Sećanje na svetlost

„Evine“, tiho mu kaza Androl, „moraš da paziš na Aborsa. Ti to znaš, zar ne?“

„Androle, ja sam sada jedan od njih“, odgovori mu Evin. „Ne moram da se brinem.“

„To je dobro“, prošapta Androl. „Onda mora da nije bitno ono što sam ga čuo da priča o tebi.“

Evin se promeškolji. Taj izraz u njegovim očima... to je strah. Opačina je očišćena. Džonat, Emarin i ostali novi Aša’mani neće morati da trpe ludilo.

Kod svakog Aša’mana ludilo se javlja na razne načine i različitom brzinom. Međutim, strah je najčešći. Nadire u talasima; Evina je proždirao i dok se pročišćenje odvijalo. Androl je imao prilike da vidi kako su nekim Aša’manima morali da prekrate muke kada ih je opačina savladala. Poznato mu je to što vidi u mladićevim očima. Mada je Evin Preobraćen, ludilo je i dalje u njemu. Biće zauvek.

„Šta je kazao?“, upita Evin.

„Nije mu se dopalo to što si ti Preobraćen“, odgovori Androl. „On misli da ćeš ti zauzeti njegovo mesto.“

„O.“

„Evine, možda namerava da te ubije. Pazi se.“

Evin ustade. „Hvala ti, Androle.“

Okrenu se i ode, a da Androlu nije zapušio usta.

To... nije moguće da će upaliti, pospano mu je poslala Pevara. Ona ne živi dovoljno dugo među njima. Nije videla sve što ludilo može da izazove i ne ume da ga prepozna u aša'manskim očima. Kada nekoga od njih ludilo ophrva, obično ga ostali vode nekud i zatvore dok ga ludilo ne prođe. Ako to ne pomogne, Taim mu nešto stavi u vino i taj se čovek više ne probudi.

Ako ih niko ne zaustavi, upuste se u razaranja. Ubijaju najbliže, napadajući najpre one koje bi trebalo da vole. Androl dobro poznaje to ludilo. Zna da je ono i u njemu. Ovo ti je bila greška, Taime, pomislio j e . Koristiš naše sopstvene prijatelje protiv nas, samo što ih mi poznajemo bolje od tebe.

Evin napade Aborsa. Jedna moć sevnu i trenutak kasnije štit pade sa Androla.

Androl prigrli Izvor. On nije baš snažan, ali ima dovoljno Moći da sagori nekoliko konopaca. On se oslobodi veza, ruku krvavih, pa se osvrnu po prostoriji. Ranije nije mogao da je sagleda u potpunosti.

Prostorija je bila veća nego što je pretpostavljao, veličine omanje prestone dvorane. Na suprotnom kraju isticala se široka okrugla pozornica, na kojoj je stajao dvostruki prsten Mirdraala i žena. On se naježi kada ugleda Seni. Svetlosti, taj njihov bezoki pogled potpuno je grozan.

Taimovi iznureni ljudi stajali su pored suprotnog zida - Aša’mani koji nisu uspeli da preobrate Logana. On je pogureno sedeo na pozornici, vezan za stolicu na samom središtu dvostrukog prstena. Kao nekakav presto. Loganu je glava klonula, a oči su mu bile sklopljene. Izgleda da nešto mrmlja sebi u bradu.

Taim se besno okrenu prema Evinu, koji se borio s Mišrejlom pored Aborsovog zadimljenog lesa. Evin i Mišrejl držali su Jednu moć i rvali se po podu, a Evin je imao nož u ruci.

Androl jurnu prema Emarinu, a onda samo što ne pade na lice kada ga noge izdadoše. Svetlosti! Slab je, ali pošlo mu je za rukom da spali konopce kojima je Emarin bio vezan, a potom i Pevarine. Ona odmahnu glavom, pokušavajući da je razbistri. Emarin klimnu u znak zahvalnosti.

„Možeš li da tkaš?“, prošapta Androl. Sva Taimova pažnja bila je usredsređena na Evinovu borbu.

Evarin odmahnu glavom. „Ono piće koje su nam dali...“

Androl se držao Jedne moći. Senke oko njega počeše da se izdužuju.

Ne!, pomislio je. Ne, ne sada!

Kapija. Potrebna mu je kapija! Androl upi Jednu moć, obrazujući tkanje za Putovanje. Ali, baš kao ranije, naleteo je na neku prepreku - nalik na zid - koja ga sprečava da otvori kapiju. Ludeći zbog toga, pokuša da otvori kapiju koja vodi do nekog bližeg odredišta. Možda je razdaljina bitna. Možda bi mogao da otvori kapiju koja vodi u Kanlerovu radnju iznad njih?

Upirao se da probije taj zid, boreći se svom snagom. Naprezao se, približavajući se sve više; skoro da će uspeti... Oseća se kao da se nešto dešava.

„Molim te“, prošapta. „Molim te, otvori se. Samo da pobegnemo odavde...“

Evin pade pred Taimovim tkanjem.

„Šta se to desilo?" zaurla Taim.

„Ne znam“, odgovori Mišrejl. „Evin nas je napao! Razgovarao je s potrčkom i...“

Obojica se istog trena okrenuše prema Androlu. Androl prestade da pokušava da otvori kapiju i umesto toga očajnički baci tkanje ognja na Taima.

Taim se nasmeši. Dok je Androlov jezičak plamena stigao do njega, izgubio se u tkanju Vazduha i Vode koje ga je raspršilo.

„Ti si baš uporan“, primeti Taim zabijajući Androla u zid tkanjem Vazduha.

Androlu zastade dah od bola. Emarin se ošamućeno diže i zatetura, ali drugo tkanje Vazduha opet ga obori. Omamljeni Androl osećao je kako ga nešto diže u vazduh i vuče preko prostorije.

Ona ružna žena u crnom izađe iz kruga Aes Sedai i priđe Taimu. „Dakle, M’hejle“, obrati mu se, „ti ovim mestom nisi ovladao ni izbliza onako kao što si tvrdio.“

„Imam loše alatke“, odbrusi Taim. „Trebalo je da mi se ranije na raspolaganje stavi više žena!“