Solaris

Već pre izvesnog trenutka zapazio sam da se ona tamna stvar koja zaklanja ekran na Sartorijusovoj strani pomera: pri samom vrhu zasja pukotina i moglo je da se vidi nešto ružičasto, što se tamo polako kretalo. Sada se tamni zastor naglo smače.

„Beži! Beži odavde!” razleže se u slušalici prodorni Sartorijusov krik. U naglo osvetljenom ekranu izmedu doktorovih ruku koje su se s nečim borile, a imale su na sebi široke rukavce kakve se upotrebljavaju u laboratorijama, zasja veliki zlatast predmet nalik na disk, i sve se ugasi pre no što stigoh da shvatim da je ovaj zlatni krug, u stvari, slamnati šešir…

„Snaute?” rekoh duboko odahnuvši.

„Da, Kelvine”, odgovori mi umorni kibernetičarov glas. Osetih u tom času da mi je Snaut veoma drag. Zaista mi je bilo draže da ne znam ko je u njegovom društvu.

„Za sada nam je dosta, a?”

„Mislim da jeste”, odgovorih. „Čuj, aku možeš, siđi dole, ili u moju kabinu, hoćeš?” dodadoh žurno, dok nije odložio slušalicu.

„Važi”, reče. „Samo ne znam kada.”

I na tome se završi problemsko savetovanje.

8. NAKAZE

Usred noći me probudi svetlost. Podigoh se oslonivši se na lakat, zaklanjajući drugom rukom oči. Umotana u ubrus Hari je sedela u podnožju kreveta, zgrčena, lica zaklonjena rasutom kosom. Ramena su joj se tresla. Plakala je ne puštajući glasa.

„Hari!”

Ona se još više zgrči.

„Šta ti je, Hari?…”

Sedoh na krevet, ali još ne sasvim probuđen, oslobađajući se polako košmara koji me je maločas davio. Devojka se tresla. Zagrlih je. Ona me odgurnu laktom. Sakri lice.

„Draga!”

„Ne govori tako!”

„Ali, Hari, šta se dešava?”

Ugledah njeno uplakano, uzdrhtalo lice. Krupne, detinje suze kotrljale su joj se niz obraze, sijale u jamici nad bradom, kapale na pokrivač.

„Nećeš me!”

„Šta ti pada na um!”

„Čula sam.”

Osetih kako mi se celo lice koči.

„Šta si čula? Nisi razumela, to je bila samo…”

„Ne. Ne. Govorio si da to nisam ja. Da odem. Pošla bih rado, oh, Bože! Pošla bih, ali ne mogu. Ne znam šta je ovo. Htela sam i ne mogu. Tako sam, tako odvratna!”

„Dete!”

Zgrabih je, privukoh je k sebi svom snagom, sve se raspadalo, ljubio sam joj ruke, vlažne i slane, prste, ponavljao sam neke zakletve, davao joj reč, govorio da je to bio samo glup, odvratan san. Polako se umirila. Prestala da plače. Oči joj behu ogromne, kao u mesečara. Osušiše se. Okrete od mene glavu.

„Ne”, reče, „ne govori to, ne treba. Ti nisi za mene onaj isti…”

„Ja nisam!”

To mi se ote kao jauk.

„Da. Nećeš me. Osećala sam to stalno. Pravila sam se da ne primećujem. Mislila sam da mi se čini, šta li. Ali ne. Ponašaš se… drugačije. Ne odnosiš se prema meni ozbiljno. To je bio san, istina, ali mene si sanjao. Zvao si me po imenu. Gadio si me se! Zašto?!”

Kleknuh pred njom, obuhvatih joj kolena.

„Dete…”

„Neću da tako govoriš. Neću, čuješ? Nisam nikakvo dete. Ja sam…”

Briznu u plač i zari lice u krevet. Ustadoh. Od ventilacionih otvora je uz tiho treperenje ulazio u prostoriju svež vazduh. Bilo mi je hladno. Ogrnuh kupaći mantil, sedoh na krevet i dotakoh njenu ruku.

„Hari, čuj. Da ti nešto kažem. Kazaću ti istinu…”

Ona sede oslanjajući se polako na ruke. Video sam kako bila kucaju pod tankom kožom njenog vrata. Lice mi se ponovo poče kočiti i osećao sam takvu hladnoću kao da stojim na mrazu. U glavi sam osećao potpunu pustoš.

„Istinu?” reče. „Sveta reč?”

Ne odgovorih joj odmah, morao sam da savladam grč u grlu. To je bila naša stara zakletva. Kada bi ta zakletva pala, nijedno od nas nije smelo ne samo da laže nego čak ni bilo šta da prećuti. Bilo je vreme kada smo mučili jedno drugo prekomernom iskrenošću, u naivnom ubeđenju da će nas ona spasti.

„Sveta reč”, rekoh ozbiljno.

„Hari…” Ona je čekala.

„Ti si se takođe promenila. Svi se menjamo. Ali nisam to hteo da ti kažem. Zaista izgleda… da iz razloga koji ni ti ni ja ne znamo pouzdano… ne možeš da me napustiš. Ali to je čak i dobro, jer ni ja ne mogu tebe…”

„Kris!”

Digoh je, umotanu u čaršav. Rožić, vlažan otpočinu na mom ramenu. Hodao sam po sobi i ljuljao je. Ona me pomilova po obrazu.

„Ne. Ti se nisi promenio. Nego ja”, šapnu mi u uho. „Šta je sa mnom. Možda ono?”

Gledala je na prazni pravougaonik koji je ostao od smrskanih vrata, čije sam ostatke preneo sinoć u magacin. Moraću da postavim nova — pomislih. Spustih je na krevet.

„Da li ti uopšte spavaš?” upitah stojeći nad njom opuštenih ruku.

„Ne znam.”

„Kako ne znaš. Razmisli, draga.”

„To valjda nije pravi san. Možda sam bolesna. Ležim i mislim, i znaš…”

Zadrhta.

„Šta?” upitah šapatom, glas je mogao da me izda.

„To su vrlo čudne misli. Ne znam otkuda mi dolaze.”

„Na primer?”

Moram da budem miran — pomislih — bez obzira na to šta ću čuti, i pripremih se da primim njene reči kao jak udarac.

Ona bespomoćno zavrte glavom.

„To je nekakvo tako… unaokolo…”

„Ne razumem…”

„Kao da su ne samo u meni, nego dalje, tako nekako, ne umem da kažem. Za to nema reči…”

„To su sigurno snovi”, dobacih kao uzgred i odahnuh. „A sad ćemo ugasiti svetlost i do jutra nećemo imati nikakvih briga, a ujutro, ako poželimo, postaraćemo se za nove. Hoćeš?”