Solaris

„Je li Gibarijan znao?…” upitah odjednom. Snaut me pažljivo pogleda.

„Da li je znao ovo što mi znamo?”

„Da.”

„Gotovo sigurno.”

„Otkud znaš, govorio ti je?”

„Nije. Ali našao sam kod njega jednu knjigu…”

„„Mali apokrif”?!” povikah, skočivši s mesta.

„Da. A otkud ti možeš da znaš?” upita odjednom uznemiren, zarivši zenice u moje lice. Odmahnuh odrečno glavom.

„Ne boj se”, rekoh. „Vidiš valjda da sam oparen i da se uopšte ne regenerišem? U kabini je bilo pismo za mene.”

„Ta šta kažeš?! Pismo? Šta je bilo u njemu?”

„Veoma malo. U stvari, beleška, ne pismo. Bibliografski uput na solarijski dodatak uz taj „Apokrif”. Šta je to?”

„Stara stvar. Moguće da ima s tim nečeg zajedničkog. Evo ti.”

Izvadi iz džepa tanku knjižicu, uvezanu u kožu i izlizanu na uglovima, i pruži mi je.

„A Sartorijus?…” dobacih stavljajući knjigu u džep.

„Šta Sartorijus? Svako se u takvoj situaciji ponaša… kako može. On se trudi da bude normalan — za njega to znači: zvaničan.”

„Eh, sad…”

„Jeste! Bio sam s njim jednom u situaciji, nisu važne pojedinosti, uglavnom takvoj da nam je na osmoricu ostalo petsto kilograma kiseonika. Jedan za drugim prestajali smo da obavljamo svakodnevne poslove, pred kraj smo svi išli bradati, jedini on se brijao, čistio cipele, takav je to čovek. Naravno, ma šta da uradi sada, biće to glumljenje, komedija ili zločin.”

„Zločin?”

„Pa dobro, ne zločin. Moramo za to izmisliti neku novu reč. Na primer „mlazni razvod”. Da li bolje zvuči?”

„Previše si duhovit”, rekoh.

„A draže bi ti bilo da plačem? Predloži nešto.”

„Ah, pusti me na miru.”

„Ne, govorim najozbiljnije: sada znaš manje-više što i ja. Imaš li kakav plan?”

„Dobar si! Ne znam šta ću poćeti kad… se opet javi, a mora se pojaviti?”

„Biće da mora.”

„A, u stvari, kako ulaze unutra, jer Stanica je hermetički zatvorena. Možda. oklop…”

On zavrte glavom.

„Oklop je u redu. Pojma nemam kako, samo, najčešće imamo GOSTE nakon buđenja, a najzad treba s vremena na vreme spavati.”

„Nekakvo zaključavanje?”

„Pomaže nakratko. Ostaju sredstva, no, sam znaš kakva.”

Ustade. I ja ustadoh.

„Dobro, slušaj, Snaute… Misliš na likvidaciju Stanice, samo hoćeš da to potekne od mene?”

On zavrte glavom.

„To nije tako prosto. Naravno, uvek možemo da pobegnemo, makar na Sateloid, i odande da uputimo SOS. Tretiraće nas, razume se, kao ludake — nekakav sanatorijum na zemlji, sve dotle dok sve lepo ne poreknemo — sam znaš da se dešavaju slučajevi skupnog ludila na ovakvim isturenim položajima… To možda ne bi bilo najgore. Bašta, mir, bele sobice, šetnje sa bolničarima…”

Govorio je sasvim ozbiljno, s rukama u džepovima, zagledan očima koje ne vide u ugao sobe. Crveno sunce već je nestalo iza horizonta i grivasti talasi sjedinili su se u mastiljastu pustinju. Nebo je plamtelo. Iznad tog dvobojnog predela, neizrecivo sumornog, plovili su oblaci rubova belih kao ljiljan.

„Znači, hoćeš da bežiš? Ili nećeš? Još ne?” Osmehnu se.

„Nesalomivi osvajaču… još nisi to isprobao, jer ne bi tako navaljivao. Nije reč o tome šta hoću, nego o tome šta je moguće.”

„Šta?”

„Eh, upravo to ne znam.”

„Znači, ostajemo ovde? Misliš da će se naći sredstvo…”

Snaut me pogleda, onako mršav, izbrazdana lica s koga se ljuštila koža.

„Ko zna. Možda će se to isplatiti”, reče najzad. „O njemu verovatno nećemo saznati ništa, ali možda o nama…”

Okrenu se, uze svoje papire i ode. Htedoh da ga zadržim, ali iz otvorenih usta ne uspeh da istisnem glas. Nije moglo ništa da se učini; mogao sam samo da čekam. Priđoh prozoru i zagledah se u krvavocrni okean, gotovo ne videći ga. Pade mi na um da bih mogao da se zatvorim u nekoj od raketa na aerodromu, ali nisam to mislio ozbiljno, bilo je previše glupo; pre ili kasnije morao bih da iziđem. Sedoh kraj prozora i izvadih iz džepa knjigu koju sam dobio od Snauta. Bilo je još dovoljno svetlosti, od nje su se zarumenele stranice knjige, a cela soba je gorela u crvenilu. Knjiga je predstavljala članke i radove koje je prikupio nekakav Oton Ravincer, magistar filozofije — radovi, uopšte uzev, od nesumnjive vrednosti. Svaku nauku prati uvek nekakva pseudo nauka, njena čudna iskošenost u umovima izvesnog tipa; astronomija ima svoga karikaturista u astrologiji, hemija ga je nekad imala u alhemiji, te je razumljivo što je rađanje solaristike pratila prava eksplozija misaonih monstruma; Ravincerovu knjigu ispunjavala je duhovna hrana upravo takvog tipa, propraćena, istina — treba lojalno priznati — uvodom koji je napisao sam Ravincer, u kome se on distancirao od ovog panoptikuma. Naprosto je smatrao, ne bez razloga, da ovakva zbirka može da predstavlja dragocen dokumenat vremena, kako za istoričara tako i za psihologa nauke.

Bertonov izveštaj zauzimao je u knjizi počasno mesto. Sastojao se iz nekoliko delova. Prvi deo predstavljao je prepis njegove knjige letenja, veoma lakonski.

Od četrnaest časova do šesnaest i četrdeset dogovornog vremena ekspedicije zapisi su bili lakonski i negativni.

Visina 1000 — ili 1200 — ili 800 metara — ništa nije zapaženo — okean pust. Ponavljalo se to nekoliko puta.