Sećanje na svetlost

Smučilo joj se dok je razmišljala o tome. Sasvim je u redu biti ponovo rođen, svež i nov. Ali da ti sećanja budu istrgnuta - da izgubiš sebe? Ako izgubi sva svoja sećanja na vreme provedeno u Svetu snova, da li će u potpunosti zaboraviti Gajdala? Hoće li zaboraviti sebe?

Ona stisnu zube. Ovo je Poslednja bitka, luda ženo, pomislila je. Ko još mari za te stvari?

Ali ona mari. Jedno pitanje počelo je da je muči. Sta ako je Birgita otkinuta od Roga kada je izbačena iz Sveta snova? Ne zna je li to moguće. Više ne pamti dovoljno da bi mogla to da oceni.

Ali ako jeste tako, onda je zauvek ostala bez Gajdala.

Napolju je lišće šuštalo i grančice su pucale. Kršenje granja bilo je tako glasno da bi se zaklela da najmanje hiljadu vojnika prolazi tuda - mada je znala da u tom odredu ima samo pedeset Troloka. Ipak, to je više nego ljudi njenom odredu. Nije se brinula. Mada je kukala Elejni kako se ne razume ratovanje, to skrivanje u šumi s veštim saborcima... to je radila ranije. Na desetine puta. Možda i na stotine, mada joj je pamćenje veoma maglovito, pa ne zna sa sigurnošću.

Kada su Troloci skoro potpuno prošli pored pećine, ona i njeni Aijeli izleteli su na čistac. Zveri su krenule lažnim tragom koji su ostavila dva Aijela, pa ih je Birgita napala s leđa, oborivši strelama čitav niz Troloka pre nego što su ostali stigli da se pomere.

Troloci ne umiru tako lako. Cesto umeju da prime po dve ili tri strele a da i ne uspore. Pa, to se dešava samo kada čovek promaši oči ili grlo. Ona nikada ne promašuje. Čudovište za čudovištem padalo je pred njenim lukom. Troloci su bili nizbrdo u odnosu na pećinu, što znači da je svaki Trolok kojeg ona ili Aijeli ubiju još jedna mrcina preko koje ostali moraju da se penju kako bi se dokopali nje.

Za nekoliko trenutaka, odred od njih pedeset sveo se na trideset. Dok je tih trideset hrlilo uzbrdo, pola Aijela izvadilo je koplja i krenulo da se bori prsa u prsa s njima, dok su se Birgita i ostali spustili nekoliko koraka niz padinu i obišli Troloke s boka.

Dvadesetorica su se pretvorila u desetoricu, koji su pokušali da se daju u beg. Iako su se nalazili u šumi, bilo je lako pogoditi ih - mada je to značilo da mora da ih gađa u noge ili potiljak i da ih obara kako bi kopljanici mogli da ih dokrajče.

Deset Aijela postaralo se za Troloke, zabijajući koplja u svakog od njih, kako bi se osigurali da su svi Troloci mrtvi. Za to vreme ostali su prikupljali strele. Birgita upre prstom u Ničila i Ludina, dvojicu Aijela, a oni joj se pridružiše u izvidnici.

Svaki korak bio joj je poznat; ta šuma joj je poznata. Ne samo zbog prošlih života koje više ne pamti, već i zbog toga što su u stolećima provedenim u svetu snova ona i Gajdal mnogo godina boravili u toj šumi. Pamti njegovo milovanje po obrazu. Po vratu.

Ne smem da ostanem bez ovoga, pomislila je, boreći se sa strahom. Svetlosti, ne smem. Molim te... Nije znala šta joj se to dešava. Nekih stvari se seća, nejasnih rasprava o... o čemu? Izmače joj. Ljudi ne mogu da se otkače od Roga, zar ne? Hokving bi mogao da zna. Moraće da ga pita. Sem ako ga već nije pitala?

Plamen me spalio!

Ukopa se kada primeti pokret u šumi. Cučnu pored jednog kamena, držeći luk ispred sebe. Zbunje pored nje zašušta. Ničil i Ludin nestadoše na prvi zvuk. Svetlosti, dobri su. Bio joj je potreban trenutak da razazna gde se kriju.

Diže prst, pa pokaza najpre sebe, a onda ispred sebe. Ona će izviđati, a oni će paziti na nju.

Birgita tiho krenu. Pokazaće ona tim Aijelima da oni nisu jedini koji umeju da budu neprimetni. Sem toga, to je njena šuma. Neće dozvoliti da je nadmaši gomila pustinjaka.

Kretala se tiho, izbegavajući osušeni drač. Da li ga u poslednje vreme ima sve više? To kao da je jedna od retkih biljaka koje nisu u potpunosti uvele. Tle ima nekakav ustajali miris, koji ne bi trebalo da se oseća u šumi, mada ga nadjačava vonj smrti i raspadanja. Prošla je pored još jednog odreda pobijenih Troloka. Krv na njima bila je skorena. Mrtvi su već nekoliko dana.

Elejna naredi svojim Aijelima da ponesu poginule. Kroz tu šumu kreću se hiljade i hiljade Troloka, kao neke bube koje su se razgmizale. Elejna hoće da ji oni nailaze samo na svoje mrtve, pošto se nada da će tako početi da strahuju.

Birgita krenu prema zvucima. Po slabom svetlu uočila je kako se primiču krupne senovite prilike. Bili su to Troloci, koji su njuškali vazduh. Stvorenja nastaviše da se probijaju kroz šumu. Bila su primorana da izbegavaju puteve, pošto zmajevi postavljeni u zasede duž njih znaju da budu smrtonosni. Elejnin plan podrazumevao je da odredi poput Birgitinog namamljuju Troloke u šumu i da ih ubijaju jednog po jednog.