Solaris

Ukočih se, a Hari se prosto zacenjivala od smeha. Zažmirivši tako da su joj oči ostale nalik na proreze, gledala me je naivno i istovremeno lukavo. Sedeo sam neprirodno ukrućen, zaglupljen i bespomoćan, a ona se zakikota još jednom, pribi obraz uz moju ruku i ućuta.

„Zašto se smeješ?” upitah odrvenjenim glasom. Isti takav izraz malo nemirne zamišljenosti pojavi se na njenom licu. Ona udari prstom po svome malom nosu i najzad reče uzdahnuvši:

„Ni sama ne znam.” U tome je zazvučala iskrena iznenađenost. „Ponašam se kao glupača, je li?” prihvati. „Tako mi se odjednom nekako… ali i ti si krasan: sediš naduven kao… kao Pelvis…”

„Kao ko?” upitah, jer mi se učini da loše čujem.

„Kao Pelvis, znaš, onaj debeli…”

Eto, Hari van svake sumnje nije mogla znati Pelvisa niti je mogla čuti za njega od mene iz prostog razloga što se on vratio sa svoje ekspedicije dobre tri godine posle njene smrti. Ja ga takođe nasam poznavao do toga vremena i nisam znao da predsedavajući sednicama Instituta ima nesnosni običaj protezanja sastanaka do u beskraj. Zvao se on, uostalom, Pele Vilis, od čega je nastao skraćeni nadimak, za koji takođe pre njegova povratka nisam znao.

Oslonila je laktove na moja kolena a gledala mi u oči. Stavih ruke na njene mišice i polako ih pomerih prema ramenima, dok se gotovo ne sastaviše na njenom obnaženom vratu. Pod prstima sam osetio ritmičke otkucaje bila. Moglo je to najzad, biti milovanje i, sudeći po njenom pogledu, nije ga drugačije ni primala. U stvari, ja sam se uveravao da je njeno telo pod dodirom najobičnije, toplo ljudsko telo i da se pod mišićima kriju u njemu kosti i zglobovi. Gledajući u njene spokojne oči osetio sam užasnu želju da naglo stisnem prste.

Već su mi se gotovo zatvarali, kada se odjednom setih okrvavljenih Snautovih ruku — i pustih je.

„Kako ti gledaš…” reče ona mirno.

Srce mi je tako lupalo da nisam bio kadar da se odazovem. Zatvorih za trenutak oči.

Odjednom mi se ocrta ceo plan postupanja, od početka do kraja, sa svim pojedinostima. Ne gubeći ni trenutka, ustadoh iz fotelje.

„Moram da idem, Hari”, rekoh, „a ako baš hoćeš, hajde sa mnom.”

„Dobro.”

Ona skoči na noge.

„Zašto si bosa?” upitah, prilazeći ormanu i izdvajajući između šarenih kombinezona dva, jedan za sebe i jedan za nju.

„Ne znam… mora da sam negde zaturila cipele…” reče nesigurno. Pustih to mimo ušiju.

„Preko haljine nećeš ovo moći da obučeš, moraćeš da je skineš.”

„Kombinezon?… A šta će mi?” upita, počevši istovremeno da skida haljinu, ali se odmah pokaza nešto čudno: da ju je nemoguće bilo svući, pošto nije imala mnogo mogućnosti da se raskopča. Crvena dugmad na sredini bila su samo ukras. Nedastajao je bilo kakav rajsferšlus ili pređica. Hari se zbunjeno smeškala. Praveći se da je to nešto najobičnije na svetu, digoh s poda instrument sličan skalpelu i zasekoh tkaninu tamo gde se na leđima završavao izrez. Sad je mogla da skine haljinu preko glave. Kombinezon je za nju ipak bio malo preširok.

„Poletećemo?… Ali i ti takođe?” poče da ispituje kad smo, već obučeni, napuštali sobu. Ja samo klimnuh glavom. Užasno sam se bojao da ne sretnemo Snauta, ali hodnik koji je vodio prema aerodromu bio je prazan, a vrata radio-stanice pored kojih smo morali proći behu zatvorena.

Na Stanici je još vladala mrtva tišina. Hari je posmatrala kako malim električnim kolicima izvlačim raketu iz srednjeg boksa na slobodan kolosek. Proverih, po redu, stanje mikroreaktora, zatim daljinskog upravljača i mlaznica, posle čega zajedno sa startnim kolicima pregurah raketno punjenje na kružni, valjkasti plato startnog štita pod centralnim levkom kupole, odgurnuvši najpre odande praznu kapsulu kojom sam bio doputovao.

Ovo što sam sad pripremao bio je brodić koji je služio za održavanje veze između Stanice i Sateloida, korišćen za prevoz tovara a ne ljudi, sem u izuzetnim slučajevima, jer ga je bilo nemoguće otvoriti spolja. Upravo to mi je išlo naruku i predstavljalo je deo moga plana. Nisam nameravao, razume se, da ispalim raketu, nego sam sve radio kao da je pripremam za pravi start: Hari, koja me je toliko puta pratila na mojim putovanjima, pomalo se razumevala u to. Proverih još iznutra stanje aparature za klimatizaciju i kiseonik, stavih u pokret jednu i drugu, a kad se zapališe kontrolne lampe nakon uključivanja glavnog strujnog kola, iziđoh iz tesnog smeštaja a pokazah ga Hari, koja stajaše kraj lestvica.

„Uđi unutra.”

„A ti?”

„Ući ću posle tebe. Moram da zatvorim iza nas poklopac.”

Nije mi se činilo da bi mogla unapred da prozre lukavstvo. Kad se pope stepenicama unutra, proturih kroz otvor glavu a upitah može li udobno da se smesti, a kada čuh gluho „da”, pridavljeno tesnoćom prostora, povukoh se i snažno zalupih kapak. U dva pokreta ubacih obe rigle u ležišta i spremljenim ključem počeh da pritežem pet šrafova koji su učvršćivali oklop u žlebovima.