Svetlosti! Carinska ograničenja kojima se sprečava sputavanje trgovine, zabrane brakova između vladara dveju država, sem ako dve vladarske loze ne budu jasno razdvojene, uslovi pod kojima se velmoža koji otpočne sukob lišava poseda... Rande, zar zaista očekuješ od nas da potpišemo ovo?“

„Da.“

Vladari su smesta prasnuli u negodovanje, no Egvena je ostala da spokojno stoji, ali je nekoliko puta potajno pogledala ostale Aes Sedai. Delovale su uznemireno. I trebalo bi da budu - a to što su čuli samo je deo Randove „cene“.

Vladari su žamorili jer je svako od njih hteo priliku da pogleda spis, ali nisu želeli da se guraju i čitaju Elejni preko ramena. Srećom, Rand je bio dalekovid, pa su primerci tog spisa - samo manji - podeljeni prisutnima.

„Ali ponekad ima veoma dobrih razloga za sukob!“, uzviknu Darlin, čitajući svoj spis. „Kao što je stvaranje štita između sebe i ratobornog suseda.“

„Ili šta ako ljudi iz naše zemlje žive s druge strane granice?" upita Gregorin. „Zar nemamo dužnost da ih zaštitimo ako su potlačeni? Ili šta ako neko kao što su Seanšani napadne zemlju koja je naša? Zabrana ratovanja zaista je besmislena!“

„Saglasan sam“, dodade Darlin. „Gospodaru Zmaju, trebalo bi da smo vlasni da branimo zemlju koja nam s pravom pripada!“

„Mene“, javi se Egvena prekidajući rasprave, „više zanima da čujem šta su druga dva uslova.“

„Znaš šta je jedan od njih“, odgovori joj Rand.

„Pečati“, reče Egvena.