Solaris

Moguće je, dabogme, prebivati u okviru mimoida takođe i u njegovim „radnim” danima, ali tada je vidljivost bliska nuli, usled neprestanog padanja paperjaste koloidalne suspenzije, beličaste poput samlevenog snega, koja se neprestano sipa sa nabubrelih ogranaka abdomena koji kopira oblike. Te oblike je, uostalom, nemoguće obuhvatiti izbliza, s obzirom na njihovu veličinu, koja dostiže veličinu planine. Sem toga podloga „aktivnog” mimoida postaje glibava, od mesnate kiše koja u tvrdu koru, mnogo puta lakšu od plovučca, prodire tek posle dvadesetak časova. Najzad, bez odgovarajuće opreme moguće je lako zalutati u lavirintu nabubrelih izraslina, koje podsećaju ili na zgrčene stubove, ili na polutečne gejzire, i to čak i po najjačem suncu, jer njegovi zraci ne mogu da probiju pokrov „imitirajućih eksplozija” koje neprestano bivaju izbacivane u atmosferu.

Posmatranje mimoida u njegovim srećnim danima (a to su, određenije rečeno, srećni dani istraživača, koji se na mimoidu nalazi) može da bude vrelo neizbrisivih utisaka. Mimoid ima svoje „stvaralačke uzlete”, kad počinje neviđenu hiper produkciju. On tada stvara bilo svoje sopstvene varijante spoljašnjih formi, bilo njihove komplikacije ili čak „formalne kontinuacije”, i kadar je da se tako zabavlja po čitave sate, na radost apstraktnog slikara i na očajanje naučnika koji se uzalud trudi da razume bilo šta od ovih procesa. Ponekad se u delatnosti mimoida ispoljavaju crte prosto detinjeg uprošćavanja, a ponekad zapada u „barokna odstupanja”, i tada je sve što stvara obeleženo pečatom izrazitog elefantijazisa. Naročito stari mimoidi fabrikuju oblike kadre da izazovu u čoveku neuzdržljiv smeh. Ja, doduše, nisam bio kadar da im se smejem, jer sam bio previše šokiran tajanstvenošću prizora.

Razume se, u prvim godinama istraživanja ljudi su se bacali pravo na mimoide, kao na prividno idealna središta solarijskog okeana, kao na mesta na kojima će doći do željenog kontakta između dveju civilizacija. Ipak se čak veoma brzo pokazalo da ni o kakvom kontaktu nema ni govora, jer sve počinje i završava se na imitiranju oblika, na imitiranju koje nikud ne vodi.

U antropomorfizmu ili zoomorfizmu koji se stalno spominje u očajničkim izveštajima istraživača, oni su u stalno novim proizvodima živoga okeana videli „čulne organe” ili čak „udove”, a naročito su neki učenjaci (kao Martens i Ekonaj) smatrali udovima Gizeove „hrptenjače” i „brzake”. Ali te protuberance živog okeana koje nekad izbijaju u atmosferu i na visinu do dve milje, isto su onoliko „udovi” koliko je zemljotres „gimnastika” Solarisove kore.

Katalog formi koje se ponavljaju relativno stalno, a koje živi okean rađa toliko često da se na njegovoj površini u toku dvadeset i četiri časa može otkriti njih nekoliko desetina ili i nekoliko stotina, obuhvata oko trista jedinica. Najneljudskiji, u smislu apsolutnog odsustva nalikovanja na bilo šta što bi bilo u domenu poznavanja čoveka na Zemlji, prema klasifikaciji Gizeove škole jesu simetrijadi. Kad je bilo već odlično poznato da se okean ne ponaša agresivno i da u njegovim plazmatskim vrtlozima može da pogine samo onaj kome je do toga naročito stalo, recimo, usled sopstvene neopreznosti ili nemišljenja (ne govorim naravno o slučajevima izazvanim npr. oštećenjima aparata za kiseonik ili klimatizatora), da čak i cilindrične reke dugonja ili nakazni stubovi hrptenjača koji se varljivo ljuljaju u oblacima mogu da se probijaju avionima ili nekim drugim letećim mašinama bez i najmanje opasnosti; plazma daje slobodan put, razmičući se pred stranim telom sa brzinom ravnom brzini zvuka u solarijskoj atmosferi, otvarajući, ako je na to prisiljena, duboke tunele čak i pod površinom okeana (pri čemu je energija kakva se u tu svrhu trenutno pokreće ogromna — Skrjabin je izračunao da ona u krajnjim slučajevima iznosi 1019 erga!). Istraživanju simetrijada pristupilo se s naročitom opreznošću, uz stalno povlačenje, uvećavanje osiguranja, često, doduše, fiktivnih, a imena onih koji su se prvi spustili u njihove ponore poznata su svakom detetu na Zemlji.

Stravičnost tih divova nije bila u njihovom izgledu, iako i on može zaista da pobudi u čoveku košmarne snove. Stravičnost potiče više otuda što u okviru njih nema ničega stalnog ni pouzdanog, što kod njih ne važe čak ni fizički zakoni. I baš su istraživači simetrijada uvek ponavljali tezu da je živi okean razuman.