Solaris

Zamislih se. Pokušah da ustanem, ali bez uspeha. Gibarijan je nešto govorio. Nisam razumeo reči; čuo sam samo zvuk njegova glasa, očajnički sam se borio sa slabošću tela, još jednom se s najvećim naporom trgoh… i probudih se. Hvatao sam ustima vazduh kao poluugušena riba. Bio je potpun mrak. Taj san. Košmar. „Odmah… dilema koju ne umemo da rešimo. Gonimo sami sebe. Politeriji su primenili jedino vrstu selektivnog pojačanja naših misli. Traženje motivacije te pojave je antropomorfizam. Gde nema ljudi, tamo nema ni čoveku dostupnih motiva. Da bi se nastavio plan istraživanja, treba ili uništiti sopstvene misli, ili njihovu materijalnu realizaciju. Prvo nije u našoj snazi. Drugo je previše nalik na ubistvo.”

Slušao sam u mraku taj odmeren, dalek glas, čiji zvuk odmah poznadoh: govorio je Gibarijan. Pružih mu ruke pred sebe. Krevet beše prazan.

Probudio sam se u sledeći san — pomislih.

„Gibarijane?…” viknuh. Glas se prekide u pola reči. Nešto tiho zveknu i ja osetih slab dah na licu.

„Dobro, Gibarijane”, promumlah zevajući. „Šta ti je da me tako proganjaš iz sna u san… znaš…”

Nešto zašušta pored mene.

„Gibarijane!” ponovih glasnije. Opruge kreveta zaškripaše.

„Kris, to sam ja…” razleže se šapat pored mene.

„Ti si, Hari?… A Gibarijan?”

„Kris… Kris… pa on… sam si rekao da nije živ…”

„U snu može da živi”, rekoh razvučeno. Nisam više pouzdano znao da li je to bio san. „Nešto je govorio. Bio je tu”, dobacih. Bio sam strašno pospan. A kad sam pospan, onda spavam — pomislih idiotski i dodirnuh usnama hladno Harino rame i smestih se ugodnije. Ona mi nešto odgovori, ali ja odmah utonuh u nesećanje.

Ujutro u crveno osvetljenoj sobi setih se događaja te noći. Razgovor s Gibarijanom bio je san, ali ono posle? Cuo sam njegov glas, mogao bih se zakleti, samo se ne sećam dobro šta je govorio.JMije zvučalo kao razgovor, nego kao izlaganje. Izlaganje?…

Hari se umivala. Čuo sam pljuskanje vode u kupatilu. Zavirih pod krevet, gde sam pre nekoliko dana bacio magnetofon. Nije ga tamo bilo.

„Hari!” povikah. Njeno lice s koga se slivaše voda pojavi se iza ormana.

„Da nisi videla magnetofon pod krevetom? Mali, džepni?…”

„Bile su tamo razne stvari. Sve sam stavila tamo”, pokaza na policu pored ormanića s lekovima i izgubi se u kupatilu. Skočih iz kreveta, ali traženje ostade bez rezultata.

„Morala si ga videti”, rekoh kad se vratila u sobu. Ona ništa ne odgovori, češljajući se pred ogledalom. Tek tada opazih da je bleda, a u njenim očima, kad se sretoše s mojima, beše nešto ispitivačko.

„Hari”, počeh kao magarac još jednom, „magnetofona nema na polici.”

„Zar nemaš ništa važnije da mi kažeš?…”

„Izvini”, promumlah, „u pravu si. To je glupost.”

Nedostajalo je još samo da se počnemo svađati. Pođosmo potom na doručak. Hari je toga dana radila sve drugačije nego obično, ali nisam umeo da odredim tu razliku. Gledala je oko sebe, nekoliko puta nije čula kad sam joj govorio, kao da se naglo gubila u gledanju. Jednom kad je digla glavu, opazih da su joj oči kao od stakla.

„Šta ti je?” snizih glas do šapata. „Plačeš?”

„Oh, ostavi me. To nisu prave suze”, reče kroz plač. Možda nije trebalo da ostanem na tome, ali ničeg se nisam bojao tako kao „iskrenih razgovora”. Imao sam, uostalam, u glavi nešto drugo. Iako sam znao da sam o Snautovim i Sartorijusovim dogovorima samo sanjao, počeo sam razmišljati postoji li na Stanici uopšte kakvo priručno oružje. O tome šta ću s njim učiniti nisam mislio, hteo sam prosto da ga imam. Rekoh Hari da moram da zavirim u stovarišta i magacine. Ona pođe za mnom ćutke. Pretresoh sanduke, preturao sam po bunkerima, a kad siđoh na samo dno, ne mogoh odoleti želji da ne zavirim u ledenicu. Nisam hteo ipak da Hari uđe tamo, i zato samo odškrinuh vrata i pređoh pogledom po prostoriji. Tamni pokrov se pomerao, pokrivajući izduženi oblik, ali s mesta na kome sam stajao nisam mogao da vidim leži li crnkinja još tamo gde je ranije ležala. Učinilo mi se da je to mesto prazno.

Nisam našao ništa što bi mi odgovaralo i vukao sam se u sve gorem raspoloženju, kad odjednom shvatih da ne vidim Hari. Istina, odmah je stigla — bila je ostala u hodniku — ali već to što je pokušala da se udalji od mene, ma i za časak, iako je to za nju predstavljalo takav napor, moralo bi me naterati da se zamislim. I dalje sam se ipak držao kao da sam uvređen, ne znajući na koga ili zbog čega, prosto kao kreten. Užasno me je bolela glava, nisam mogao da pronađem nikakve tablete i ljut kao sto đavola prevrnuh naglavce malu apoteku i prosuh sve što beše u njoj. U operacionu salu međutim, mrzelo me je da pođem ponovo, i bio sam toga dana van sebe kao retko kad. Hari je prolazila kroz kabinu kao senka ponekad bi za trenutak nestala. Posle podne, kad smo već završili ručak (u stvari ona uopšte nije jela, a ja zbog svoje glavobolje nisam čak ni pokušavao da je privolim da jede), sela je odjednom pored mene i počela da čupka rukav moje bluze.