Solaris

Jednog dana duboko pod površinom okeana počinje da se crni pljosnat, širok krug iskrzanih rubova i površine koju kao da je oblila smola. Posle dvadesetak časova on postaje režnjast, ispoljava sve izrazitije člananje, i istovremeno se probija gore, ka površini. Posmatrač bi se zakleo da se pod njim vodi oštra borba, jer se iz cele okoline tu skupljaju poput usana što se grče, kao živi, mišićavi, zatvoreni krateri, beskrajni redovi sinhroničnih, kružnih talasa, gomilaju se nad razlivenim u dubini, crnkastim svetionikom i propinjući se, ruše se dole. Svako takvo rušenje desetina hiljada tona praćeno je iz sekunda u sekund otegnutom, lepljivom, nekako mljackavom grmljavinom, jer se tu sve događa u nakaznom vidu. Tamna tvorevina biva odgurnuta dole, svaki naredni udar kao da je spljoštava i kida, a od pojedinih komada koji vise poput pokislih krila odvajaju se izduženi grozdovi, sužavaju se u duge ogrlice, međusobno se stapaju i plove naviše, kao da dižu prirasli za njih, iskomadani matični štit, dok odozgo neprestano upadaju u sve dublji kružni ponor naredni prsteni talasa. I ta se igra vodi nekada dan, nekada mesec dana. Nekad se na tome sve završava. Savesni Gize nazvao je tu varijantu „pobačajnim mimoidom”, kao da je, ne zna se otkud, tačno znao da je krajnji cilj svake takve kataklizme „zreli mimoid”, to jest ona kolonija polipastih, svetlokožih izraslina (obično veća od zemaljskog grada) čija je namena da oponašaju spoljašnje oblike… Dabogme, našao se i drugi solarist, zvao se Ujvens, koji je baš poslednju fazu smatrao „degeneracijskom”, nazvao ju je tako zbog izrođenosti, obamiranja, a šumu stvaranih oblika proglasio je očevidnim simptomom oslobađanja ogranačkih tvorevina ispod vlasti matice.

Gize pak, koji se u svim opisima drugih solarijskih tvorevina ponaša kao mrav što hoda po zamrzlom vodopadu, ne dopuštajući da ga bilo šta pomuti u odmerenom koraku njegove škrte fraze, toliko je bio uveren u ono što tvrdi, da je pojedine faze izdvajanja mimoida poređao u niz rastućeg savršenstva.

Viđen odozgo mimoid izgleda sličan gradu, no to je ipak privid, izazvan traženjem bilo kakve analogije sa onim što nam je poznato. Kada je nebo vedro, sve mnogospratne izrasline i njihove palisade okružava sloj zagrejanog vazduha, izazivajući prividno ljuljanje i povijanje formi, koje je i bez toga teško utvrditi. Prvi oblak koji plovi kroz plavetnilo (govorim tako po navici, jer je ovo „plavetnilo” riđe kada je dan crven, i strahotno belo kada je dan plav) budi neodložni odziv. Počinje naglo napupljavanje, uvis biva izbačena, gotovo sasvim odvojena od podloge, protegnuta, karfiolasto nadimana navlaka, koja istovremeno bledi i koja posle nekoliko minuta veoma uspelo imitira kumuluse. Taj ogromni objekat baca crvenkastu senku, koju jedni vrhovi mimoida kao da dodaju sledećim vrhovima; ta kretnja uvek se obavlja u pravcu suprotnom od stvarnog oblaka. Mislim da bi Gize sigurno dao da mu se odseče ruka, samo da bi saznao barem zbog čega se tako događa. Ali takve „usamljene” tvorevine mimoida nisu ništa u poređenju sa stihijskom delatnošću kakvu ispoljava mimoid „razdražen” prisutnošću predmeta i oblika koji se nad njim pojavljuju zahvaljujući ljudskim došljacima.

Reprodukovanje formi obuhvata u suštini sve što se nađe na razdaljini koja ne prelazi osam do deset milja. Najčešće mimoid produkuje uvećan oblik, ponekad izobličen, tvoreći karikature ili groteskna uprošćenja, naročito kada su u pitanju mašine. Naravno, gradivo za reprodukovanje uvek je ona ista masa koja brzo bledi, i koja, izbačena uvis, umesto da padne, ostaje da visi, spojena lako lomljivim pupčanim vrpcama s podlogom, sabijajući se ili nadimajući se sastavlja najkomplikovanije šare. Letelica, šasija ili jarbol bivaju reprodukovani podjednakom brzinom; mimoid ne reaguje jedino na same ljude, ili, tačnije govoreći, ni na kakva živa bića, kao ni na bilje, jer su neumorni istraživači i bilje doneli na Solaris u eksperimentalne svrhe. Međutim maneken, ljudska lutka, kip psa ili drveta izvajan od bilo kakvog materijala, biva kopiran odmah.

I tu, na žalost, treba uzgred istaći da ova „poslušnost” mimoida prema eksperimentatorima, na Solarisu inače tako izuzetna, biva nekada odložena. Najzreliji mimoid preživljava ponekad svoje „lenje dane”, kad pulsira samo vrlo polako. To pulsiranje, uostalom, nije primetno za oko, njegov ritam, pojedina faza „bila”, obuhvata preko dva časa i bili su potrebni tek specijalni filmski snimci da bi ono bilo otkriveno.

U takvim okolnostima mimoid, naročito stari, odlično pogoduje za istraživanja, pošto i osnovni štit koji se nalazi u okeanu, kao i tvorevine koje se dižu iznad štita, daju čak vrlo pouzdan oslonac na koji se može stati nogama.