Sećanje na svetlost

U zagrljaju saidara videla je naznake boje za koju Senka želi da je oni ne primećuju. Nije sva trava uvela; bilo je sićušnih naznaka zelenila, delića gde se trava držala u životu. Ispod nje su voluharice; sada joj je Iako da razabere mreškanje u tlu. Jele su umiruće korenje i držale su se života.

Siroko se smešeči, ona povuče Jednu moć kroz šuplji štap. U toj bujici ona je bila povrh mora snage i sile, jedreći usamljenim plovilom i grleći vetar. Troloci se naposletku dadoše u pokret. Zaurlaše i jurnuše kao bujica oružja, zuba, smrada i previše ljudskih očiju. Možda su Mirdraali videli da su Aes Sedai izašle u prvi red, pa su pomislili da jednim napadom pobiju ljudske usmerivače.

Ostale žene čekale su Egvenin znak. Nisu bile povezane u krug - krug je najbolji za usredsređen i odmeren mlaz Jedne moći. To danas nije cilj. Današnji cilj je obično razaranje.

Kada Troloci prevališe pola puta do brda, Egvena otpoče napad. Oduvek Je bila neuobičajeno snažna kada je o Zemlji reč, pa je povela jednostavnim i razornim tkanjima. Poslala je niti Zemlje u tle ispod Troloka, raspoređujući ih u dug red, a onda ih je povukla. Uz pomoć Vorinog saangreala, to joj je bilo lako kao da je bacila u vazduh šačicu oblutaka.

Na taj znak, čitav niz žena obrazova tkanja. Vazduh zatreperi od blistavih niti. Čisti mlazevi ognja, zemlja koja se cepala, naleti vetra koji su nosili Troloke jedne na druge i spoticali ih i obarali.

Troloci koje je Egvena bacila u vazduh padoše na tle, a mnogi su ostali bez nogu ili stopala. Kosti su se lomile, a Troloci su vrištali od bola dok su njihovi saborci padali po njima. Egvena pusti da se drugi red spotakne preko popadalih, pa onda opet napade. Ovoga puta, nije se usredsredila na zemlju, već na metal.

Metal u oklopima, u oružju i na rukama. Smrskala je sekire i mačeve, verižnjače i retke oklopne prsnike. Krezuba parčad metala razletela su se smrtonosnom brzinom. Vazduh se zacrveneo od liptanja krvi. Sledeći red pokuša da stane kako bi izbegao krhotine, ali Troloci iza njih trčali su prebrzo. Gurnuše svoje saborce u smrt i pregaziše ih.

Egvena je i taj sledeći talas pobila rasprskavanjem metala. To je teže nego dizanje zemlje, ali takođe nije toliko uočljivo u zadnjim redovima, tako da je mogla da ih ubija a da oni ne shvataju šta se dešava, pa još i da guraju one u prvim redovima u smrt.

Onda se Egvena vratila cepanju zemlje. Ima nečeg osnažujućeg u koriščenju sirove sile i slanju tkanja u njihovim najosnovnijim oblicima. U tom trenutku - dok je sakatila, uništavala i sejala smrt među neprijateljima - osetila se kao da se stopila sa zemljom. Osetila se kao da radi nešto za čim zemlja odavno žudi. Pustoš i Nakot Senke koji u njoj raste zapravo su bolest. Zaraza. Egvena - koja je od Jedne moći blistala kao svetionik smrti i usuda - bila je pročišćavajući plamen što će isceliti zemlju.

Troloci su se iz sve snage upirali da prodru kroz tkanja Aes Sedai, ali tako je samo sve više njih dolazilo u domet Bele kule. Zelene su opravdale ugled svog Ađaha - puštajući talase za talasima uništenja na Troloke - ali i drugi ađasi su se dobro pokazali.

Zemlja se tresla a vazduh treperio od urlikanja umirućih. Tela su se čerečila, meso je gorelo. Priličan broj vojnika u prvim redovima Egvenine vojske povratio je od tog prizora. A Aes Sedai nisu prestajale da tuku po troločkim odredima. Određene sestre tražile su Mirdraale, kao što im je bilo naređeno. I Egvena je ubila jednog od njih, kidajući mu bezoku glavu s vrata tkanjem Vatre i Vazduha. Svaka Sen koju su ubile sa sobom je u smrt povlačila čitave pesnice Troloka vezanih za nju.

Egvena udvostruči snagu svog napada. Pogodi jedan odred talasom rasprskavajuće zemlje, a onda težinom vazduha pritisnu tela dok su padala i gurnu ih tako da popadaše u zadnje redove. Pokidala je rupe u tlu i učinila da se kamenje rasprskava. Cinilo joj se kao da satima kasapi Troloke. Juriš Nakota Senke napokon se slomi, a Troloci počeše da uzmiču iako su ih Mirdraali bičevali. Egvena duboko uzdahnu - počela je da se oseća obamrlo - pa ubi još Seni. Na kraju i Mirdraali popustiše i pobegoše što dalje od brda.

Egvena klonu u sedlu, spuštajući saangreal. Nije bila sigurna koliko je vremena prošlo. Obližnji vojnici razrogačeno su zurili. Tog dana nije bilo potrebno da prolivaju svoju krv.

„To je bilo zadivljujućeg reče joj Gavin terajuči konja pored njenog. „Bilo je kao da su pokušavali da napadnu gradske zidine i podignu lestvice... samo bez bedema i lestava.“

„Vratiče se“, umorno odgovori Egvena. „Ubile smo samo mali deo njih.“

Sutra - ili najkasnije prekosutra - pokušaće da opet napadnu. Možda će primeniti neku novu taktiku - možda će se raširiti u talase napadača, kako bi otežali da ih Aes Sedai ubijaju u velikim skupinama odjednom.

„Iznenadile smo ih“, nastavi Egvena. „Sledeći put napašće nas jače. Ali za sada, za ovu noć - oduprle smo se.“

„Egvena, niste se samo oduprle“, odgovori joj Gavin i nasmeši se. „Naterale ste ih u beg. Ne znam da sam ikada video do te mere potučenu vojsku.“