Sećanje na svetlost

Nakon dva dana bespoštedne bitke, Lanu je postalo jasno da takav način borbe ide Trolocima na ruku. Ljudi ih ubijaju na kamare, ali Senka je godinama prikupljala svoje snage. Troloci se svake noći hrane leševima; oni ne moraju da se brinu šta će za potrepštine.

Lan se trudio da se ne poguri dok se povlačio iz prvih borbenih redova kako bi sledeći odred njegovih vojnika mogao da pođe napred, ali iz dna duše je želeo da se negde sruši i spava danima. Iako mu je Ponovorođeni Zmaj poslao veliki broj vojnika, svi su morali da u prvim redovima svakoga dana provedu po nekoliko smena. Lan je uvek odlazio na nekoliko više nego što bi trebalo.

Njegovim vojnicima nije bilo lako da spavaju i da se istovremeno staraju za svoju opremu, da sakupljaju drva za lomače i da dovlače potrepštine kroz kapije. Dok je posmatrao one koji su se s njim povlačili iz prvih redova, Lan je razmišljao šta može da uradi kako bi ih osnažio. Verni Bulen je klonuo pored njega. Lan će morati da se postara da taj čovek više spava, ili...

Bulen skliznu iz sedla.

Lan opsova, pa zauzda Mandarba i skoči na zemlju. Pojuri do Bulena i zateče ga kako slepo zuri u nebo. Bulen je na boku imao ogromnu ranu; verižnjača je bila pokidana kao jedro kroz koje je proleteo vihor. Bulen je ranu sakrio tako što je preko oklopa obukao kaput. Lan nije primetio da je ranjen, niti je video kada je sakrio ranu.

Budalo!, pomislio je Lan, opipavajući Bulenov vrat.

Nema bila. Mrtav je.

Budalo/, opet je pomislio Lan, saginjući glavu. Nisi hteo da se makneš od mene, zar ne? Zato sije sakrio. Plašio si se da ću poginuti dok se ti vraćaš po Lečenje.

Ili to, ili nisi hteo da trošiš snagu usmerivačima. Znao si da su napregnuti do krajnjih granica.

Stežući zube, Lan diže les i prebaci ga preko ramena. Premesti Bulenovo telo na njegovog konja, pa ga priveza preko sedla. Ander i princ Kajsel - mladi Kandorac i njegov odred od stotinu vojnika obično su jahali s Lanom - bili su u blizini i ozbiljno ga posmatrali. Osećajući težinu njihovih pogleda, Lan spusti ruku na Bulenovo rame.

„Bio si dobar, prijatelju moj“, reče. „Slaviće te pokolenjima. Neka bi bio saklonjen u dlanu Tvorčeve ruke i neka bi ti poslednji zagrljaj majke podario dobrodošlicu kući." On se okrenu da pogleda ostale. „Neću žaliti! Žaljenje je za one koji se kaju, a ja se ne kajem zbog toga što smo ovde! Bulen nije mogao da pogine boljom smrću. Ne plačem za njim, već kličem!“

On skoči Mandarbu u sedlo držeći uzde Bulenovog konja, pa se ispravi. Neće dozvoliti da neko vidi njegov umor - niti njegovu tugu. „Je li neko video kada je Bak poginuo?“, upitao je ljude koji su jahali pored njega. „Nosio je samostrel privezan za sapi svog konja. Uvek je nosio to čudo sa sobom. Zakleo sam mu se da ću narediti nekom Aša’manu da ga obesi za nožne palčeve s vrha litice ako bude nekoga ustrelio nesrečnim slučajem.

Poginuo je juče, kada mu se mač zakačio za troločki oklop. Ostavio ga je i latio se drugog mača, ali još dva Troloka skočila su i oborila mu konja. Tada sam pomislio da je mrtav i pokušao da stignem do njega, ali onda sam ga video kako skače sa onim svojim spaljenim samostrelom i jednog Troloka s razdaljine od dve stope prostreljuje kroz oko. Strela je Troloku proletela pravo kroz glavu. Drugi Trolok ga je rasporio, ali ne pre nego što je on stigao da mu zarije nož u vrat." Lan klimnu. „Pamtim te, Bak.Poginuo si valjano.“

Nakon nekoliko trenutaka provedenih u nemom jahanju, princ Kajsel dodade: „Ragon - i on je poginuo valjano. Poterao je konja pravo na odred od trideset Troloka koji su nas napadali s boka. Verovatno je tim potezom spasao bar desetak ljudi, pošto smo tako dobili na vremenu. Dok su ga svlačili iz sedla, jednog Troloka je udario nogom u lice.“

„Da, Ragon je bio lud čovek“, saglasi se Ander. „Ja sam jedan od onih koje je spasao." Nasmeši se. „Jeste poginuo valjano. Svetlosti, baš jeste. Naravno, najluđe što sam u poslednjih nekoliko dana video bilo je ono što je Kragil uradio boreći se protiv one Seni. Je li iko od vas video...“

Dok su stigli do logora, ljudi su se smejali i slavili poginule. Lan se odvojio od njih i poveo Bulenovog konja do Aša’mana. Narišma je držao kapiju otvorenu kako bi taljige s potrepštinama prošle kroz nju. On klimnu Lanu. „Lorde Mandragorane?“

„Moram da ga stavim negde gde je hladno“, reče Lan i sjaha. „Kada se ovo završi i kada Malkijer bude oslobođen, želećemo da sahranimo one koji su junački pali u boju. Dok se to ne desi, neću da on bude spaljen, niti da negde trune. Bio je prvi Malkijerac koji se vratio malkijerskom kralju.“