Solaris

Tu, da bi se išta zaista videlo, treba odstupiti, izmaći se na neku golemu razdaljinu, ali sve u simetrijadu je unutrašnjost, razmnožavanje, koje bije lavinama porođaja, sveje neprestano oblikovanje, pri čemu je ono što je oblikovano istovremeno tvorac oblika, i nikakva mimoza nije tako osetljiva na dodir, kao što je jednu milju daleko od mesta na kome stojimo, stotinom kondignacija odeljen deo simetrijada osetljiv prema promenama koje preživljava ovo naše mesto. Tu je svaka konstrukcija trenutna, s lepotom koja nalazi ispunjenje izvan granica pogleda, zajednički konstruktor i dirigent svih drugih koje se dešavaju, a one sa svoje strane utiču modelujuće na celinu. Simfonija — dobro, ali takva koja samu sebe stvara i koja samu sebe davi. Užasan je kraj simetrijada. Niko ko je video taj kraj nije se oteo utisku da je svedok tragedije, ako ne i ubistva. Posle neka dva časa, najviše tri — taj eksplozivni rast, uveličavanje i autogeneza ne traje nikad duže — živi okean prelazi u napad. To izgleda ovako: glatka površina počinje da se pokriva borama, već uspokojeno, sasušenom penom pokriveno udaranje o obalu počinje da ključa, od horizonata jure središne struje talasa, onakvih istih mišićavih kratera kao oni što asistiraju rađanju mimoida, ali ovoga puta su njihovi razmeri neuporedivo veći. Podmorski deo simetrijada biva pribijen, kolos se polako diže uvis, kao da treba da bude izbačen van domena planete; površinski slojevi okeanskog gleja počinju da se aktivizuju, uspuzavaju se sve više, na bočne zidove, hvataju se za njih, stvrdnjavajući se, zazidavaju otvore, ali sve to nije ništa u poređenju s onim što se istovremeno dešava u dubini. Najpre oblikotvorački procesi — izbijanje narednih arhitektonika — za kratko vreme prestaju, zatim podležu silovitom ubrzanju, pokreti dotle skladni, prožimanja, talasanja, zatim grananje osnova i svodova, dotad odmereno i pouzdano kao da će trajati vekovima, počinju da se ubrzavaju. Osećanje da kolos suočen sa opasnošću koja mu preti počinje naglo da teži nekakvom ispunjenju, postaje pridavljujuće. Ali što više, ipak, raste brzina promena, tim očitija postaje užasna metamorfoza same građe i njegove dinamike, metamorfoza koja budi odvratnost. Sva strelovita izbijanja čudesno vitkih oblika počinju da se smekšavaju, da se otežu kao creva, da se otromboljuju, počinju da se javljaju promašaji, forme nezavršene, maskaroidne, bogaljaste, iz nevidljivih dubina dopire rastući šum, rika, vazduh izbacivan kao u kakvom agonalnom disanju, tarući se o sve tešnje pukotine, krkljajući i gromovito odjekujući u otvorima, čini da stropovi što propadaju počinju da hropću, poput kakvih nakaznih grkljana, poput mrtvih glasnih žica što obrastaju stalaktitima sluzi, i gledaoca obuzima trenutno, i pored razmahanog, najsilovitijeg kretanja — a to je kretanje uništenja — potpuno mrtvilo. Već samo orkan što zavija iz provalija, duvajući kroz hiljade otvora, podržava, nadimajući je, do neba visoku građevinu koja počinje da klizi naniže, da propada, poput saća zahvaćenog plamenima, ali još ovde-onde vide se poslednji drhtaji, bespomoćne kretnje odvojene od celine, slepe, sve slabije dok se stalno napadana, spolja zapljuskivana gromada ruši sporošću planine, i nestaje u penušavom vrtlogu, istom kao onaj koji je pratio njeno titansko nastajanje.

I šta sve to znači? Da, šta to znači…

Sećam se kako je neka školska izletnička grupa posetila solarijski institut u Adenu, kad sam bio Gibarijanov asistent, i kako je posle prolaska kroz bočnu bibliotečku dvoranu omladina uvedena u glavnu prostoriju, čiji najveći deo ispunjavaju kasete s mikrofilmovima. Na njima su zabeleženi sitni odlomci unutrašnjosti simetrijada, naravno, odavno već nepostojećih, a ima ih tamo, ne snimaka, nego celih kotura, preko devedeset hiljada. I tada je punačka, možda petnaestogodišnja devojčica s naočarima, odlučna i pametna pogleda, odjednom postavila pitanje:

„Ičemu tosve?…”

U nelagodnom ćutanju koje je tada zavladalo učiteljica je samo strogo pogledala svoju neobuzdanu učenicu; niko od solarista što su ih pratili (a ja sam bio među njima) nije umeo da da neki odgovor. Jer simetrijadi su neponovljivi i neponovljive su, uopšteno, pojave koje na njima nastaju. Ponekad vazduh prestaje u njima da prenosi zvuk. Ponekad se povećava ili smanjuje koeficijent refrakcija. Lokalno se pojavljuju pulsirajuće, ritmičke promene teže, kao da simetrijad ima bijuće, gravitaciono srce. Nekad istraživačevi žirokompasi počinju da se ponašaju kao ludi, javljaju se i nestaju slojevi pojačane jonizacije, i to nabrajanje bi moglo da se nastavi. Uostalom, ako tajna simetrijada ikada bude rešena, ostaće još asimetrijadi..