Solaris

Kobnim sticajem okolnosti radio-veza se prekinula toga dana, otprilike sat nakon polaska eksploracionih grupa; uzrok je bila velika mrlja crvenog sunca, koja je slala jako korpuskularno zračenje u gornje slojeve atmosfere. Delovali su jedino aparati sa ultrakratkim talasima, koji su omogućavali sporazumevanje na razdaljini do dvadeset i nekoliko milja. Da zlo bude veće, pred sunčev zalazak magla se zgusnula i traženje je moralo da se prekine.

Već kada su se spasilačke grupe vraćale u Bazu, jedna je otkrila aeromobil na udaljenosti jedva osamdeset milja od obale. Motorje radio i mašina, neoštećena, dizala se iznad talasa. U providnoj kabini nalazio se samo jedan polupriseban čovek — Karuči.

Aeromobil je doveden do Baze, a Karuči je podvrgnut lekarskoj nezi; još iste večeni vratila mu se svest. O Fehnerovoj sudbini nije ništa mogao da kaže. Pamtio je samo da je u vreme kada su već nameravali da se vrate, počeo da oseća gušenje. Ispusni ventil njegovog aparata počeo je da se koči i u skafandar je pri svakom udisaju prodirala nevelika količina otrovnih gasova.

Trudeći se da popravi njegov aparat, Fehner je morao da otkopča pojaseve i da ustane. To je bilo poslednje čega se Karuči sećao. Pretpostavlja se da su se događaji odvijali sledećim tokom (po oceni stručnjaka): popravljajući Karučijev aparat Fehner je otvorio krov kabine, verovatno zato što pod niskom kupolom nije mogao slobodno da se kreće. Bilo je to dopustivo, jer kabina takvih mašina nije hermetična i predstavlja jedino zaštitu od atmosferskih taloga i vetra. Za vreme tih manipulacija mora da se pokvario Fehnerov aparat za kiseonak i Fehner se, ošamućen, popeo gore, izišao kroz otvor kupole na haubu mašine i pao u okean.

Takva je istorija prve žrtve okeana. Traženje tela — u skafandru bi moralo da pluta na talasima — ostalo je bez ikakvog rezultata. Uostalom, telo je možda i plivalo: tačno pretraživanje hiljade kvadratnih milja okeana, gotovo stalno prekrivenog nanosima magle, ustalasane pustinje — prekoračivalo je mogućnosti ekspedicije.

Do sumraka — vraćam se prethodnim događajima — vratili su se svi spasilački aparati, izuzev velikog, teretnog helikoptera na kome je poleteo Berton.

Pojavio se iznad Baze gotovo ceo sat posle spuštanja mraka, kada su se već ozbiljno za njega plašili. Nalazio se u stanju nervnog šoka; izišao je iz aparata bez tuđe pomoći, ali samo zato da bi se bacio u bekstvo; kad su ga zadržali, vikao je i plakao; bilo je to krajnje začuđujuće za čoveka koji je imao za sobom sedamnaest godina kosmičkog letenja, i to često u najtežim uslovima.

Lekari su pretpostavili da je i Berton pod dejstvom otrova. Posle dva dana Berton, koji čak i pošto se vratio u prividnu ravnotežu, nije hteo ni za trenutak da napusti unutrašnjost glavne ekspedicione rakete, pa čak ni da priđe prozoru s koga se otvarao pogled na okean, izjavio je da želi da podnese izveštaj o svome letu. Nastojao je da mu se to dozvoli, izjavljujući da je njegov izveštaj veoma važan. Pošto je proučen od strane saveta ekspedicije, ovaj izveštaj je proglašen bolesnim proizvodom mozga zatrovanog atmosferskim gasovima i kao takav dodat je ne istoriji ekspedicije, nego istoriji Bertonove bolesti, na čemu se cela stvar završila.

Toliko je govorio aneks. Zaključio sam da je suštinu problema predstavljao, naravno, sam Bertonov raport — ono što je ovog iskusnog pilota dalekih letova dovelo do nervnog sloma. Po drugi put počeh da prelistavam knjige, ali ne uspeh da pronađem „Mali apokrif”. Bio sam sve umorniji, te odložih dalja traženja za sutra i napustih kabinu. Prolazeći pored aluminijumskih stepenica, opazih na njima senke svetlosti koja je padala odozgo. Znači, Sartorijus i u to doba noći još radi! Pomislih da moram da ga vidim.

Gore je bilo nešto toplije. U širokom, niskom hodniku osećao se slab vetrić. Listići hartije ludo su treperili nad ventilacionim izlazima. Vrata glavne laboratorije bila su načinjena od debele ploče hrapavog stakla, oivičene metalnim okvirom. Iznutra je staklo bilo zaklonjeno nečim crnim; svetlost je dopirala samo kroz uske prozore ispod tavanice. Pritisnuh polugu. Kao što sam se i nadao, vrata se ne pomakoše. Unutra je vladala tišina, s vremena na vreme začuo bi se slab pisak, kao da dolazi od gasnog plamena. Pokucah — nikakvog odgovora.

„Sartorijuse!” povikah. „Doktore Sartorijuse! Ovde sam ja, novi, Kelvin! Moram s vama da se vidim, molim vas otvorite!”

Slab šum, kao daneko korača po zgužvanom papiru, i opet tišina.

„Ja sam, Kelvin! Čuli ste, svakako, za mene! Doleteo sam sa Prometeja pre nekoliko časova!” vikao sam približivši usta mestu na kome se dovratak dodirivao s metalnim okvirom vrata. „Doktore Sartorijuse! Nema nikoga više, samo ja! Otvorite mi!”