Solaris

Nastaju slično, samo što imaju drugačiji kraj i što u njima ne može da se vidi ništa sem drhtanja, gorenja, svetlucanja; znamo jedino da su oni sedište vrtoglavo brzih procesa, u granicama fizički mogućih brzina, nazivaju ih takođe „preuveličanim kvantnim pojavama”. Njihova matematička sličnost s nekim modelima atoma ipak je toliko nepostojana i kratkotrajna, da je neki smatraju sporednom ili čak slučajnom osobinom. Žive neuporedivo kraće od simetrijada, jedva po dvadesetak minuta, a kraj im je valjda još užasniji, jer ukorak s uraganom koji ih ispunjava i razara tvrdim, gromovitim vazduhom, paklenom brzinom se u njima stvara tečnost koja ključa pod kožuhom prljave pene, i utapa sve, klokotava, ogavna, nakon čega sledi eksplozija kao izbijanje blatnjavog vulkana, izbacujući smrvljeni stub ostataka, razmočena kiša još dugo pada na nemirnu površinu okeana. Neke od ovih ostataka, odnesene vetrom, sasušene kao iveri, žutkaste, pljosnate i stoga nalik na nekakve opnaste koštice ili na suvarke, moguće je pronaći kako plove na talasima više desetina kilometara van dometa eksplozije.

Posebnu grupu predstavljaju tvorevine koje se potpuno izdvajaju od živog okeana na duže ili kraće vreme, i koje se mogu posmatrati daleko ređe i teže od prethodnih. Pronađeni prvi put njihovi ostaci su najpre pogrešno identifikovani, kao što se mnogo kasnije pokazalo, kao lešine stvorova koji žive u dubinama okeana. Nekad se čini da beže kao čudne, mnogokrile ptice pred njuškama brzaka koji ih gone, ali taj pojam uzet sa Zemlje još jednom postaje zid koji je nemoguće probiti. Ponekad, ali veoma retko, moguće je na stenovitim obalama ostrva opaziti neobične, poput krda ležećih foka, pingvine koji leže na suncu ili se vuku ka moru da bi se stopili s njim u jednu celinu.

I tako se nastavilo obrtanje stalno u krugu zemaljskih, ljudskih pojmova, a prvi kontakt…

Ekspedicije su premerile stotine kilometara u dubinama simetrijada, razmestile su aparate za registrovanje, automatske filmske kamere; televizijski objektivi veštačkih satelita registrovali su pupljenje mimoida i dugonja, njihovo sazrevanje i smrt. Biblioteke su se ispunjavale, rasli su arhivi, cena kakvu je trebalo za to plaćati često je postajala previsoka. Sedamsto-osamsto ljudi poginulo je u kataklizmama, ne povukavši se na vreme iz kolosa već osuđenih na uništenje, od toga njih sto šest samo u jednoj katastrofi, čuvenoj, jer je u njoj našao smrt takođe i sam Gize, u to vreme sedamdesetogodišnji starac, kada je kraj, po pravilu svojstven asimetrijadima, neočekivano zahvatio tvorevinu koja je bila izrazito oličenje simetrijada. Sedamdeset i devet ljudi zajedno s mašinama, aparatima, obučenih u oklopne skafandere, u toku nekoliko sekundi zahvatila je eksplozija blatnjave smole, obuhvatajući svojim rasprskavanjem još dvadeset i sedam daljih, koji su pilotirali avionima i helikopterima što su kružili iznad istraživane tvorevine. To mesto na raskrsnici sto četrdeset i drugog uporednika i osamdeset i devetog podnevka označeno je na kartama kao Erupcija sto šestorice. Ali ta tačka postoji samo na kartama, dok se površina okeana na tome mestu ničim ne razlikuje od svih ostalih njegovih oblasti.

Tada su se prvi put u istoriji solarističkih istraživanja digli glasovi koji su zahtevali primenu termonuklearnih udara. To je u suštini trebalo da bude okrutnije od osvete: posredi je bilo uništenje onoga što nismo kadri da shvatimo. Tsanken, zamenik Gizeove rezervne grupe, koji je preživeo samo zahvaljujući grešci — predajni aparat pogrešno je označio mesto na kome su oni drugi istraživali simetrijad, tako da je Tsanken u svojoj mašini lutao iznad okeana i stigao je na mesto doslovno nekoliko minuta posle eksplozije, i iz mašine je još uspeo da vidi njenu crnu gljivu. — U trenutku kad se rešavalo o odluci zapretio je da će dići u vazduh Stanicu zajedno sa sobom i osamnaestoricom članova posade u njoj, i mada nikad nije zvanično priznato da je taj samoubilački ultimatum uticao na ishod glasanja, može se pretpostaviti da je tako bilo.

Ali vreme kada su tako mnogobrojne ekspedicije posećivale planetu odavno je prošlo. Sama stanica — čija je gradnja nadzirana iz satelita, i to je bio inženjerski poduhvat takvog stepena kojim bi Zemlja mogla da se ponosi kad ne bi bilo istina da je okean u toku nekoliko sekundi izbacivao iz sebe konstrukcije milion puta veće — stvorena je u vidu diska sa prečnikom od dvesta metara, sa četiri sprata u sredini i dva na rubu. Obešena na petsto do hiljadu metara iznad okeana, zahvaljujući gravitorima pokretanim energijom anihilacije, snabdevena je bila, osim svih uređaja kakve imaju sve obične stanice i veliki sateloidi drugih planeta, specijalnim radarskim optimetrima, spremnim da pri prvoj promeni okeanske površine pokrenu dopunsku silu, tako da čelični disk odleće u atmosferu čim se pojave prvi nagoveštaji rađanja nove žive tvorevine.