Sećanje na svetlost

Tle se zamreška pred Trolocima i njihov prvi red se rasturi.

Lan odabra svoju metu - jednog ogromnog veprolikog Troloka koji se drao na svoje saborce dok su oni uzmicali od rasprskavanja zemlje. Lan pogodi stvora u vrat; koplje ga proburazi, a Mandarb odbaci Troloka u stranu dok je gazio jednu od obližnjih kukavičkih zveri. Topot konjice pretvori se u zaglušujući tresak kada se konjanici zariše u Troloke, puštajući da ih brzina i težina sopstvenih konja prenesu preko njih.

Kada usporiše, Lan baci koplje Anderu, koji ga vešto uhvati. Lanovi stražari zauzeše svoje položaje dok je on vadio mač iz kanija. „Drvoseča obara mladicu". „Cvetovi jabuke na vetru" Troloci su lake mete kada su u sedlu - zbog njihove visine vratovi, ramena i lica si im baš u pravoj ravni.

Posao pred njima bio je brz i surov. Dip je pazio na napade Gospodara straha i odbijao ih. Ander pređe pored Lana.

Lanov barjak privlačio je Nakot Senke kao magnet gvozdene opiljke. Počeše da urlaju i da besne, a on je čuo kako neprestano ponavljaju dve reči na svom jeziku. Murdru Kar Murdru Kar, Murdru Kar. On je sevao mačem oko sebe, hladno prolivajući njihovu krv dok je boravio u praznini.

Sada su već dva puta oteli Malkijer od njega. Nikada neće moći da okuse njegov osećaj poraza i gubitka zbog toga što je opet napustio svoju domovinu - i to svojom voljom ovoga puta. Ali tako mu Svetlosti, o n može da ih dovede blizu tog osećaja. Njegov mač zariven kroz njihova nedra postići će to na najbolji mogući način.

Bitka se pretvorila u pravu pometnju, kako to često biva. Troloci su se raspomamili; njegova vojska provela je poslednja četiri dana ne upuštajući se ni u čarke s tim zverima. Samo su se povlačili, naposletku ovladavši svojom odstupnicom - makar u dovoljnoj meri da izbegavaju neželjene sukobe - što su omogućili požari koje su zapalili.

Cetiri dana bez ikakve čarke, a sada napad svom snagom. To je bio prvi deo njegovog plana.

„Dai Sane!“, pozva ga neko. Princ Kajsel. Pokazivao je mesto gde je Trolocima pošlo za rukom da probiju Lanovu stražu. Njegov barjak pada.

Ander. Konj mu je pao dok je Lan terao Mandarba između dva Troloka. Pridružiše mu se princ Kajsel i šačica drugih vojnika.

Lan nije mogao da nastavi da jaše, da ne bi slučajno pregazio svog prijatelja. Skoči iz sedla i kako se dočeka na noge, tako čučnu izbegavajući troločki zamah. Kajsel saseče tu zver tačno u kolenu.

Lan projuri pored Troloka koji je padao. Ugleda svoj barjak i telo pored njega. Lan nije znao je li Ander živ ili mrtav, ali jedan Mirdraal ipak je dizao mračno sečivo.

Lan stiže kao kovitlac vetra i čelika. Zamahom svog sečiva zaustavi mač iz Takandara, gazeći sopstveni barjak dok se borio. U praznini nema vremena za razmišljanje. Postoji samo nagon i delanje. Tu je...

Tu je i drugi Mirdraal, koji se upravo diže iza Anderovog oborenog konja. Dakle - zamka. Oborili su barjak da bi privukli Lana.

Dve Seni napadoše, jedna pored druge. Praznina nije ni zadrhtala. Mač ne oseća strah, a u tom trenutku Lan jeste bio mač. „Caplja širi krila". Sekao je svuda oko sebe, zaustavljao njihova sečiva svojim, napadao i uzmicao. Mirdraali su tekli kao voda, ali Lan je bio kao vetar. Klizio je između njihovih sečiva, čas odbijajući napad s desne, a čas s leve strane.

Seni počeše da psuju od besa. Ona s leve strane pojuri na Lana, podrugljivo se cereći bledim usnama. Lan se pomeri u stranu, zaustavi ubod tog stvora, pa mu odseče ruku u laktu. Jednim glatkim potezom produži svoj udarac tamo gde je znao da će druga Sen napasti i odseče joj šaku u zapešću.

Oba sečiva iz Takan’dara padoše na tle i zazvečaše. Seni se na tren zabezeknuto ukočiše. Lan jednoj odrubi glavu, pa se kao munja okrenu i drugoj zari mač kroz vrat. „Crni obluci u snegu“. Odstupi za korak i mahnu mačem u stranu kako bi zbacio sa sečiva nešto smrtonosne krvi. Obe Seni padoše na tle koprcajući se jedna preko druge, potpuno bezumno, dok je njihova tamna krv natapala zemlju.

Dobrih sto pedeset Troloka koprcajući se pade na tle. Bili su povezani sa Senima. Lan priđe da izvuče Andera iz blata. Čovek je delovao ošamućeno, trepćući, a ruka mu je visila pod čudnim uglom. Lan prebaci Andera preko ramena, pa nogom diže steg i uhvati ga slobodnom rukom.

Potrča prema Mandarbu - mesto oko njega sada je očišćeno od Troloka - pa pruži barjak jednom od vojnika princa Kajsela. „Postaraj se da se ovo očisti, pa ga razvij.“ Prebaci Andera preko prednjeg dela svog sedla, uzjaha, pa obrisa mač o ćebe ispod sedla. Čovek ne izgleda kao da je smrtno ranjen.

Nejasno je čuo princa Kajsela iza sebe kako priča. „Otaca mi mojih!" govorio je taj čovek. „Čuo sam da je dobar s mačem, ali... ali Svetlostih

„Dosta više“, kaza Lan odmeravajuči pogledom bojište i puštajući prazninu. „Dipe, daj znak.“