Solaris

Hala aerodroma bila je u istom stanju kao kad sam je ostavio. Na uzvišenju je stajala širom otvorena moja ogaravljena kapsula. Priđoh stativama sa skafandrima, ali odjednom izgubih volju za tu eskapadu na spoljni oklop. Okrenuh se na mestu i siđoh zavojitim stepenicama dole, u magacine. Uski hodnik bio je pun boca i sanduka naslaganih jedan na drugi. Zidove je tu predstavljao nagi metal, koji se na svetlosti prelivao u modrikasto. Još nekoliko desetina koraka i pod tavanicom se pojaviše pokriveni belim injem vodovi aparature za hlađenje. Pođoh za njima. Kroz spojnicu, zahvaćenu debelom plastičnom ogrlicom, prolazili su u hermetički zatvorenu prostoriju. Kad otvorih teška, veoma debela vrata sa gumenim obrubom, prože me mraz koji prodire do kostiju. Stresoh se. Na gusto raspoređenim, zasneženim kalemima visile su ledene sveće. I tu su stajali, pokriveni slojem snega, sanduci, kontejneri, police duž zidova bile su pune konzervi i žutkastih kalupa neke masti upakovane u foliju. U dubini se zasvođena tavanica snižavala. Visila je tamo debela zavesa koja se iskrila od lednih iglica. Podigoh njen rub. Na ležištu od aluminijumskih rešetki bilo je položeno, pokriveno sivom tkaninom, neko izduženo telo. Digoh kraj pokrivača i zagledah se u ukočeno Gibarijanovo lice. Crna kosa sa sedim pramenom iznad čela bila je glatko priljubljena uz lobanju. Grkljan je štrčao visoko, deleći vrat na dva dela. Suhe oči gledale su pravo u tavanicu, na uglu očnog kapka skupila se mutna kaplja leda. Hladnoća me je toliko prožimala da sam s mukom savladavao cvokotanje zuba. Ne ispuštajući pokrov, drugom rukom dotakoh Gibarijanov obraz. Bilo je to sasvim kao da sam dodirnuo zamrzlo drvo. Koža je bila hrapava od neobrijane brade, koja ju je probadala crnim tačkicama. Izraz neizmerne, prezrive patnje ukočio se u položaju usana. Spuštajući rub pokrova primetih da s druge strane tela viri ispod nabora nekoliko crnih, izduženih korala ili zrna pasulja, od najmanjih do velikih. Odjednom zamreh.

Bili su to prsti golih nogu, viđeni od strane tabana, jajasti jastučići prstiju, pomalo rastavljeni; pod izgužvanim krajem pokrova ležala je, spljoštena, crnkinja.

Ležala je licem nadole kao utonula u dubok san. Delić po delić zadizao sam grubu tkaninu. Glava pokrivena kosom, skovrčanom u male, modrikaste kovrdžice, ležala je na zagibu isto tako crne, snažne ruke. Sjajna koža leđa bila je zategnuta na mestima gde su se ocrtavali pršljenovi kičme. Divovsku telesinu nije oživljavala ni najmanja kretnja. Pogledah još jednom na bose tabane njenih stopala i začudih se: nisu bili spljošteni ni nabijeni od tereta koji su morali da nose, nisu bili čak ni rožasti, iako je hodala bosa, nego ih je pokrivala koža isto onako tanka kao i koža leđa ili ruku.

Proverih taj utisak dodirom koji mi pade daleko teže no dodir mrtvoga tela. Tada se desi neverovatna stvar: to telo, izloženo mrazu od dvadeset i pet stepeni, živelo je i kretalo se. Pridigla je nogu kao usnuli pas kad ga uhvatiš za šapu.

Smrznuće se tu — pomislih, ali njeno telo bilo je mirno i ne mnogo hladno, još sam osećao meki dodir koji se širio od jastučića prstiju. Povukoh se unatrag iza zavese, spustih je i vratih se u hodnik. Učinilo mi se kao da u njemu vlada neopisiva vrućina. Stepenice me izvedoše neposredno pred halu aerodroma. Sedoh na padobran savijen kao svitak i zarih lice u šake. Osećao sam se kao da me je ko istukao. Nisam znao šta se sa mnom događa. Bio sam smrvljen, moje misli su išle kao po nekoj strmini, preteći da se strovale — gubitak svesti, uništenje izgledahu mi kao neizreciva milost.

Nisam imao zbog čega da idem Snautu ili Sartorijusu, nisam mogao zamisliti da bi iko mogao da sastavi celinu od onoga što sam do tada doživeo, što sam video i što sam doticao vlastitim rukama. Kao jedini spas, bekstvo, objašnjenje — bila bi dijagnoza ludila. Jeste: mora da sam poludeo, i to odmah pošto sam prispeo na Stanicu. Okean je uticao na moj mozak — doživljavao sam halucinacije jednu za drugom, a čim je tako, ne treba trošiti snage u uzaludnim pokušajima rešavanja zagonetki koje u stvarnosti ne postoje, nego treba tražiti lekarsku pomoć, pozvati iz radio-stanice Prometej ili drugi neki brod, uputiti signale SOS.

Tada se desilo nešto što možda nisam očekivao: pomisao da sam lud umirila me je.

Čak i previše dobro sam shvatao Snautove reči — ako se pretpostavi da je uopšte postojao neki Snaut i da sam s njim ikad razgovarao, jer su halucinacije mogle početi mnogo ranije — ko zna nisam li još na Prometeju, u stanju teške umne bolesti, i nije li sve što sam doživeo samo tvorevina moga razdraženog mozga? Ako sam ipak bio bolestan, mogao sam ozdraviti, a to mi je davalo barem nadu u spasenje, koje ipak ni na koji način nisam mogao da vidim u isprepletenim košmarima ovih solarijskih iskustava koja traju jedva nekoliko časova.