Solaris

Stoga je valjalo sprovesti pre svega neki logički smišljen ogled sa samim sobom — experimentum crusis ključni eksperiment (lat.) — Prev — koji bi mi pokazao da li sam stvarno poludeo i da li sam žrtva vlastite uobrazilje, ili pak da su, uprkos apsurdnosti i neverovatnoće, moji doživljaji realni.

Razmišljao sam tako posmatrajući metalni stub nosač koji je podržavao nosivu konstrukciju aerodroma. Bio je to čelični jarbol koji se dizao iz zida, obložen ispupčenim limom, obojen svetlozelenom bojom; na nekoliko mesta, na otprilike, metar visine, lak se ogulio, sigurno su ga ogulila raketna kolica koja su tuda prolazila. Dotakao sam čelik, zagrevao ga neko vreme rukom, pokucao po obloženoj ivici zaštitnog lima; može li bunilo da postigne takav stepen realnosti? Može — odgovorih sam sebi; najzad, to je bila moja specijalnost, razumevao sam se u to.

A da li je izmišljanje ovakvog ključnog eksperimenta moguće? U početku mi se učinilo da nije, pošto će moj bolesni mozak (ako je stvarno bolestan) proizvoditi sve iluzije kakve od njega zatražim. Jer ne samo u bolesti nego i u najnormalnijem snu dešava se da razgovaramo sa osobama koje na javi ne poznajemo, da tim sanjanim osobama postavljamo pitanja i čujemo njihov odgovor; pri tom — iako su te osobe u suštini samo plodovi naše sopstvene psihe, nekako privremeno oličeni njeni pseudosamostalni delovi, mi ne znamo kakve će reči pasti iz njihovih usta sve dok nam se (u tome snu) ne obrate. A u stvari to su reči koje je preparirao onaj izdvojeni deo našeg sopstvenog uma, te smo, znači, dužni da ih znamo već u trenutku kad smo ih sami izmislili da bismo ih stavili u usta fiktivnog lica. Prema tome, ma šta da isplaniram ili ostvarim, uvek sam mogao sebi kazati da sam postupao baš onako kako se postupa u snu. Ni Snaut, ni Sartorijus nisu uopšte morali da postoje u stvarnosti, te je stoga i postavljanje bilo kakvih pitanja jednome ili drugome od njih bilo uzaludno.

Pomislih da bih mogao da upotrebim neki lek, neko sredstvo sa snažnim dejstvom, na primer pejotl ili drugi neki preparat koji izaziva omamljenost i šarolike vizije. Doživljaj takvih fenomena dokazao bi mi da ono što sam progutao postoji odista i da je deo materijalne stvarnosti koja me okružuje. Ali i to — nastavljao sam misao — ne bi bio poželjan ključni eksperimenat, pošto sam znao kako sredstvo (koje bih ipak morao sam da odaberem) morada deluje, te je, znači, moglo biti tako i da upotreba toga leka, kao i njime izazvani efekti predstavljaju jednako tvorevine moje mašte.

Već mi se činilo da zatvoren u krug ludila neću uspeti iz njega da se otrgnem — jer ne može se misliti na drugi način, sem mozgom, ne mogu se naći izvan samoga sebe da bih proverio normalnost procesa koji se dešavaju u telu, kada mi naglo sinu misao isto toliko prosta koliko i tačna.

Skočio sam sa gomile savijenih padobrana i potrčao pravo u radio-stanicu. Bila je prazna. Uz put sam bacio pogled na zidni električni časovnik. Bilo je blizu četiri časa posle ponoći, uslovne Stanične noći, jer je napolju vladao rumeni osvit. Pokrenuh brzo aparaturu radio-veze dalekog dometa i čekajući da se zagreju lampe, još jednom učvrstih u glavi kojim redom ogled treba da se obavlja.

Nisam se sećao kakav je dozivni signal automatske stanice oko solarskog Sateloida, ali nađoh ga na tablici koja je visila iznad glavnog pulta. Poslah depešu Morzeovom azbukom i posle osam sekundi stiže odgovor. Sateloid, ili tačnije njegov električni mozak javio se ritmički ponovljenim signalom.

Tada zatražih da mi saopšti koje podnevke zvezdane polulopte Galaksije preseca u razmacima od dvadeset i dva sekunda kružeći oko Solarisa, i to s tačnošću do petog desetinskog mesta.

Zatim sedoh i počeh da čekam odgovor. Stiže mi posle deset minuta. Otkidoh papirnu traku sa odštampanim rezultatom i gurnuvši je u ladicu (a čuvao sam se da čak i ne pogledam na nju), donesoh iz biblioteke velike nebeske karte, logaritamske tablice, almanah kretanja aktivnog satelita i nekoliko pomoćnih knjiga, nakon čega se bacih na traženje odgovora na isto pitanje. Gotovo ceo čas prođe mi u sastavljanju jednačina; ne sećam se kada sam se poslednji put toliko naračunao, valjda još u vreme studija, na ispitu iz praktične astronomije.

Račune sam izvodio na velikom staničnom računaru. Moje rezonovanje išlo je ovako: iz karata neba treba da dobijem cifre koje se ne podudaraju potpuno sa podacima dobijenim od Sateloida. Ne potpuno, pošto Sateloid podleže vrlo komplikovanim perturbacijama pod uticajem dejstva gravitacionih sila Solarisa, oba njegova sunca koja kruže jedno oko drugog, kao i lokalnih promena teže, izazvanih od strane okeana. Kad budem imao već dva niza brojeva, onih koje sam dobio od Sateloida i koje izračunam oslanjajući se na nebeske mape, uneću u moje račune popravke; tada će obe grupe rezultata morati da se poklope do četvrtog desetinskog mesta; odstupanja će ostati samo na petoj decimali, jer će biti izazvana nepredvidivim dejstvom okeana.