Solaris

„Ali, Kelvine!” gotovo viknu Snaut. Prekinuh uplašeno. Rekao sam „gosta”?! Da, ali Hari to nije čula. Uostalom, ne bi razumela. Gledala je u prozor, oslanjajući glavu na v ruku, i njen mali, čisti profil ocrtavao se na purpurnom rumenilu. Slušalica je ćutala. Čuo sam samo daleko disanje.

„Nečega u tome ima”, progunđa Snaut.

„Da, moguće”, dodade Sartorijus, „samo štos je u tome što okean nije izgrađen iz tih Kelvinovih hipotetičnih čestica. Izgrađen je od običnih.”

„Možda je kadar da sintetizuje i takve”, primetih. Osetih odjednom apatiju. Ovaj razgovor ne beše čak ni smešan. Beše nepotreban.

„Ali to bi objašnjavalo onu neobičnu izdržljivost”, promumla Snaut. „I tempo regeneracije. Možda se čak i energetski izvor nalazi tamo, u dubini, jer ne moraju da jedu…”

„Molim za reč”, javi se Sartorijus. Nisam ga trpeo. Kada bar ne bi ispadao iz uloge koju je sebi nametnuo. „Hoću da pokrenem pitanje motivacije. Motivacije pojave tvorevina F. Podelio bih ga ovako: šta su tvorevine F? To nisu ličnosti, ni kopije određenih ličnosti, nego materijalizovane projekcije onoga što o datoj ličnosti sadrži naš mozak.”

Iznenadi me tačnost ove odredbe. Taj Sartorijus, ma koliko antipatičan, nije ipak bio glup.

„Tačno”, dobacih. „To čak objašnjava zbog čega su se pojavile jedne tvorevine, a ne neke druge. Odabrani su najčvršći tragovi sećanja, najtrajniji, najizolovaniji od svih ostalih, iako, naravno, nijedan takav trag ne može da bude potpuno izdvojen i u toku njegova „kopiranja” su zahvaćeni, mogli su da budu zahvaćeni ostaci drugih tragova, koji se slučajno nalaze u blizini, usled čega došljak ponekad pokazuje znanje veće no što je mogla da ga ima autentična osoba čija bi kopija trebalo da je…”

„Kelvine!” ponovo viknu Snaut. Iznenadilo me je što se samo on ljutio zbog mojih neopreznih reči. Sartorijus kao da ih se nije plašio. Znači li to da je njegov „gost” po prirodi manje bistar od Snautovog „gosta”? U sekundi mi se stvori pred očima slika nekog patuljastog kretena koga pored sebe ima učeni doktor Sartorijus.

„Svakako, primetili smo to”, odgovori baš on. „Sad što se tiče motivacije pojave tvorevina F… Prva, nekako prirodna, jeste misao o eksperimentu koji se obavlja na nama. Bio bi to ipak eksperimenat koji bi pre morao da se smatra… slabim. Ako vršimo ogled, onda učimo na rezultatima, pre svega na greškama, tako da u njegova ponavljanja unosimo popravke… Međutim, o tome nema ni govora. Iste tvorevine F pojavljuju se nanovo… nekorigovane… nenaoružane dopunski protiv naših pokušaja… da ih se oslobodimo…”

„Rečju, nema tu čvora delovanja s korigujućom povratnom vezom, kako bi to odredio doktor Snaut”, primetih. „I šta iz toga proizlazi?”

„Samo to, da bi kao eksperimenat to bio… fušeraj, iako neverovatan. Okean je… precizan. Ispoljava se to ako ni u čemu drugom, a ono u dvoslojnoj konstrukciji tvorevina F. Do određene granice ponašaju se kao što bi se ponašale… stvarne… stvarni…”

Nije mogao da se ispetlja.

„Originali”, odgovori brzo Snaut.

„Jeste, originali. Ali kad situacija prekoračuje normalne mogućnosti prosečnog… e… originala, nastupa nešto kao „isključivanje svesti” tvorevine F i ispoljava se neposredno drugo delovanje, ne ljudsko…”

„To je istina”, rekoh, „ali na taj način sastavljamo samo katalog ponašanja tih… tih tvorevina i ništa više. To je potpuno jalovo.”

„Nisam baš tako uveren u to”, pobuni se Sartorijus. Odjednom shvatih čime me je toliko razdraživao: nije govorio, nego se ponašao kao da se nalazi na sednici Instituta. Očevidno nije umeo drugačije.

„Tu ulazi u igru problem individualnosti. Okean je potpuno oslobođen pojma individualnosti. Tako mora da bude. Meni se čini, gospodo, da mu se ona za nas… ovaj… najosetljivija, šokantna strana eksperimenta potpuno otima iz vlasti, jer leži van granica njegovog poimanja.”

„Mislite da to nije namerno?…” upitah. To tvrđenje me je malo ošamutilo, ali pošto razmislih priznadoh da ga je nemoguće isključiti.

„Da. Ne verujem ni u kakvu perfidnost, zlobu, želju da nas rani… kao što čini kolega Snaut.”

„Uopšte mu ne pripisujem ljudska osećanja”, prvi put uze reč Snaut, „ali možda ćeš kazati kako pokušavaš da objasniš ta stalna vraćanja?”

„Možda su postavili takav uređaj koji deluje ukrug, poput gramofonske ploče”, rekoh ne bez prikrivene želje da bocnem Sartorijusa.

„Molim vas, gospodo, ne rasplinjavajmo se”, objavi doktor nazalnim glasom. „To još nije sve što sam hteo da kažem. U normalnim uslovima smatrao bih podnošenje čak i privremenog izveštaja o stanju mojih radova za prerano, ali s obzirom na specifičnu situaciju, učiniću izuzetak. Imam utisak, ponavljam, imam utisak, ne više za sada, da se u pretpostavci kolege Kelvina krije ispravnost. Mislim na njegovu hipotezu o neutrinskoj strukturi… Takve sisteme znamo samo teoretski, nismo znali da ih je moguće stabilizovati. Tu se otvara određena šansa, pošto uništenje onoga polja sila koje sistemu dajetrajnost…”