Solaris

Gledao sam je osetivši ponovo onog mrava u donjoj usni. Šta se, u stvari, desilo? Šta je to značilo? Ovo telo, na izgled tako vitko i krhko — u stvari neuništivo — u svojoj konačnoj osnovi pokazalo se da je sastavljeno iz ništavila? Udarih pesnicom u cilindrično telo mikroskopa. A možda neki defekt? Možda se polja ne skupljaju u žiži?… Ne, znao sam da je aparatura ispravna. Sišao sam niz sve stepene, ćelije, belančevinskog konglomerata, molekule, sve je izgledalo tačno onako kao na hiljadama preparata koje sam video. Ali poslednji korak naniže vodio je u bespuće.

Uzeh joj krv iz vene i presuh je u cilindar sa obeleženom merom. Podelih je na porcije i počeh da vršim analizu. Odnela mi je više vremena no što sam mislio. Reakcije su bile normalne. Sve. Sem…

Pustih kap koncentrisane kiseline na crvene korale. Zadimi se, kaplja posive, pokri se naletom bele pene. Raspad. Denaturacija. Dalje, dalje! Segoh rukom da dohvatim epruvetu. Kada se okrenuh prema onoj u kojoj je vršen ogled, tanko staklo umalo mi ne ispade iz prstiju.

Pod slojem prljave pene, na samom dnu epruvete ponovo je narastao sloj tamnog crvenila. Krv spaljena kiselinom — obnavljala se! To je bila besmislica! To je bilo nemoguće!

„Kris!” začuh kao iz velike daljine. „Telefon, Kris!”

„Šta? A, jeste, hvala.”

Telefon je zujao već odavno, ali tek sada ga čuh.

„Kelvin”, digoh slušalicu.

„Snaut. Povezao sam liniju, tako da se istovremeno čujemo sva trojica.”

„Pozdravljam vas, doktore Kelvine”, razleže se visok, nazalni Sartorijusov glas. Zvučao je tako kao da se njegov vlasnik penje na podijum koji se opasno povija, bio je sumnjičav, oprezan i na izgled čvrst.

„Moje poštovanje, gospodine doktore”, odgovorih. Dolazilo mi je da se nasmejem, ali nisam bio uveren da li su mi uzroci te veselosti dovoljno jasni da bih mogao sebi da pustim na volju. Kome bih, najzad, imao da se smejem? Držao sam nešto u ruci: epruvetu s krvlju. Prodrmah je. Već se usirila. Možda je ono maločas bila samo varka? Možda mi se samo učinilo?

„Hteo sam da vam predstavim, gospodo, izvesna pitanja vezana sa… fantomima”, čuo sam i istovremeno nisam čuo Sartorijusa. Kao da mi se probijao u svest. Branio sam se od toga glasa, stalno zagledan u epruvetu sa usirenom krvlju.

„Nazovimo ih tvorevinama F”, dobaci brzo Snaut.

„A, odlično.”

Na sredini ekrana isticala se uspravna linija — znak da primam istovremeno vezu sa dva kanala — na obema njenim stranama trebalo bi da se nalaze lica mojih sagovornika. Staklo je ipak bilo tamno i samo je uzak okvir svetlosti duž ekrana svedočio da aparatura radi, ali da su ekrani nečim zaklonjeni.

„Svaki je od nas obavljao različita ispitivanja…” opet ista opreznost u nazalnom glasu govornika. Trenutak tišine. „Možda da najpre razmotrimo naše podatke, a posle bih ja mogao izneti do čega sam lično došao… Možda biste vi izvoleli prvi, Kelvine…”

„Ja?” rekoh. Odjednom osetih Harin pogled. Stavih epruvetu na sto, tako da se zakotrlja ispod staklenih stalaka, i sedoh na visoki tronožac, privukavši ga nogom prema sebi. U prvi mah htedoh da se izgovorim, ali neočekivano i za samoga sebe, rekoh:

„Dobro. Mali konverzatorijum? Dobro! Učinio sam isto što i ništa, ali mogu da govorim. Jedan histološki preparat i nekoliko reakcija. Mikroreakcija. Stekao sam utisak da…”

Do tog trenutka pojma nisam imao šta da kažem. Odjednom kao da se u meni nešto otvorilo.

„Sve je u normi, ali to je kamuflaža. Maska. To je u izvesnom smislu superkopija: rekonstrukcija tačnija od originala. To znači da tamo gde u čoveka nailazimo na granicu granulacija, granicu strukturalne deljivosti, ovde vodi dalji put zahvaljujući primeni podatomske građe.”

„Čekajte. Čekajte. Kako to shvatate?” upita Sartorijus. Snaut se ne odazva. A možda je to bio njegov ubrzani dah koji se čuo u slušalici? Hari baci pogled prema meni. Shvatih da sam u uzbuđenju poslednje reči gotovo vikao. Ohladivši se, pogrbih se na svojoj neugodnoj stolici i zatvorih oči. Kako to da izrazim?

„Krajnji konstruktivni elemenat naših tela su atomi. Pretpostavljam da su tvorevine F izgrađene od jedinica manjih od običnih atoma. Daleko manjih.”

„Iz mezona?…” sugerisa mi Sartorijus. Nije bio nimalo iznenađen.

„Ne, ne iz mezona… Mezoni bi se mogli zapaziti. Analitičnost ove aparature ovde, kod mene, dole, seže od deset do minus dvadeset angstrema. Je li tako? Ali ništa se ne vidi, apsolutno. Znači, nisu mezoni. Možda bi pre mogao da bude neutrin.”

„Kako to mislite? Jer neutrinski konglomerati nisu postojani…”

„Ne znam. Nisam fizičar. Možda ga stabilizuje neko polje sila. Ne razumem se u to. U svakom slučaju, ako je tako kao što kažem, onda gradivo predstavljaju čestice oko deset hiljada puta manje od atoma. Ali to nije sve! Kada bi molekuli belančevine i ćelije bili izgrađeni neposredno od tih „mikroatoma”, morali bi da budu odgovarajuće manji. Krvna zrnca takođe, i fermenti, sve, ali nije tako. Iz toga proizlazi da su sve belančevine, ćelije, ćelična jedra samo m a s k a! Stvarna struktura, odgovorna za funkcionisanje „gosta”, skrivena je dublje.”