Sećanje na svetlost

„Aijeli“, reče mu Perin. „Alatka koja mora da se koristi. Sporazum koji mora da se nameće silom...“

Rand se pokoleba, pa se široko isceri. „Perine, ti si genije.“

„Valjda znam ponešto kada je reč o kovanju.“

„Ali ovde... Perine, ovde nije reč o kovanju...“

„Naravno da jeste“, odgovori Perin. Kako Rand to ne uviđa?

Rand se okrenu, nesumnjivo raščinjavajući svoje tkanje. Priđe spisu na stolu, pa ga diže i pruži prema jednom od svojih pisara, koji su stajali u zadnjem delu paviljona. „Hoću da se dodaju dva uslova. Najpre, ovaj spis je ništav ako ga ne potpiše ili seanšanska Kći Devet meseca ili carica. Drugo... Aijeli - svi sem Šaidoa - biće upisani u spis kao branitelji mira i posrednici u nesporazumima između država. Bilo koja država može da ih pozove ako se smatra povređenom, a Aijeli - ne neprijateljske vojske - pružiće odgovor i ispraviće nepravdu. Moći će da love zločince preko državnih granica. Biće potčinjeni zakonima država u kojima u datom trenutku borave, ali neće biti podanici tih država.“

On se okrenu Elejni. „Elejna, eto tvog nametanja sporazuma i načina da se spreči sabiranje malih pritisaka.“

„Aijeli?" sumnjičavo upita ona.

„Ruarče, hoćeš li pristati na ovo?“, upita Rand. „Baele, Džerane, vi ostali? Tvrdite da ćete ostati bez svrhe, a Perin vas vidi kao alatku koja mora da se uposli. Hoćete li preuzeti ovu dužnost na sebe? Da sprečavate rat, da kažnjavate zločince, da sarađujete s vladarima kako bi pravda bila ostvarena?“

„Pravda kako je mi vidimo, Rande al'Tore“, upita ga Ruark, „ili kako je oni vide?“

„To bi moralo da bude u skladu sa aijelskom savešću“, odgovori mu Rand. „Ako vas pozovu, moraće znati da će dobiti vašu pravdu. Ovo neće raditi ako Aijeli budu obični pioni. Vaša samostalnost učiniće vas delotvornim.“

Gregorin i Darlin počeše da se bune, ali Rand ih pogledom ućutka. Perin klimnu i prekrsti ruke. Njihove primedbe bile su slabije nego ranije. Osetio je miris... zamišljenosti kako se širi od mnogih prisutnih.

Oni ovo doživljavaju kao priliku, shvatio je. Aijele vide kao divljake i misle da će ih lako obmanuti kada Randa više ne bude. Perin se isceri, zamišljajući njihov poraz ukoliko to budu pokušali.

„Ovo je veoma iznenadno“, kaza Ruark.

„Dobro došao na večeru“, reče mu Elejna, i dalje streljajući pogledom Randa. „Nakusaj se supe.” Zanimljivo, ali mirisala je ponosno. Čudna žena.

„Upozoravam te, Ruarče”, reče mu Rand, „da ćete morati da se promenite. Aijeli će morati da delaju u saglasju kada je o ovim stvarima reč; poglavari i Mudre moraće da se savetuju i da zajedno donose odluke. Jedan klan neće moći da vodi bitku dok se ostali klanovi bore za drugu stranu.“

„Razgovaraćemo o tome”, reče Ruark, klimajući ka ostalim aijelskim poglavarima. „Ovo će označiti kraj Aijela.”

„I početak“, odgovori mu Rand.

Aijelski poglavari klanova i Mudre izdvojiše se na jednu stranu i počeše da tiho razgovaraju. Avijenda se zadržala, dok je Rand obespokojeno zurio u daljinu. Perin ga je čuo kako nešto šapuće - tako tiho da je čak i on jedva razabirao.

„... Sada sanjaš... kada se probudiš iz ovog života, više nas neće biti..." Randovi pisari, koji su mirisali kao da su u paničnoj žurbi, priđoše i počeše da dopunjavaju ugovor. Kecuejn je sva ta dešavanja gledala sa strogim izrazom lica.

Mirisala je izuzetno ponosno.

„I dopuna” dodade Rand. „Aijeli mogu da pozovu druge države da im pomognu u održavanju reda ako zaključe da njihove snage nisu dovoljne. Odredite zvanične načine pomoću kojih države mogu od Aijela tražiti pomoć ili dozvolu da napadnu neprijatelja.”

Pisari klimnuše i počeše da rade još brže.

„Ponašaš se kao da je ovo rešeno” kaza Egvena gledajući Randa.

„O, daleko je od toga” reče joj Moiraina. „Rande, imam nešto da ti kažem.” „Hoće li mi se to dopasti?”, upita je on.

„Pretpostavljam da neće. Reci mi, zašto ti je potrebno da lično zapovedaš vojskama? Putovaćeš u Šajol Gul, odakle nesumnjivo nećeš moći da stupiš u dodir s bilo kim.”

„Moiraina, neko mora da zapoveda.”

„Sigurna sam da su svi saglasni s tim.”

Rand ukrsti ruke iza leđa, mirišući onespokojeno. „Moiraina, preuzeo sam odgovornost za ove ljude. Hoću da se uverim da će se neko starati o njima i da će stradanja u ovoj bitki biti smanjena na najmanju moguću meru.” „Bojim se da je to loš razlog da se predvodi bitka”, tiho kaza Moiraina. „Ne boriš se da bi sačuvao vojnike; boriš se da bi pobedio. Rande, ti ne moraš da budeš taj vođa. Ne bi smeo da budeš.”

„Moiraina, neću da se ova bitka pretvori u metež”, odgovori joj on. „Kad bi samo mogla da vidiš kakve smo greške prethodni put činili i do kakvog meteža i zbunjenosti može da dođe kada svi misle da su baš oni glavni. Bitka je kovitlac, ali i dalje nam je potreban vrhovni zapovednik koji će odlučivati i sve držati na okupu.“