Sećanje na svetlost

Ona se zasmeja. Beše to tih smeh - smeh jedne Aes Sedai koja vlada okolnostima u kojima se nalazi. „Verovao si mi sasvim dovoljno. Zbog toga me je to što nisi hteo da deliš sve sa mnom samo još više izluđivalo.“

Rand duboko udahnu. Vazduh na Meriloru slađi je nego drugde. On je tu probudio zemlju i oživeo je. Trava raste. Cveće cveta. „Panjevi i muškarci“, odgovori on Moiraini. „U Dvema Rekama ima i jednih i drugih - a i jedni i drugi jednako su popustljivi.“

„Možda je to preterano strogo“, odgovori mu Moiraina. „Nije tebe gonila samo tvrdoglavost, već i želja da i sebi i svima drugima dokažeš da ti ovo možeš sam." Ona ga dodirnu po ruci. „Ali ne možeš sam, zar ne?“

Rand odmahnu glavom. Pruži ruku i dodirnu Kalandor, koji mu je bio privezan za leđa. Poslednja tajna tog mača sada mu je otkrivena. On je zamka - i to lukavo osmišljena - jer to oružje nije saangreal samo za Jednu moć, već i za Pravu moć.

Odbacio je pristupni ključ, ali na leđima nosi nešto veoma primamljivo. Prava moć, suština Mračnoga, nešto je najslađe što je u životu dodirnuo. On pomoću Kalandora može da povuče snagu kakvu nijedan čovek nikada nije osetio. Pošto Kalandor nema sigurnosne mere ugrađene u većinu angreala i sa angreala, nemoguće je oceniti koliko te dve Moći on može da povuče.

„Eto njega opet“, promrlja Moiraina. „Sta to nameravaš, Rande al’Tore, Ponovorođeni Zmaju? Hoćeš li konačno popustiti dovoljno da mi kažeš?“

On je pogleda. „Jesi li ti ceo ovaj razgovor počela samo da bi izvukla tu tajnu iz mene?“

„Imaš veoma visoko mišljenje o mojoj govorničkoj veštini.“

„A to je odgovor koji ništa ne govori“, odvrati Rand.

„Da“, saglasi se Moiraina. „Ali mogu li da istaknem da si ti to prvi učinio kada si izbegao moje pitanje?“

Rand u mislima vrati njihov razgovor za nekoliko koraka, pa shvati da je zaista upravo to učinio. „Ubiću Mračnoga“, reče joj Rand. „Neću samo da ga zapečatim, već ću ga okončati.“

„Mislila sam da si malo odrastao dok me nije bilo“, odgovori mu Moiraina.

„Samo je Perin odrastao“, kaza Rand. „Met i ja smo samo naučili kako da se pretvaramo da smo odrasli." Malo se pokoleba. „Met nije baš najbolje naučio.“

„Mračni se ne može ubiti“, reče mu Moiraina.

„Mislim da ja to mogu“, odgovori joj Rand. „Sećam se šta je Lijus Terin uradio i postojao je trenutak... veoma kratak... Moiraina, to može da se dogodi. Svejedno sam uvereniji da mogu to nego da mogu Mračnome zapečatiti zatvor." To je tačno, mada on zapravo nije nimalo uveren da zaista može bilo jedno bilo drugo.

Pitanja, toliko pitanja. Zar ne bi trebalo da sada već zna neke odgovore?

„Mračni je deo Točka“, reče mu Moiraina.

„Ne. Mračni je van Sare“, usprotivi se Rand. „Uopšte nije deo Točka.“

„Rande, naravno da je Mračni deo Točka“, kaza mu Moiraina. „Mi smo niti koje čine Saru, a Mračni utiče na nas. Ne možeš da ga ubiješ. To je sulud poduhvat.“

„I ranije sam bio i lud i glup“, odgovori joj Rand, „pa ću biti ponovo. Moiraina, ponekad mi se čini da je čitav moj život - sve što sam uradio - sulud poduhvat. Sta je još jedan nemogući izazov? Odgovorio sam na sve ostale. Možda mogu da postignem i ovo.“

Ona ga čvršće stisnu za ruku. „Toliko si odrastao, ali si i dalje samo mladić, zar ne?“

Rand smešta zauzda osećanja i ne prasnu na nju. Najsigurniji način da te smatraju detetom jeste da se ponašaš kao dete. On se ispravi i tiho progovori: „Živeo sam četiri stoleća“, reče. „Možda jesam i dalje mlad, u smislu da smo svi mladi u poređenju s bezvremenošću samoga Točka. To rekavši, ja sam jedan od najstarijih ljudi koji postoje.“

Moiraina se nasmeši. „Baš lepo. Radi li ti to na drugima?“

On se pokoleba, a onda ne izdrža da se ne isceri. „Zapravo, upalilo je prilično dobro kod Kecuejn.“

Moiraina frknu. „Ta... Pa, znajući nju, čisto sumnjam da si je zavarao onoliko dobro koliko ti misliš da jesi. Rande al’Tore, ti možda imaš sećanja četiri veka starog čoveka, ali to ne znači da si drevan. Da je tako, Metrim Kauton bi nam svima bio pradeda.“

„Met? Zašto Met?“

„Nije bitno“, odgovori mu Moiraina. „To je nešto što ne bi trebalo da znam. Ti si u srcu i dalje onaj čobanin razrogačenih očiju. Ne bih ni volela da je drugačije. Lijus Terin, uprkos svoj svojoj mudrosti i moći, nije mogao da postigne ono što ti sada moraš. A sada, budi ljubazan pa mi donesi malo čaja.“

„Da, Moiraina Sedai“, reče on i smesta pođe prema čajniku koji se grejao iznad vatre. A onda se ukoči, pa je pogleda.

Ona mu se lukavo nasmeši. „Samo sam htela da vidim da li to i dalje radi.“

„Nikada ti nisam donosio čaj“, pobuni se Rand vraćajući se do nje. „Koliko se sećam, poslednjih nekoliko nedelja kad smo bili zajedno, naređivao sam ja tebi.“

„Jesi“, odgovori mu Moiraina. „Razmisli o onome što sam kazala u vezi s Mračnim. Ali imam drugo pitanje za tebe - šta ćeš sada? Zašto odlaziš u Ebou Dar?“

„Zbog Seanšana“, reče Rand. „Moram pokušati da ih privolim da pređu na našu stranu, baš kao što sam obećao.“

„Ako se dobro sećam“, primeti Moiraina, „nisi obećao da ćeš pokušati, već da ćeš to ostvariti.“