Solaris

Pitanje: Jesu li to bile grimase? Znaš li kako izgleda lice čoveka kad ima epileptični napad?

Bertonov odgovor: Da. Video sam takav napad. Razumem. Ne, ovo su bili pokreti krajnje slobodni i stalni, skladni ili, kako bih rekao, melodični. Nemam drugu odredbu za to. A opet lice, s licem je bilo isto. Lice ne može da izgleda tako da jedna polovina bude vesela a druga tužna, da jedan njegov deo preti ili se boji, a drugi trijumfuje ili tako nešto; ali s ovim detetom je bilo baš tako. Osim toga, svi ovi pokreti i mimična igra odvijali su se najvećom brzinom. Ja sam tamo bio vrlo kratko vreme, možda deset sekundi. Čak ne znam da li i deset.

Pitanje: I hoćeš da kažeš da si stigao sve to da vidiš u tako kratkom vremenu? Uostalom, otkud znaš koliko je dugo to trajalo, jesi li proveravao na časovniku?

Bertonov odgovor: Ne. Nisam proveravao na časovniku, ali letim punih šesnaest godina. U mojoj profesiji vreme mora da se ocenjuje s tačnošću u sekund, mislim na trenutke, reč je o refleksu. To je potrebno pri ateriranju. Pilot koji nije kadar, bez obzira na okolnosti, da se orijentiše da li neka pojava traje pet sekundi ili deset, nikad neće mnogo vredeti. Isto je i sa zapažanjima. Čovek uči tokom godina da hvata sve u što kraćem vremenu.

Pitanje: Je li to sve što si video?

Bertonov odgovor: Ne. Ali ostalog se ne sećam tako tačno. Pretpostavljam da je ta doza bila previše jaka za mene. Mozak mi je bio kao začepljen. Magla je počela da se spušta i morao sam da idem uvis. Morao sam, ali se ne sećam kako sam ni kada sam to učinio. Prvi put u životu umalo se njsam srušio. Ruke su mi se tako tresle da nisam mogao čestito da držim upravljač. Čini mi se da sam nešto vikao, da sam dozivao Bazu, iako sam znao da nemam kontakta s njom.

Pitanje: Jesi li pokušao tada da se vratiš?

Bertonov odgovor: Nisam. Jer, najzad, kad sam se digao na visinu, pomislio sam da se u nekoj od tih rupa možda nalazi Fehner. Znam, to zvuči besmisleno. Pa ipak sam tako mislio. Čim se dešavaju takve stvari — pomislio sam — možda ću uspeti da pronađem Fehnera. Zato sam odlučio da uđem u onoliko tih maglenih rupa koliko god budem mogao. Ali treći put, kad sam izišao gore, posle onoga što sam video, shvatio sam da neću uspeti. Nisam više mogao. Moram da kažem, to je uostalom poznato. Pripala mi je muka i povratio sam u gondoli. Dotle nisam znao šta to znači. Nikad ranije nisam imao mučninu.

Pitanje: To je bio simptom zatrovanosti, Bertone.

Bertonov odgovor: Može biti. Ne znam. Ali ono što sam ugledao u trećem spuštanju, nisam izmislio, to nije izazvala zatrovanost.

Pitanje: Kako možeš to da znaš?

Bertonov odgovor: To nije bila halucinacija. Jer halucinacija je ono što proizvodi moj vlastiti mozak, zar ne?

Pitanje: Da.

Bertonov odgovor: Vidite. A to moj mozak nije mogao proizvesti. Nikada u to neću poverovati. Ne bi bio sposoban za tako nešto.

Pitanje: Bolje reci šta je to bilo, hoćeš li?

Bertonov odgovor: Najpre moram da saznam kako će biti gledano na ono što sam dosad rekao.

Pitanje: Kakvu to ima važnost?

Bertonov odgovor: Za mene — načelnu. Rekao sam da sam video nešto što nikad neću zaboraviti. Ako komisija zaključi da ono što sam rekao ima makar jedan postotak verovatnoće, tako da treba početi odgovarajuća istraživanja ovog okeana, mislim u ovom pravcu, onda ću reći sve. No ako to komisija treba da prizna kao nekakvo moje buncanje, neću reći ništa.

Pitanje: Zašto?

Bertonov odgovor: Zato što je sadržina mojih halucinacija, ma ona vapila za osvetom do neba, moja privatna stvar. Međutim sadržina mojih iskustava na Solarisu — nije.

Pitanje: Treba li to da znači da odbijaš da daš dalje odgovore sve dok odgovarajući organi ekspedicije ne donesu svoju odluku? Jer, valjda razumeš da komisija nije ovlaštena da donese brzu odluku.

Bertonov odgovor: Tako je.

Na tome se završava prvi zapisnik. Bio je još odlomak drugoga, vođenog jedanaest dana kasnije.

Predsednik:… uzimajući sve to u obzir, komisija, sastavljena od trojice lekara, trojice biologa, jednog fizičara, jednog inženjera-mehaničara i zamenika šefa ekspedicije došla je do uverenja da slučajevi koje je Berton predstavio čine sadržinu halucinatornog sindroma, nastalog pod uticajem zatrovanosti atmosferom planete, sa simptomima pomućenosti, praćene razdraženošću asocijativnih pojasa moždane kore, i da tim slučajevima u stvarnosti nije odgovaralo ništa ili gotovo ništa.

Berton: Izvinjavam se. Šta znači „ništa ili gotovo ništa”? Šta je „gotovo ništa”? Koliko je ono veliko?

Predsednik: Još nisam završio. Posebno je upisan votum separatum izdvojeno mišljenje (lat.) — Prev. doktora fizike Arčibalda Mesendžera koji je izjavio da je ono što je Berton ispričao moglo, po njegovom mišljenju, da se dogodi u stvarnosti i da zaslužuje da bude savesno istraženo. To je sve.

Berton: Ponavljam malopređašnje pitanje.