Sećanje na svetlost

Bašer klimnu. „Dakle, znaš šta ću zatražiti. Ti imaš četu ljudi koji umeju da grade mostove. Pošalji njih i nešto zmajeva da im pruže zaštitu, s naređenjem da postave mostove od splavova tačno istočno od nil: Ostatak vojske neće biti daleko za njima. Čistina koja se tamo prostire omogućiće našoj konjici i zmajevima da nanesu više štete. Možemo se osloniti na to da će Erinin usporiti Troloke, naročito pošto spalimo mostove. Ako tamo postavimo i nekoliko zmajeva, još ćemo ih usporiti. Nastavićemo istočno prema Alguenji, pa ponoviti taj postupak. Onda ćemo već biti na putu ka Kairhijenu. Poći ćemo na sever i kada nađemo zgodno mesto za bitku - mislim da već znam gde je to - okrenućemo se i suočićemo se sa Senkom tako da nam Kairhijen bude iza leđa.“

„Ne misliš valjda da ćemo morati da se povučemo tako daleko?“, upita Elejna.

Bašer je zurio u kartu čkiljeći kao da kroz pergament vidi zemljište koje je na njoj prikazano. „Mi komešamo ovu bitku“, tiho reče, „ali ne vladamo njom. Jašemo je kao što čovek jaše konja u pomahnitalom galopu. Ne znam gde će se taj galop zaustaviti. Skrenuću ga u stranu, uputiću ga kroz trnjake. Ali ne mogu da ga zaustavim - ne dok Troloci i dalje naviru.“

Elejna se namršti. Ne može da priušti sebi beskrajno povlačenje; mora poraziti taj Nakot Senke što je pre moguće i što je temeljnije moguće, kako bi ostatak svoje vojske mogla da priključi Lanovim i Egveninim vojskama i da onda suzbiju napade na severu.

To je jedini način da pobede - u suprotnom, neće biti bitno šta će Rand moći da uradi protiv Mračnoga.

Svetlosti, kakav haos.

„Uradi to.“

Perin spusti čekić na rame, slušajući znojavog mladog glasnika kako prenosi Elejnina naređenja. Blag lahor duvao je kroz granje u šumi koju su ostavili za sobom. Tu se Ogijeri bore. Brinuo se da oni neće hteti da ugrožavaju drveće, ali kako su se borili... Svetlosti, Perin nikada nije video takvo divljaštvo.

„Ovo nije loša taktika“, kaza Tam iščitavajući naređenja. „Kraljica ima smisla za ratovanje.“

Perin mahnu dečaku da može da ide. Prošao je pored Galada i nekoliko njegovih zapovednika koji su se nešto dogovarali. „Ona ume da sluša ljude koji se razumeju u taktiku“, odgovori Perin, „i ne meša im se u posao.“

„Momče, to sam i mislio“, sa smeškom mu reče Tam. „Biti glavni ne znači baš uvek govoriti ljudima šta da rade. Ponekad samo moraš da znaš kada da se skloniš s puta onima koji se razumeju u svoj posao i znaju šta rade.“

„To ti je pametno, Tame“, kaza mu Perin okrećući se ka severu. „Predlažem ti da se vodiš tim načelom, pošto sada ti zapovedaš.“

Perin vide Randa. Boje su se razlile. Rand razgovara s Moirainom na nekom turobnom stenovitom grebenu koji mu nije poznat. Skoro da su spremni za napad na Šajol Gul. Perin je osećao kako ga Rand sve snažnije privlači. Ubrzo će mu biti potreban.

„Perine?" upita Tam. „Kakva ti je to besmislica o zapovedanju?“

„Tame, naše snage prepuštene su tebi“, odgovori mu Perin. „Ljudi sada dobro sarađuju; pusti da ti Arganda, Galen i Galad pomažu." Grejdi je u blizini držao otvorenu kapiju kroz koju su slali na Lečenje ranjenike iz najskorije čarke. Berelajn je upravljala bolnicom sa druge strane koju je Žuti ađah osnovao u Majenu. Vazduh koji je dopirao s druge strane kapije bio je topao.

„Perine, ne znam hoće li me oni slušati“, kaza mu Tam. „Ja sam samo običan seljak.“

„Ranije su te slušali sasvim dobro.“

„To je bilo kada smo putovali kroz divljinu“, odvrati Tam. „Ti si uvek bio tu negde, u blizini. To što su odgovarali meni, naslanjalo se na tvoju vlast." On se počeša po bradi. „Sudeći po tome kako stalno gledaš na sever, imam neki osećaj da nećeš još dugo biti ovde.“

„Potreban sam Randu“, tiho mu odgovori Perin. „Plamen me spalio, Tame, mrzim što tako mora da bude - ali ne mogu da se borim uz vas, ovde u Andoru. Neko mora Randu čuvati leđa, a to... to ću biti ja. Nekako to znam.“

Tam klimnu. „Samo ćemo otići kod Argande ili Galena i reći ćemo da su oni zaduženi za naše ljude. Svejedno kraljica Elejna izdaje većinu naređenja, pa...“

„Ljudi!" prodra se Perin gledajući okupljene vojnike. Arganda se nešto dogovarao s Galenon. Oni se okrenuše prema Perinu, kao i obližnji pripadnici Vučje garde, skupa s Galadom i njegovim Belim plaštovima. Mladi Bornhald mrko pogleda Perina. Taj je u poslednje vreme sve nepredvidljiviji. Svetlost dala da je Galadu uspelo da ga drži dalje od rakije.

„Prihvatate moju vlast, koju mi je podarila andorska kruna?“, upita Perin.

„Naravno, lorde Zlatooki“, glasno odgovori Arganda. „Mislio sam da je to već utvrđeno.“

„Ovog časa proglašavam Tama al'Tora plemićem“, viknu Perin. „Postavljam ga za domostrojitelja Dve Reke u ime njegovog sina, Ponovorođenog Zmaja. On uživa svu moju vlast, koja je Zmajeva vlast. Ako ja ne preživim ovu bitku, Tam će me naslediti.“

Taborom zavlada mrtvi muk, a onda ljudi zaklimaše, a nekoliko njih pozdravi Tama. Tam zaječa, ali toliko tiho da je Perin čisto sumnjao da je iko drugi to mogao da čuje.