Solaris

Ona pruži ruku do prekidača, zavlada mrak, ja legoh na ohlađenu posteljinu i osetih toplinu njenog daha koji se približavaše.

Obgrlih je.

„Jače”, šapnu. I posle duže pauze. „Kris!”

„Molim?”

„Volim te.”

Neodoljivo sam poželeo da vičem.

Jutro beše crveno. Ogromni sunčani disk stajao je nisko nad vidokrugom. Kraj ulaza je ležalo pismo. Pocepah koverat. Hari je bila u kupatilu, čuo sam kako pevuši. S vremena na vreme provirila bi otuda, oblepljena vlažnom kosom. Priđoh prozoru i počeh da čitam:

„Kelvine, zaglibili smo se. Sartorijus je za energične mere. Veruje da će uspeti da destabilizuje neutrinske sisteme. Za ogled mu je potrebna izvesna količina plazme, kao polazne građe F. Predlaže da ti pođeš u svojoj kapsuli u izviđanje i da doneseš izvesnu količinu plazme. Radi po svome nahođenju, ali me obavesti o svojoj odluci. Ja nemam mišljenja o tome. Čini mi se da uopšte ništa više nemam. Bilo bi mi drago da to učiniš samo da bismo se pokrenuli, ma i prividno. Inače nam ostaje samo da zavidimo G. Pacov

P. S. Ne ulazi u radio-stanicu. To još možeš za mene da učiniš. Najbolje je da telefoniraš.”

Srce mi se stezalo dok sam čitao to pismo. Pregledah ga pažljivo još jednom, pocepah ga i bacih ostatke u slivnik. Zatim počeh da tražim kombinezon za Hari. Već je to bilo grozno. Sasvim kao prošli put. Ali ona ništa nije znala, inače ne bi mogla tako da se obraduje kad joj rekoh da moram da pođem u malo izviđanje izvan Stanice i da je molim da pođe sa mnom. Doručkovali smo u maloj kuhinji (pri čemu je Hari opet progutala jedva nekoliko zalogaji) i prešli u biblioteku.

Hteo sam da prelistam literaturu koja se odnosi na problem polja i neutrinskih sistema, pre no što učinim ono što traži Sartorijus. Nisam još znao kako da se prihvatim toga, ali sam odlučio da na neki način kontrolišem njegov rad. Palo mi je na um da bi taj neki još nepostojeći neutrinski anihilator mogao da oslobodi Snauta i Sartorijusa, a da ja sačekam „operaciju” zajedno s Hari negde napolju — u avionu na primer. Dreždao sam neko vreme pored velikog elektronskog kataloga, postavljajući mu pitanja na koje je odgovarao ili izbacivanjem kartončića s lakonskim napisom „nedostaje u bibliografiji”, ili mi je predlagao da se upustim u takvu džunglu specijalističkih, fizikalnih radova, da nisam znao šta s tim da preduzmem. Odnekud ipak nisam imao volje da napustim ovu veliku, okruglu prostoriju glatkih zidova, prošaranu ladicama s nepreglednim mnoštvom mikrofilmova i elektronskih zapisa. Smeštena u samom centru Stanice biblioteka nije imala prozora i bila je najbolje izolovano mesto unutar čeličnog oklopa. Ko zna nije li mi zato bilo u njoj dobro, uprkos javnog poraza u traženju. Lutao sam po velikoj dvorani, dok se ne zaustavih pred ogromnim, do tavanice visokim regalom punim knjiga. Bio je to ne toliko luksuz, istina, u najmanju ruku sumnjiv, koliko izraz sećanja i pošte prema pionirima solarijskih istraživanja: police u kojima je bilo oko šeststo tomova, nosile su na sebi celokupnu klasiku predmeta, počev od monumentalne, mada umnogome već zastarele Gizeove monografije u devet tomova. Izvadih te tomove, od čije težine mi odmah klonu ruka, i počeh ovlaš da ih prelistavam, prisevši na priručje fotelje. Hari je za sebe takođe pronašla neku knjigu — iznad njene ruke pročitah nekoliko naštampanih redova. Bila je to jedna od malobrojnih knjiga što su pripadale prvoj ekspediciji, čak valjda nekadašnja svojina samoga Gizea — „Međuplanetarni kuvar”… Ništa ne rekoh videći s kakvom pažnjom Hari proučava kulinarske recepte, primenjene na stroge uslove kosmonautike, i vratih se poštovanoj knjizi koju sam imao na kolenima. „Deset godina istraživanja Solarisa” izišlo je u seriji „Solariana” pod brojevima od četiri do trinaest, dok sadašnja izdanja nose već četvorocifrene brojeve.

Gize nije bio čovek baš mnogo jake mašte ali ta odlika može samo da naškodi istraživaču Solarisa. Jer nigde valjda uobrazilja i sposobnost žurnog stvaranja hipoteza ne biva tako pogubna. Neverovatni opisi konstelacija koje stvara plazma po svoj verovatnoći su autentični, iako su većinom neproverljivi, pošto okean retko kad ponavlja svoje evolucije. Onoga koji ih posmatra prvi put, zaprepašćuju uglavnom neobičnošću i gigantskom veličinom, jer kad bi se javljali u malim razmerima, u kakvoj lokvi, smatrao bi ih čovek sigurno za još jedan „hir prirode”, pojavu slučajnosti i slepe igre sila. A to što prosečnost i genije ostaju jednako bespomoćni pred bezbrojem raznolikosti solarijskih oblika, takođe ne olakšava opštenje s fenomenima živoga okeana. Gize nije bio ni jedno ni drugo.