Solaris

Te dve jednake haljine bile su najstrašnije od svega što sam do tada preživeo. Hari se okretala oko ormanića s lekovima, praveći u njemu red. Ja se kradom okretoh od nje i zarih zube u svoju pesnicu, ugrizoh je do krvi. Gledajući stalno haljine — ili, tačnije, u jednu istu haljinu ponovljenu dva puta — počeh se povlačiti prema vratima. Voda je još curila iz slavine, dižući buku. Otvorih vrata, izvukoh se tiho na hodnik i pažljivo ih zatvorih. Čuo sam slab šum tekuće vode i zveckanje bočica no ti zvuci odjednom prestadoše. U hodniku na tavanici gorele su vodoravno produžene tavanične svetiljke, i nejasna mrlja odražene svetlosti padala je na površinu vrata, kraj kojih sam čekao stisnutih vilica. Držao sam kvaku, iako nisam verovao da ću uspeti da je zadržim. Nagli trzaj umalo mi je ne otrže iz ruke, ali vrata se nisu otvorila, nego su se samo zatresla i počela stravično da pucaju. Pustih kvaku, sav zapanjen, i povukoh se. S vratima se dešavalo nešto neverovatno, njihova glatka plastična ploča se uvijala kao ugibana od moje strane u dubinu, prema sobi. Emajl poče da se rasprskava u sitnim mrvicama, obnažujući čelik dovratka koji se naprezao sve više. Odjednom shvatih: umesto da gura vrata koja su se otvarala na hodnik, trudila se da ih otvori vukući prema sebi. Refleks svetlosti se iskrivio na beloj ploči kao u ugnutom ogledalu, razleže se snažno krckanje i monolitna, do krajnosti izvijena ploča, prsnu. Istovremeno kvaka, otrgnuta iz ležišta, ulete u sobu. U otvoru se pokazaše dve zakrvavljene ruke i ostavljajući na laku crvene tragove nastaviše da vuku — ploča se prelomi na dvoje, osta da visi ukoso iz žlebova i narandžasto-belo stvorenje pomodrela, mrtvačka lica baci mi se na grudi, zacenjujući se od plača.

Da me ovaj prizor nije tako paralizovao, sigurno bih pokušao da pobegnem. Hari je grčevito hvatala vazduh ustima, bijući glavom o moje rame, da joj se zamršena kosa sva razlete. Kad je obgrlih, osetih da mi leti kroz ruke. Odnesoh je u sobu, provukavši se pored razbijenog krila vrata, i položih je na krevet. Nokti joj behu okrvavljeni i polomljeni. Kad okrete ruku, videh da je dlan oguljen do živoga mesa. Pogledah njeno lice, otvorene oči gledahu kroz mene, lišene izraza.

„Hari!”

Odgovori neartikulisanim gunđanjem.

Prinesoh prst njenom oku. Kapak se zatvori. Priđoh ormaniću s lekovima. Krevet škripnu. Okretoh se. Sedela je uspravno, gledajući sa strahom okrvavljene ruke.

„Kris”, jauknu, „ja… ja… šta mi se desilo?”

„Povredila si ih izvaljujući vrata”, rekoh suho. Imao sam nešto u usnama, naročito u donjoj, kao da su trnci prolazili kroz nju. Stisnuh je zubima.

Hari je za trenutak gledala oštre komade plastike koja je labavo visila iza dovratka, a onda vrati pogled na mene. Brada joj zadrhta i ja videh napor kojim se trudila da savlada strah.

Izrezao sam gazu, izvadio iz ormana posip za rane i vratio se krevetu. Sve što sam nosio odjednom mi ispade iz klonulih ruku, staklena teglica sa želatinskom opnom puče, ali ja se čak i ne sagoh prema njoj. Nije više ništa bilo potrebno.

Digoh njenu ruku. Sasušena krv je tankim rubovima još okružavala nokte, ali tragovi povreda su nestali, a dlan se prevukao mladom, rumenom kožom, jasnijom od okoline. Ta rana je, uostalom, bledela gotovo pred očima.

Sedoh, pomilovah je po licu i pokušah da joj se nasmešim, iako ne mogu reći da sam u tome uspeo.

„Zašto si to učinila, Hari?”

„Ne. To sam… ja?”

Očima pokaza na vrata.

„Da. Ne sećaš se?”

„Ne. To znači, videla sam da te nema, mnogo sam se uplašila i…”

„I šta?”

„Počela sam da te tražim, pomislila sam da si možda u kupatilu…”

Tek tada primetih da je orman pomeren u stranu, pokazujući ulaz u kupatilo.

„A posle?”

„Potrčala sam k vratima.”

„I?”

„Ne sećam se. Nešto se moralo dogoditi?”

„Šta?”

„Ne znam.”

„A čega se sećaš? Šta je bilo posle?”

„Sedela sam ovde, na krevetu.”

„A toga da sam te doneo, ne sećaš se?”

Kolebala se. Uglovi usana opustišejoj se naniže, lice joj je bilo napregnuto.

„Čini mi se. Možda. Sama ne znam.”

Spusti noge na pod i ustade. Priđe razbijenim vratima.

„Kris?”

Obuhvatih je s leđa rukom. Drhtala je. Odjednom se okrete, tražeći moje oči.

„Kris”, šaptala je. „Kris!”

„Umiri se.”

„Kris, ako, Kris, imam li ja epilepsiju?”

Epilepsija, dobri bože! Dođe mi da se nasmejem.

„Koješta, mila. Naprosto vrata, razumeš, tu su takva, eto, takva vrata…”

Napustismo sobu kad spoljni oklop uz otegnutu škripu otkri prozore, ukazujući na sunčanu dugu koja je tonula u okean.

Uputih se prema maloj kuhinjskoj prostoriji na suprotnom kraju hodnika. Poslovali smo zajedno, Hari i ja, pretresajući ormane i hladnjake. Brzo primetih da se nije mnogo snalazila u kuvanju i da nije bila kadra mnogo da uradi, sem da otvara kutije od konzervi, što znači isto koliko i ja. Progutah sadržinu dveju takvih konzervi i ispih velike količine kafe. Hari je takođe jela, ali tako kao što ponekad jedu deca, na silu, da ne bi činila nažao odraslima, čak ne ni na silu, nego mehanički i ravnodušno.