Solaris

„Ne znam. Imam, doduše, izvesnu teoriju o ovom problemu. Ali mislim da ne vredi s njom žuriti, tim pre što nikakvo objašnjenje ne pomaže. Da. Ali ti si morao ugledati nešto već juče, inače bi nas obojicu smatrao ludacima?”

„Mislio sam da sam poludeo.”

„Ah, tako! I nikog nisi video?”

„Video sam.”

„Koga?!”

Njegova grimasa više nije bila smešak. Dugo sam ga gledao pre no što odgovorih:

„Onu… crnu…”

Ništa ne reče, ali njegovo zgrčeno i napred nagnuto telo ipak se malo olabavi.

„Mogao si me ipak upozoriti”, počeh, već s manjim ubeđenjem.

„Pa upozorio sam te.”

„Ali kako!”

„Na jedini moguć način. Shvati, nisam znao ko će to biti. Niko to nije znao, ne može se unapred znati…”

„Slušaj, Snaute, nekoliko pitanja. Ti znaš to… već izvesno vreme. Da li ta… to… šta će s njom biti?”

„Misliš, da li će se vratiti?”

„Da.”

„Hoće i neće.”

„Šta to znači?”

„Vratiće se ista kao u početku… prve posete. Naprosto neće ništa znati ili, da budem određeniji, ponašaće se kao da svega toga što si uradio da bi je se rešio, nikad nije bilo. Ako je na to ne primoraš situacijom, neće biti agresivna.”

„Kakvom situacijom?”

„To zavisi od okolnosti.”

„Snaute!”

„Šta hoćeš da znaš?”

„Ne možemo dozvoliti sebi luksuz da krijemo jedan od drugog.”

„To nije luksuz”, prekide me suho. „Kelvine, čini mi se da ti još ne shvataš… ili, čekaj!” Oči mu blesnuše.

„Možeš li da kažeš ko je tu bio?!”

Progutah pljuvačku. Oborih glavu. Nisam hteo da mu gledam u oči. Više bih voleo da je to bio neko drugi, a ne on. Ali nisam imao izbora. Gaza sa obraza se odlepila i pala mi na ruku. Stresoh se od skliskog dodira.

„Žena, koju…”

Ne dovrših.

„Ubila se. Ubrizgala sebi…”

Čekao je.

„Izvršila samoubistvo?…” upita, videći da ćutim.

„Da.”

„To je sve?”

Ćutao sam.

„To ne može biti sve…”

Digoh brzo glavu. Nije me gledao.

„Otkud znaš?”

Ne odgovori mi.

„Dobro”, rekoh. Oblizah usne. „Posvađali smo se. U stvari, nismo. Nego sam joj ja rekao, znaš kako se govori u ljutnji. Pokupio sam tralje i odselio se, stavila mi je na znanje, nije da je rekla neposredno, ali kad se s nekim živi godinama, to nije ni potrebno… Bio sam uveren da govori samo onako — da bi se bojala da to učini, i baš sam joj to… takođe rekao. Sutradan se setih da sam u ladici ostavio te… injekcije; znala je za njih — doneo sam ih iz laboratorije, bile su mi potrebne — tada sam joj rekao kakvo je njihovo dejstvo. Uplašio sam se i hteo sam da pođem po njih, ali posle sam pomislio da bi to izgledalo kao da sam njene reči primio ozbiljno i… ostavio sam to tako, no kad sam trećeg dana ipak pošao, jer nikako nisam bio miran… kad sam stigao… bila je već mrtva.”

„Ah, ti nevini dečko!…”

Skočih na noge od besa. Ali kad ga pogledah, shvatih da se ne podsmeva. Kao da ga prvi put vidim. Lice mu beše sivo, neizrecivi zamor ocrtavao se u dubokim borama njegova lica, izgledao je kao čovek teško bolestan.

„Zašto tako govoriš?” upitah čudno obeshrabren.

„Zato što je ta istorija tragična. Ne, ne”, dodade brzo, videći da sam se pokrenuo, „još ne razumeš. Dabogme, možeš to najčešće da preživljavaš, da smatraš sebe ubicom, ali…J: o nije najgore.”

„Šta ti govoriš!” rekoh podrugljivo.

„Drago mi je što mi ne veruješ, zaista. Ono što se dogodilo može da bude strašno, ali najstrašnije je ono što se… nije dogodilo. Nikad.”

„Ne razumem…” rekoh tiho. Zaista ništa nisam shvatao. On klimnu glavom.

„Normalan čovek”, reče. „Šta je normalan čovek? To je onaj koji nikad nije učinio ništa gadno? Da, ali zar nikad nije o tome pomislio? A možda nije čak ni pomislio, nego je nešto u njemu pomislilo, izrojilo se, pre deset ili trideset godina, možda se odbranio od toga i zaboravio, i nije se toga plašio, jer je znao da nikad nije to sproveo u delo. Da, a sad zamisli da odjednom, usred dana, među drugim ljudima, susreće TO otelovljeno, prikovano uz sebe, neuništivo, šta tada? Šta imaš tada?”

Ćutao sam.

„Stanicu”, reče tiho. „Tada imaš Stanicu Solaris.”

„Ali… šta to najzad može da bude?” upitah kolebajući se, „nisi ipak zločinac ili Sartorijus…”

„Dobro, pa ti si psiholog, Kelvine!” prekide me nestrpljivo. „Ko nije imao kadgod takav san? Fantazije? Pomisli na… fetišista, koji se zaljubio, šta ga znam, u komadić prljavog rublja, koji, rizikujući svojom kožom, osvaja pretnjom i molbom taj svoj najdraži, odvratni krpuljak, to mora da je zabavno, a? Koji se istovremeno gadi objekta svoje požude i luduje za njim i spreman je da za njega život da, izjednačujući se možda u osećanjima s Romeom i Julijom… Takve stvari se dešavaju. Doduše, razumeš valjda da moraju da postoje stvari… situacije… takve da se niko nije usudio da ih ostvari, izvan svojih misli, nekad u jednom trenutku omamljenosti, pada, ludila, nazovi to kako hoćeš. Nakon čega reč postaje telo. To je sve.”

„To je sve”, ponovih besmisleno, drvenim glasom. U glavi mi je brujalo. „Ali, Stanica? Šta ima s tim Stanica?”