Solaris

Predsednik: Stvar je prosta. „Gotovo ništa” znači da su neke realne pojave, Bertone, mogle da iniciraju tvoje halucinacije. Čak i najnormalniji čovek može tokom vetrovite noći da pomisli da je uzdrmani žbun neko biće. A šta tek da se kaže o tuđoj planeti, kada se posmatračev razum nalazi pod uticajem otrova? To ne znači ispoljavanje nepoverenja prema tebi, Bertone. Kakva je s tim u vezi tvoja odluka?

Berton: Želeo bih najpre da saznam kakve su posledice onoga votum separatum doktora Mesendžera?

Predsednik: Praktično nikakve. To znači da istraživanja u tome pravcu neće biti preduzeta.

Berton: Da li se ovo što govorimo upisuje u zapisnik?

Predsednik: Da.

Berton: Onda bih hteo kazati da po mome uverenju komisija nije nanela štetu meni — ja se tu ne računam — nego duhu ove ekspedicije. Saglasno s onim što sam rekao prvi put na dalja pitanja ne odgovaram.

Predsednik: Je li to sve?

Berton: Jeste. Ali hteo bih da se vidim sa doktorom Mesendžerom. Je li to moguće?

Predsednik: Naravno.

Na tome se završavao drugi zapisnik. U donjem delu lista bila je sitno odštampana beleška koja saopštava da je doktor Mesendžer imao sledećeg dana poverljiv razgovor sa Bertonom, dug gotovo tri časa, nakon čega se obratio Savetu ekspedicije zahtevajući da se ponovo veća o izjavama pilota Bertona. Tvrdio je da tome u prilog govore dopunski podaci koje mu je Berton saopštio, a koje će on moći da otkrije tek posle donošenja pozitivne ocene od strane Saveta. Savet se glasovima Šanaana, Timolija i Trajea izjasnio protiv toga zaključka, čime je ova stvar okončana.

Knjiga je još sadržala fotokopiju jedne strane pisma nađenog u Mesendžerovim posmrtnim papirima. Bio je to verovatno koncept; Ravincer nije uspeo da utvrdi da li je to pismo bilo poslato, kao ni kakve su bile dalje posledice.

„…njegova piramidalna tupost”, počinjao je tekst. „U brizi za svoj autoritet Savet, ili, konkretno govoreći Šanaan i Timoli su (jer se Trajeov glas ne računa) odbacili moje zahteve. Stoga se obraćam neposredno Institutu, ali sam shvataš da je to samo bespomoćni protest. Vezan rečju, ne mogu na žalost da ti saopštim ono što mi je Berton poverio. Na odluku Saveta uticalo je to što je sa otkrićem došao čovek bez ikakvog naučnog zvanja, iako bi mnogi istraživači mogli tome pilotu da zavide na pribranosti razuma i posmatračkog dara. Pošalji mi, molim te, poštom sledeće podatke:

1) Fehnerovu biografiju, podrazumevajući i njegovo detinjstvo,

2) sve što god znaš o njegovoj porodici i porodičnim problemima; navodno je učinio siročetom malo dete,

3) fotografiju mesta u kome je vaspitavan.

Želeo bih još da ti kažem šta o svemu tome mislim. Kao što znaš, neko vreme nakon polaska Fehnera i Karučija u centru crvenog sunca je nastala mrlja, koja je korpuskularnim zračenjem uništila radio-vezu, i to, prema podacima Sateloida, uglavnom na južnoj hemisferi, tj. tamo gde se nalazila Baza. Fehner i Karuči su se — najviše od svih istraživačkih grupa — udaljili od Baze.

Tako gustu i uporno nepokretnu maglu i još pri potpunoj tišini, nismo zapazili za sve vreme boravka na planeti sve do dana katastrofe.

Mislim da je ono što je video Berton bilo deo „operacije čovek”, koju je izvršio taj lepljivi monstrum. Pravi izvor svih tvorevina koje je Berton zapazio bio je Fehner — njegov mozak, u toku neke, za nas neshvatljive „psihičke sekcije”; tu je u pitanju bilo eksperimentalno rekonstruisanje nekih (sigurno najčvršćih) tragova njegovog sećanja.

Znam da to zvuči fantastično, znam da mogu da se varam. Stoga tražim od tebe da mi pomogneš; nalazim se sada na Alariku i ovde ću čekati tvoj odgovor.

Tvoj A.”