Sećanje na svetlost

„Neću da budem tvoja igračka“, strogo joj reče Met. „Tuon, to ne dolazi u obzir. Otići ću ako si nameravala da bude tako. Pazi šta ti kažem. Ponekad umem da izigravam budalu. To sam svakako radio s Tajlin, ali neću s tobom.“ Ona diže ruku i dodirnu ga po licu, ali iznenađujuće nežno. „Da sam mislila da si samo igračka, ne bih izgovorila ono što sam izgovorila. Čovek kojem nedostaje oko svakako nije nikakva igračka. Ti znaš šta je bitka; sada će to biti jasno svima koji te pogledaju. Neće pogrešno pretpostaviti da si budala, a meni igračka ne treba. Umesto toga, potreban mi je princ.“

„A voliš me?“ upita on, nateravši sebe da izgovori te reči.

„Carica ne voli“, odgovori ona. „Zao mi je. S tobom sam zato što znamenja tako nalažu i zato što ću s tobom začeti naslednika Seanšana.“

Met se sneveseli.

„Međutim“, nastavi Tuon, „možda mogu da priznam da mi je... drago što te vidim.“

Pa, pomislio je Met, valjda mogu da se zadovoljim time. Za sada.

Opet je poljubi.

16 Tišina nalik na vrištanje

Loijal, sin Arenta sina Halanovog, oduvek je potajno želeo da bude ishitren.

Ljudi ga opčinjavaju - to nikada nije tajio. Uveren je da većina njegovih prijatelja zna za to, mada nije u potpunosti siguran. Zapanjuje ga šta sve ljudi ne čuju. Loijal često zna da im po ceo dan priča, pa da onda otkrije da su ga samo delimično čuli. Zar misle da neko samo govori bez namere da ga drugi čuju?

Loijal sluša kada oni pričaju. Svaka reč s njihovih usana otkriva nešto više o njima. Ljudi su kao munje. Bleštanje i prasak moći i snage. A onda ih nema. Kako li je to?

Ishitrenost. Ima stvari koje se mogu naučiti posmatrajući ishitrenost. Počeo je da se pita je li možda taj nauk naučio predobro.

Loijal je hodao kroz šumu koja se sastojala od pretihog drveća. Erit je bila pored njega, a ostali Aijeli su se rasporedili oko njih. Svi su nosili sekire na ramenima ili duge noževe u rukama dok su marširali prema bojištu. Eritine uši su se trzale; ona nije Drvopevač, ali oseća da drveće nije kako treba.

To je užasno, odista užasno. Ne može da objasni kakav osećaj pruža gaj zdravog drveća ništa više nego što može da objasni osećaj pirkanja vetra po njegovoj koži. Zdravo drveće zrači ispravnošću, kao miris jutarnje kiše. To nije zvuk, ali ostavlja utisak kao da je cela melodija. Kada on peva drveću, kao da pliva u toj ispravnosti.

Ovo drveće oko njega ne budi takav osećaj. Ako mu se približi, oseća se kao da čuje nešto. Tišinu nalik na vrištanje. Nije to bio zvuk, već osećaj.

Bitka je besnela u šumi ispred njih. Snage kraljice Elejne pažljivo su se povlačile ka istoku, izlazeći iz šume. Vojska je skoro stigla do ivice Bremske šume i zaputiće se ka mostovima kada u potpunosti izađe odatle, pa će ih preći i spaliti za sobom. Onda će vojnici zasuti Troloke smrtonosnom kišom strela kada oni budu pokušali da za njima pređu reku na sopstvenim mostovima. Bašer se nada da će kod reke Erinin znatno smanjiti broj neprijatelja pre nego što nastavi ka istoku.

Loijal je bio siguran da su sve to opčinjavajući podaci za njegovu knjigu, kada je jednom bude napisao. Ako bude mogao da je napiše. Priljubi uši uz glavu kada Ogijeri zapevaše svoju ratnu pesmu. Njegov glas pridruži se njihovima i on oseti razdraganost zbog te strašne pesme - zova krvi, zova smrti - koja je ispunjavala tišinu što ju je ostavilo drveće.

On potrča zajedno sa ostalima, a Erit je trčala pored njega. Loijal izbi na čelo, dižući sekiru iznad glave. Misli ga napustiše dok je besneo na Troloke. Oni ne samo da ubijaju drveće. Oni kradu mir od drveća.

Zov krvi, zov smrti.

Urlajući svoju pesmu na sav glas, Loijal sekirom napade Troloke, a Erit i ostali Ogijeri pridružiše mu se i zaustaviše glavninu Troloka koji su napadali ovo krilo vojske. Nije nameravao da predvodi ogijerski juriš. Svejedno je tako ispalo.

Zaseče jednog Troloka ovnujskog lica po ramenu, pa mu odseče čitavu ruku. Stvor riknu i pade na kolena, a Erit ga nogom udari u lice i odbaci ga pravo u noge Troloka iza njega.

Loijal nije prestajao da peva svoj zov krvi, zov smrti. Neka ih, neka čuju! Neka čuju! Zamah za zamahom. Sve je to samo seča suvog granja. Suvog, natrulog i groznog granja. On i Erit stadoše rame uz rame sa starešinom Hamanom, koji je - ušiju priljubljenih - delovao potpuno zastrašujuće. Krotki starešina Haman. I on oseća bes.

Ugroženi red Belih plaštova - kojima su Ogijeri doneli olakšanje - zatetura se i propusti ih.

On je pevao i borio se, urlikao i ubijao, sekući Troloke sekirom predviđenom za seču drveta, a ne mesa. Rad s drvetom zahteva poštovanje. Ovo... ovo je čupanje korova. Otrovnog korova. Korova koji guši stabla.

Nastavio je da seče Troloke, prepuštajući se zovu krvi, zovu smrti. Troloci počeše da strahuju. Video je užas u njihovim sitnim očima i uživao je u njemu. Navikli su da se bore protiv ljudi, koji su sitniji od njih.