Sećanje na svetlost

Brin klimnu, pa izvadi novi svežanj hartije ispod svoje hrpe. „Razmišljao sam o nekim drugim... žustrijim mogućnostima, ali nisam želeo da prekoračim svoja ovlašćenja.” Pruži joj spise.

Egvena prelete pogledom preko njih, pa izvi obrvu. Onda se nasmeši.

Met ne pamti da je oko Ebou Dara bilo toliko Krpara. Jarko obojena kola pojavila su se kao pečurke posle kiše na inače smeđem polju. Tu ih je bilo dovoljno za čitav jedan krvavi grad. Grad Krpara? To bi bilo nešto kao... kao grad Aijela. To jednostavno nije u redu.

Met potera Kockicu niz drum. Naravno, aijelski grad ipak postoji. Možda će jednoga dana postojati i grad Krpara. Onda će oni da kupe sve boje na svetu, pa će svi ostali morati da nose smeđu odeću. U tom gradu neće biti nikakvih tuča, pa će biti potpuno dosadan, ali takođe nigde u poluprečniku od trideset liga od njega neće biti krvavog šupljeg lonca!

Met se nasmeši, pa potapša Kockicu. Umotao je svoj ašandarei što je bolje mogao, kako bi izgledao kao običan štap za šetnju privezan za konja. Sešir mu je bio u vreći zakačenoj za bisage, skupa sa svim njegovim lepim kaputima. S kaputa koji ima na sebi pocepao je svu čipku. Bila je to šteta, ali nije želeo da ga prepoznaju.

Oko glave je obmotao grub zavoj, kako bi sakrio nedostajuće oko. Približavajući se kapiji Dal Ejra, stao je u red ljudi koji su čekali na dozvolu da uđu u grad. Trebalo bi da izgleda kao samo još jedan ranjeni najamnik koji dolazi u grad tražeći utočište, ili možda posao.

Pazio je da bude poguren dok jaše. Glavu uvek dole: to je dobar savet i na bojištu i kada ulaziš u grad gde te poznaju.

On tu ne može da bude Metrim Kauton. Metrim Kauton je kraljicu tog I grada ostavio vezanu da bude ubijena. Mnogi će upravo njega sumnjičiti za to ubistvo. Svetlosti, i on bi sebe osumnjičio. Beslan ga sada sigurno mrzi, a samo Svetlost zna kako se Tuon oseća u vezi s njim sada kada su neko vreme proveli razdvojeni.

Da, najbolje je da pogne glavu i ćuti. Ispitaće šta se dešava u gradu. To jest, ako ikada stigne na kraj tog krvavog reda. Ko je još čuo da se čeka u redu na ulazak u neki grad?

Nakon izvesnog vremena, stigao je do kapije. Vojniku koji ga je tu sačekao očigledno je bilo dosadno, a lice mu je bilo kao matora lopata - napola prekriveno prljavštinom i kao da bi najbolje bilo da je zaključano u nekoj šupi. Vojnik Meta odmeri od glave do pete.

„Putniče, jesi li položio zavete?“, upita stražar otegnutim seanšanskim naglaskom. S druge strane kapije jedan drugi vojnik mahnu sledećem ko je čekao u redu.

„Zaista jesam“, odgovori Met. „Zavete velikom Seanšanskom carstvu i carici lično, neka bi živela večno. Ja sam samo siromašan putujući najamnik, koji je nekada radio za kuću Hak, plemićku porodicu iz Murandije. Pre jedno dve godine ostao sam bez oka kada sam se sukobio s nekim razbojnicima u Tvinskoj šumi, dok sam štitio jednu devojčicu koju sam tamo pronašao. Odgajio sam je kao da je moje rođeno dete, ali...“

Vojnik mu samo mahnu da produži. Taj čovek kao da ga nije ni slušao. Met je razmišljao da svejedno ostane i da mu ispriča priču do kraja. Zašto vojnici primoravaju ljude da čekaju u tolikom redu, i tako im daju vremena da smisle dobru priču o sebi, a onda neće da je čuju? Kad čovek malo bolje razmisli, to je uvredljivo. Naravno, Metrim Kauton - koji je uvek vedar i nikada se ne vređa - ne bi se uvredio, ali neko drugi svakako bi.

On potera konja, suzbijajući razdraženost koju je osećao. Sad, ostalo mu je da nađe pravu krčmu. Steta što Sitejlina gostionica više ne radi. To je bilo...

Met se ukoči u sedlu, mada je Kockica nastavio da kaska. Met je samo na tren pogledao drugog stražara pored kapije. Bio je to Petra, snagator iz Menažerije Valana Luke!

Met okrenu glavu i poguri se u sedlu, pa se opet osvrnu. Nema sumnje da to Petra. Nije bilo moguće ne prepoznati te ruke debele kao da su balvani i vrat širok kao panj. Petra nije visok, ali je toliko širok da bi čitava vojska Mogla da se sakrije u njegovoj senci. Sta on traži u Ebou Daru? Zašto nosi seanšansku uniformu? Met samo što ne priđe da porazgovara s njime, pošto su oduvek bili u prijateljskim odnosima, ali ta seanšanska uniforma naterala ga je da razmisli o tome.

Pa, makar ga sreća i dalje služi. Da je otišao kod Petre umesto kod stražara s kojim je do maločas pričao, Petra bi ga sigurno prepoznao. Met uzdahnu, pa sjaha i povede Kockicu. Grad je bio prepun sveta, pa nije želeo da njegov konj nekoga obori. Sem toga, Kockica je toliko natovaren da liči na tovarnog konja - ako se onaj koji ga gleda ni najmanje ne razume u konje. Met će biti manje upadljiv ako bude hodao.

Možda bi trebalo da potraži onu krčmu u Rahadu. U Rahadu je uvek lako naći glasine, a i kocku. To je takođe mesto gde je čoveku najlakše da nađe nož koji će mu se zariti u trbuh, a to je pravi podvig za Ebou Dar. Verovatnije je da će ljudi u Rahadu povaditi noževe i početi da se ubijaju nego da će se ujutru pozdraviti.