Sećanje na svetlost

„I dogodiće se da će sve što ljudi načiniše biti razrušeno“, prošapta Moiraina. „Senka će pasti preko Šare doba, a Mračni će opet dodirnuti svet ljudi. Žene će jecati a muškarci drhtati dok se države zemaljske cepaju kao tkanina. Neće ostati ni kamen na kamenu.“

Ljudi se nelagodno promeškoljiše, a Perin upitno pogleda Randa.

„Ali rodiće se onaj koji će se suprotstaviti Senci“, glasnije kaza Moiraina. „Rođen ponovo, kao što bejaše ranije rođen i kao što će biti rađan bez kraja i konca! Zmaj će biti Ponovo rođen i dići će se plač i jadikovke zbog njegovog ponovnog rođenja. Odenuće ljude u kostret i pepeo i svojim dolaskom ponovo će slomiti svet i raskinuti sve veze!

Poput nesputane zore zaslepiće nas i opeći, ali Ponovorođeni Zmaj suočiće se sa Senkom u Poslednoj bitki i njegova krv podarite nam Svetlost. Neka suze teku, o narodi zemaljski. Jecajte zbog svog spasenja!“

„Aes Sedai“, javi se Darlin, „izvinjavam se - ali to je veoma zloslutno.“

„To će makar biti spasenje“, odgovori Moiraina. „Reci mi, veličanstvo - ono proročanstvo zapoveda ti da proliješ suze. Da li ćeš jecati zbog toga što tvoje spasenje sa sobom nosi toliku bol i brigu? Ili ćeš jecati zbog svog spasenja? Zbog čoveka koji će patiti za tebe? Jedinog za kojeg sa sigurnošću znamo da neće preživeti ovu bitku?“

Okrenu se da pogleda Randa.

„Ovi zahtevi nisu pošteni“, reče Gregorin. „On traži od nas da ne pomeramo granice!“

„Pobiče svoj narod mačem mira“, reče Moiraina, „i uništiče ih listom.“

To jeste Karetonski ciklus. Več sam čuo te reči.

„Pečati, Moiraina“, kaza joj Egvena. „Namerava da ih polomi. On prkosi vlasti Amirlin Trona.“

Moiraina nije delovala iznenađeno. Perin je pretpostavljao da je napolju prisluškivala pre nego što je ušla. To bi bas ličilo na nju.

„O, Egvena“, odgovori joj Moiraina. „Zar si zaboravila? Neuprljana kula slama se i kleči pred zaboravljenim znamenjem...“

Egvena pocrvene.

„U nama ne može biti zdravlja, niti išta može da raste“, navodila je Moiraina, „jer zemlja je jedno s Ponovorodenim Zmajem i on je jedno sa zemljom. Duša ognja, srce kamena." Pogleda Gregorina. „Gordo če osvajati, primoravajući gorde da se predaju."

Obrati se Krajišnicima. „On zaziva planine da kleknu...“

Morskom narodu. „... i mora da ustuknu.“

Perinu pa Berelajn. „...i nebesima samim da se poklone.“

Darlinu. „Molite se da kameno srce još pamti suze..“

Pa na kraju Elejni. „... i ognjena duša - ljubav. Ne možete da se borite protiv ovoga. Niko od vas to ne može. Zao mi je. Zar mislite da je on sam došao do ovoga?" Diže spis. „Sara je ravnoteža. Nije ni dobro ni zlo, ni mudrost ni ludost. Sari te stvari nisu bitne, ali naći će ravnotežu. Poslednje doba okončalo se Slamanjem, te stoga naredno mora da otpočne mirom - makar vi taj mir morali da progutate kao lek koji se daje uplakanom novorođenčetu.“

„Mogu li nešto da kažem?“, javi se jedna Aes Sedai sa smeđim šalom.

„Možeš“, odgovori Rand.

„Gospodaru Zmaju, ovo je mudar i pametan ugovor“, reče ta Smeđa. Bila je to zdepasta žena, neposrednija nego što bi Perin očekivao od jedne Smeđe. „Ali vidim jednu ogromnu manu u njemu, koja je već pomenuta. Sve dok su Seanšani izuzeti, taj spis je potpuno beznačajan. Dok oni osvajaju, mira ne može biti.“

„To jeste mana“, prekrštenih ruku reče Elejna. „Ali nije jedina. Rande, vidim šta pokušavaš da postigneš i volim te zbog toga. Međutim, to ne menja činjenicu da je ovaj spis suštinski neodrživ. Da bi mirovni sporazum bio delotvoran, obe strane moraju želeti da mir traje, zato što im nudi dobrobit.