Sećanje na svetlost

Vreme je da je Aša’mani povrate.

Androl zaurla i dižući ruke izatka kapiju. Moć pokulja kroz njega. Kao i uvek, njegove kapije pojaviše se brže nego kada ih bilo ko drugi otvara, veće nego što bi čovek njegove snage trebalo da može da ih načini.

Ova kapija bila je dovoljno velika da kroz nju prođe cela zaprega. Otvorio ju je tačno prema Taimovim usmerivačima, postavljajući je na mesto baš kada oni pustiše naredni mlaz smrtonosnih tkanja.

Kapija je bila svega nekoliko koraka daleko od njih, a otvorila se tačno iza njih.

Tkanja Taimovih žena i muškaraca uleteše u otvorenu kapiju - koja je lebdela ispred Androla kao da se vazduh zamreškao od toplote - a onda izleteše iza njih.

Tkanja ubiše sopstvene gospodare, spaljujući Aes Sedai, ubijajući Aša’mane i ono malo preostalih Mirdraala. Stenjući od naprezanja, Androl zaurla još više pa otvori malu kapiju preko konopaca kojima je Logan bio vezan, tako da ih preseče. Drugu kapiju otvori u podu ispod Loganove stolice, sklanjajući ga na mesto daleko od Crne kule - koje je, Svetlost dala, bezbedno.

Žena po imenu Hesalam dade se u beg. Dok je jurila kroz sopstvenu kapiju, Taim i još neki pođoše za njom. Ostali nisu bili tako pametni - jer je tren kasnije Androl otvorio kapiju širine poda i preostale žene i Aša’mane pustio da propadnu s visine od stotina i stotina stopa.

15 Tvoj vrat u gajtanu

Tarezinska palata u Ebou Daru daleko od toga da je najopasnije mesto u koje je Met provalio, niti najteže za provaljivanje. To je iznova i iznova ponavljao u sebi dok je visio s jednog balkona tri sprata iznad vrtova.

Jednom rukom držao se za mermernu ivicu a drugom je držao šešir na glavi, noseći ašandarei privezan za leđa. Zavežljaj je sakrio u vrtovima. Noćni vazduh bio je svež dok je vetrić pirkao po njegovom znojem oblivenom licu.

Iznad njega dva vojnika iz Mrtve straže klepetali su dok su se šetali balkonom. Krv i krvavi pepeo. Zar ti ljudi nikada ne skidaju oklop? Liče na bube tvrdokrilce. Jedva je mogao da ih razazna. Balkon je bio sakriven paravanom od kovanog gvožđa, kako bi ljudi na njemu bili skriveni od pogleda upućenih odozdo, ali Met je bio dovoljno blizu da vidi kako se stražari kreću balkonom.

Svetlosti, predugo se tu zadržavaju. Meta poče da boli ruka. Nešto su mrmljali jedan drugome. Možda nameravaju da sednu i popiju čaj - ili da izvade knjigu i da počnu da čitaju u mraku. Tuon bi zaista morala da tu dvojicu razreši dužnosti. Zašto tako opušteno razgovaraju na tom balkonu? Možda negde vrebaju ubice?

Hvala Svetlosti, nakon nekog vremena odoše. Met pokuša da izbroji do deset pre nego što se podigao na balkon, ali izdrža samo do sedam. Gurnu jedan paravan i prebaci se preko balkonske ograde.

Met tiho uzdahnu dok su ga ruke bolele. Ta palata - bez obzira na ona dva stražara - nije ni izbliza neprobojna kao što je Kamen bio, a Met se tamo uvukao. Naravno, on u ovom slučaju ima još jednu prednost: u ovoj palati je živeo i dolazio je i odlazio kad je i kako hteo. Uglavnom. Počeša se po vratu i zakači šal koji je tu nosio. Na tren se osetio kao da mu je oko vrata lanac.

Metov otac ima jednu izreku: uvek moraš da znaš kuda ćeš jahati. Nema poštenijeg čoveka od Abela Kautona i svi to znaju, ali nekim ljudima - kao na primer onima u Tarenskoj Skeli - čovek jednostavno ne može da veruje. Abel je uvek pričao da, kada trguješ konjima, stalno moraš biti spreman da se baciš u sedlo i takođe stalno moraš da znaš kuda ćeš jahati.

Za dva meseca koliko je živeo na tom dvoru, Met je otkrio sve i jedan izlaz - svaku pukotinu i prolaz, svaki nepričvršćeni prozor. Koji se balkonski paravani lako otvaraju, a koji su obično zaključani. Ako možeš da se iskradeš, možeš i da se ušunjaš. Na trenutak se zadrža na balkonu da se odmori, ali nije ušao u sobu iza balkona. Bio je na trećem spratu, gde odsedaju gosti. Možda bi mogao da se tuda ušunja, ali utroba zgrade uvek je bolje čuvana nego njena koža. Najbolje je da se popne spolja.

Dok to radi, mora mnogo da se trudi da ne gleda nadole. Srećom, nije teško popeti se uza spoljni zid. Sazdan je od kamena i drveta i ima mnogo izbočina za koje je lako hvatati se. Setio se da je jednom grdio Tajlin zbog toga.

Graške znoja klizile su Metu niz čelo kao mravi niz brdo dok se peo na paravan i dizao prema četvrtom spratu. Kopljište ašandareija lupkalo ga je po nogama. Osećao je miris mora nošen lahorom. Sve uvek bolje miriše kada je čovek negde visoko. Možda zato glava miriše bolje od nogu.

To je baš glupa misao, pomislio je Met. Sve samo da ne razmišlja o tome na kolikoj je visini. Podigao se na jedan deo kamenog reljefa, a onda jednom nogom skliznuo i zaneo se. Zadihano je udahnuo pa izdahnuo, a onda nastavio.

Eno. Vidi Tajlinin balkon iznad sebe. Naravno, njene odaje imaju nekoliko balkona, a on se zaputio prema balkonu njene spavaće sobe, a ne onom od njene primaće sobe. Taj gleda na Trg Mol Hara, pa bi bio upadljiv kao muva u belom pudingu ako bi probao da se tamo popne.