Solaris

Sada je Stanica bila, u stvari, bez ljudi. Otkad su automati zatvoreni — iz razloga koji su meni još nepoznati — u magacine na dnu, moglo se kružiti hodnicima ne nailazeći ni na koga, sem na kakvu slepo lutajuću olupinu, čije su mašine pretrajale uništenje posade.

Kad sam ostavljao na policu deveti tom Gizeove monografije učinilo mi se da mi je čelik, pokriven slojem meke penušave plastike, zadrhtao pod nogama. Zastao sam u pokretu ali se drhtanje nije više ponovilo. Biblioteka je bila odlično izolovana od ostatka korpusa, i drhtaji su mogli da imaju samo jedan uzrok. Neka raketa je izbačena sa Stanice. Ta misao me je vratila u stvarnost. Nisam još bio potpuno odlučio da li da poletim, kao što je želeo Sartorijus. Ponašajući se tako kao da u potpunosti prihvatam njegove planove mogao sam u najboljem slučaju da odložim krizu; bio sam gotovo uveren da će doći do sukoba, jer sam rešio da učinim sve što bude u mojoj moći da bih spasao Hari. Cela stvarje u tome što je Sartorijus imao izgleda da uspe. Njegova prevaga nada mnom bila je ogromna — kao fizičar poznavao je problem deset put bolje od mene, i mogao sam samo, paradoksalno, da računam na savršenstvo rešenja kojima nas je počastvovao okean. Tokom narednog časa dreždao sam nad mikrofilmovima, trudeći se da ulovim bilo šta razumljivo iz mora paklene matematike, čijim je jezikom govorila fizika neutrinskih procesa. U početku mi je to izgledalo beznadežno, tim pre što je tih neverovatno teških teorija neutrinskog polja bilo čak pet, što je očigledan znak da nijedna od njih nije savršena. Pa ipak sam na kraju uspeo da pronađem nešto što obećava. Upravo sam prepisivao formule, kad se začu kucanje.

Pođoh brzo vratima i otvorih ih, zagrađujući otvor sopstvenim telom. Preda mnom se pokaza Snautovo lice, sjajno od znoja. Hodnik iza njega bio je prazan.

„A, ti si”, rekoh otvarajući vrata. „Uđi.”

„Da, ja sam”, odgovori. Glas mu beše promukao, pod zakrvavljenim očima kese, na sebi je imao gumenu protivzračnu kecelju na elastičnim tregerima, a ispod kecelje su virile zaprljane nogavice istih onih pantalona u kojima je stalno išao. Njegove oči preleteše po okrugloj, ravnomerno osvetljenoj prostoriji i zaustaviše se kad opazi u dubini Hari, koja je stajala pored fotelje. Izmenismo munjevite poglede, ja pritvorih oči, i tada se on lako nakloni, a ja, upadajući u ton društvenog ponašanja, rekoh:

„Ovo je doktor Snaut, Hari. Snaute, ovo je… moja žena.”

„Ja sam… veoma malo vidljiv član ekipe i zato…” pauza se poče opasno produžavati, „nisam imao prilike da upoznam…” Hari se osmehnu i pruži mu ruku, koju on stisnu, kako mi izgledaše, sa izvesnom zapanjenošću, zatrepta nekoliko puta očima i zastade gledajući je. Tada ga ja uhvatih ispod ruke.

„Izvinjavam se”, reče joj tada. „Hteo sam da porazgovaram s tobom, Kelvine…”

„Naravno”, odgovorih s nekakvom velikosvetskom slobodom; sve mi je zvučalo kao jevtina komedija, ali nije bilo druge. „Hari, draga, nemoj da se ustručavaš. Doktor i ja moramo da porazgovaramo o našim dosadnim problemima…”

I već sam ga vodio, držeći ga za lakat, prema malim foteljama na suprotnoj strani dvorane. Hari sede u fotelju u kojoj sam prethodno sedeo ja, ali ju je pri tom gurnula tako da je, dižući glavu s knjige, mogla da nas vidi.

„Šta je bilo?” upitah tiho.

„Razveo sam se”, odgovori on istim takvim šapatom, samo mnogo šištavijim. Možda bih se nasmejao da mi je kadgod ispričana ta istorija i takav početak razgovora, ali na Stanici je moje osećanje za humor bilo amputirano. „Preživeo sam od juče dobrih nekoliko godina”, dodade. „Ne koliko lepih godina. A ti?”

„Ništa…” odgovorih posle pauze, jer nisam znao šta da kažem. Voleo sam ga, ali sam osećao da moram da budem na oprezu pred njim, ili, bolje rečeno, pred onim zbog čega je došao k meni.

„Ništa?” ponovi istim tonom kao i ja. „Vidi, vidi, znači da je to baš tako?…”

„Na šta misliš”, napravih se da ne razumem. On zažmiri zakrvavljenim očima i naginjući se tako da osetih na licu toplinu njegova daha, poče šapatom:

„Zaglibljujemo se, Kelvine. Sa Sartorijusom ne mogu više da se povežem, znam samo ono što sam ti napisao, što mi je rekao posle one naše kratke drage konferencije…”

„Isključio vizofon?” upitah.

„Ne. Tamo je kod njega kratki spoj. Čini se da ga je namerno izazvao, ili…” načini pokret pesnicom, kao da nešto razbija. Gledao sam ga bez reči. Levi ugao usana diže mu se u neprijatnom smešku.

„Kelvine, došao sam, jer…” Ne završi.

„Šta nameravaš da radiš?”

„Misliš na ono pismo?…” odgovorih bez žurbe. „Mogu to da učinim, ne vidim razloga za odbijanje, i baš zato sedim ovde, hteo sam da se orijentišem…”

„Ne”, prekide me. „Nije reč o tome…”

„Ne?…” rekoh, praveći se iznenađen. „Pa onda reci, izvoli.”

„Sartorijus”, promuca on. „Čini mu se da je našao put… znaš.” Nije skidao pogled s mene. Sedeo sam mirno, trudeći se da očuvam ravnodušan izraz na licu. „Najpre postoji ona istorija s rendgenom. Ono što je Gibarijan radio s njim, sećaš se. Moguća je izvesna modifikacija…”

„Kakva?”