Solaris

— jer sam se trudio da učinim isto što i ona, kao da sam na taj način hteo da izmolim oproštaj od njene uspomene ili da budem s njom u onim poslednjim minutima kada je već osetila dejstvo injekcije i kad se sigurno bojala. A bojala se uvek čak i obične povrede, nije nikad mogla da podnese bol, ni da vidi krv, a odjednom je učinila nešto tako strašno, ostavivši nekoliko reči na listiću upućenom meni. Imao sam taj listić među papirima, nosio sam ga sa sobom stalno, iskrzan i već u raspadanju na mestima gde je bio savijen, ali nisam imao hrabrosti da se s njim rastanem — jer sam se hiljadama puta vraćao trenutku kada ga je pisala, i pomisli na ono što je tada morala osećati. Ubeđivao sam sebe da je htela to da učini kao bajagi i da me uplaši, jedino što je doza ispala — nehotice — prevelika; svi su me uveravali da je tako bilo, ili da je to morala biti trenutna odluka, izazvana depresijom, iznenadnom depresijom. Nisu ipak znali šta sam joj bio rekao pet dana ranije i kako sam, da bih je što jače pogodio, pokupio svoje stvari, a ona je, dok sam se, pakovao, rekla neobično mirno: „Znaš šta to znači?…” — a ja sam se napravio da ne razumem, iako sam odlično razumeo, ali sam je smatrao kukavicom, i rekao sam joj i to — a sad je ležala preko kreveta i gledala me pažljivo, kao da nije znala da sam je ubio.

„Ništa više nisi kadar?” upita. Soba je bila crvena od sunca, u njenoj kosi je goreo odblesak, a ona tad baci pogled na svoju ruku; ruka je od jednom postala važna zbog toga što sam je ja toliko dugo gledao, a kad spustih svoj dlan, ona položi na njega svoj hladni, glatki obraz.

„Hari”, rekoh promuklo, „to ne može biti…”

„Prestani!”

Oči su joj bile zatvorene, video sam njihovo podrhtavanje pod napregnutim kapcima, crne trepavice dodirivale su obraze.

„Gde smo mi, Hari?”

„Kod nas.”

„Gde je to?”

Oko joj se za trenatak otvori i odmah zatvori.. Pomilova trepavicama moj dlan.

„Khs!”

„Molim?”

„Meni je lepo.”

Sedeo sam nad njom ne mičući se. Digoh glavu i ugledah deo kreveta, Harinu razbacanu kosu i moja gola kolena u ogledalu iznad umivaonika. Privukoh stopalom jedno od onih polustopljenih oruđa što su bila razbacana po podu i digoh ga slobodnom rukom. Vršak je bio oštar. Stavih ga na kožu odmah iznad mesta gde se crveneo poluokrugli, simetrični ožiljak, i zarih ga u telo. Osetio sam bol. Posmatrao sam krv koja se u krupnim kapljama slivala niz unutrašnju površinu butine i tiho kapala na pod.

Bilo je to uzalud. Sve jasnije postajahu užasne misli koje su mi prolazile kroz glavu, više nisam sebi govorio „to je san”, odavno sam prestao u njega da verujem, sada sam mislio „moram da se branim”. Pogledao sam na njena leđa, koja su pod belom tkaninom prelazila u izvijenost bedara, bosa stopala su joj visila iznad poda. Segoh prema njima, lako obuhvatih njenu rumenu petu i predoh prstima po tabanu.

Bio je nežan kao u novorođenčeta.

U stvari sam već pouzdano znao da to nije Hari — i gotovo sasvim — da ona sama to ne zna.

Njena bosa noga pomeri mi se u ruci, a njene tamne usne razvukoše se u bezglasan smeh.

„Prestani”, šapnu.

Blago oslobodih ruku i ustadoh. Bio sam još go. Oblačeći se žurno, opazih kako je sela na krevetu. Gledala me je.

„Gde su tvoje stvari?” upitah i odmah požalih zbog pitanja.

„Moje stvari?”

„Šta, zar imaš samo tu haljinu?”

Sada je to već bilo igra. Trudio sam se da se držim namerno nonšalantno, obično, kao da smo se juče rastali i kao da se nikad nismo rastajali. Ona ustade i poznatim mi lakim i snažnim pokretom strese suknju da bi se ispravila. Moje reči su je zaintrigirale, mada ništa ne reče. Obuhvati sobu pogledom, prvi put poslovnim, istražujućim i vrati se k meni očito začuđena.

„Ne znam…” reče bespomoćno. „Valjda u ormanu?…” dodade i odškrinu vrata.

„Ne, tamo su kombinezoni”, odgovorih. Nađoh pored umivaonika električni aparat i počeh se brijati. Više sam voleo da pri tom ne stojim okrenut ledima prema devojci, pa ma ko ona bila.

Hodala je po kabini, zavirila u sve uglove, pogledala kroz prozor, najzad se približila meni i rekla:

„Kris, imam utisak kao da se nešto dogodilo?” Prekide. Čekao sam držeći isključen aparat u rukama. „Kao da sam nešto zaboravila… kao da sam mnogo zaboravila. Znam… sećam se samo tebe… i… i ničeg više.” Slušao sam to trudeći se da vladam svojim licem. „Jesam li bila… bolesna?”

„No… moglo bi se to tako nazvati. Da, izvesno vreme si bila malo bolesna.”

„Aha, to je sigurno zato.”

I već se razvedrila. Ne umem da kažem šta sam preživljavao. Dok je ćutala, koračala, sedala, osmehivala se, uverenost da imam pred sobom Hari bilo je jača od mučnog straha, a opet, kao baš u tom trenutku, činilo mi se da je to Hari uprošćena, sužena na nekoliko karakterističnih odziva, gestova, pokreta. Prišla mi je sasvim blizu, pritisnula stisnute pesnice na moje grudi, odmah pod vratom, i upitala:

„Kako je s nama? Dobro ili loše?”

„Ne može bolje biti”, odgovorih.

Ona se lako osmehnu.

„Kad tako kažeš, znači da ne valja.”