Sećanje na svetlost

Kada je Lanov odred ovog puta napao neprijatelja, učinak toga veoma se razlikovao u odnosu na ranije. Ranije su zbijeni troločki redovi usporili njihov napad, pa im je pošlo za rukom da se probiju svega desetak koraka pre nego što su bili primorani da se late mačeva i sekira. Troloci su ovoga puta bili rašireni. Lan mahnu Šijenarcima da prvi napadnu; njihov bojni red je toliko zbijen da bi čoveku bilo teško, ako ne i nemoguće, da pronađe razmak veći od dva koraka između njihovih konja.

To znači da nije bilo prostora da Troloci beže ili izbegavaju koplja. Konjanici su ih pregazili u grmljavini kopita i zveketanju konjskih oklopa, probadajući Troloke kopljima, odapinjući lukove i udarajući oko sebe dvoručnim mačevima. Šijenarci kao da su bili naročito krvoločni dok su napadali noseći svoje otvorene kalpake i oklope sastavljene od ravnih ploča.

Lan povede svoju malkijersku konjicu iza njih, jašući preko polja iza Šijenaraca kako bi pobio sve Troloke koji su preživeli prvi napad. Kada su Malkijerci prošli, Šijenarci su skrenuli udesno kako bi se okupili za novi juriš, ali Arafeljani su napali odmah iza njih, ubijajući još Nakota Senke dok su oni pokušavali da obrazuju bojne redove. Nakon njih je usledio talas Saldejaca, koji su prelazili preko polja baš kao Malkijerci pre njih, a onda su Kandorci napali iz drugog smera.

Obliven znojem i umorne desnice, Lan se pripremio za novi juriš. Tek je tada shvatio da princ Kajsel lično nosi barjak Malkijera. Momak je mlad, ali srce mu je na pravom mestu. Mada je pomalo glup kada je reč o ženama.

Svetlosti, svi smo na ovaj ili na onaj način glupi kada je o tome reč, pomislio je Lan. Ninaevina daleka osećanja koja su se pronosila kroz vezu pružala su mu utehu. S tolike udaljenosti nije mogao da oseti mnogo toga, ali činilo se kao da ona oseća veliku rešenost.

Dok je Lan počinjao drugi napad, zemlja poče da puca pod njegovim ljudima. Gospodari straha napokon su shvatili šta se dešava, pa su se vratili u prve redove. Lan potera Mandarba oko kratera koji se rasprsnuo u tlu pred njim, tako da ga je zemlja zasula po nedrima. Pojava Gospodara straha njemu je znak da prestane s napadima. Namera mu je bila da ujaše, napadne iz sve snage, pa da izjaše. Da bi se borio protiv Gospodara straha, morao bi da sve svoje usmerivače pošalje u bitku, a on to ne želi da radi.

„Krv i krvavi pepeo!“ opsova Dip kada Lan obiđe još jedan prasak. „Lorde Mandragorane!“

Lan se osvrnu. Dip je zauzdavao konja.

„Čoveče, nemoj da staješ“, kaza mu Lan i zauzda Mandarba. Pokaza svom odredu da nastavi da jaše, mada su princ Kajsel i Lanova bojna garda stali s njim.

„O, Svetlosti!" izusti Dip usredsređujući se.

Lan je posmatrao prizor oko sebe. Troloci su svuda oko njih ležali na zemlji, mrtvi ili umirući, zavijajući ili cvileći. S njegove leve strane gomila Nakota Senke napokon je počela da se prikuplja. Ubrzo će obrazovati red, pa će Lan i ostali biti odsečeni na bojištu ako ne ubrzaju.

Dip je gledao priliku koja je stajala na nečemu što je izgledalo kao velika opsadna sprava, s velikim postoljem i možda dvadesetak stopa visoka. Vukao ju je odred Troloka i kotrljala se na velikim drvenim točkovima.

Da, tamo stoji neka prilika. Zapravo, nekoliko njih. Ognjene kugle počeše da padaju prema Krajišnicima dok su se povlačili, a munje sevnuše s neba. Lan se odjednom oseti kao meta na streličarskom vežbalištu.

„Dipe!“

„To je M’hej“, objasni Dip.

Taim poslednjih nedelju dana ili tako nekako nije bio s neprijateljskom vojskom - ali izgleda da se sada vratio. Zbog velike udaljenosti to se nije moglo oceniti sa sigurnošću, ali po tome kako je taj čovek brzo bacao tkanja oko sebe, reklo bi se da je zbog nečega besan.

„Jašimo!“ naredi Lan.

„Mogu da ga savladam“, odvrati Dip. „Mogu...“

Lan ugleda blesak svetlosti i Mandarb se odjednom prope. Lan opsova, pa zatrepta kako bi povratio vid. Nešto mu nije u redu ni sa ušima.

Mandarb se propinjao i poigravao, sav se tresući. Taj pastuv teško se uzrujava, ali nema konja koji se ne bi uznemirio kada grom udari tako blizu. Druga munja baci Lana na zemlju. On se zakotrlja 'stenjući, ali nešto duboko u njemu znalo je šta treba da radi. Kada je došao sebi, već je ošamućeno stajao na nogama s mačem u ruci. Zaječa teturajući se.

Nečije ruke ga zgrabiše i digoše u sedlo. Uzde je držao princ Kajsel, lica krvavog od borbe. Lanova straža postarala se da ne ispadne iz sedla dok su se povlačili.

Dok su oni tako bežali, krajičkom oka ugledao je Dipov leš, raščerečen i zgnječen.

17 Stariji i iskusniji

„... Nije urodilo plodom, veličanstvo“, govorio je glas dok je Met dremao.

Nešto ga je bockalo po licu. Ovaj dušek je sasvim sigurno najgori na kom je u životu spavao. Ima da mlati gostioničara sve dok mu ne vrati pare.