Solaris

Postojao je u tome neki elemenat koji nisam umeo da uhvatim. Možda da pođem gore, k Sartorijusu? Odjednom se setih cedulje i to mi se u datom trenutku učini najvažnije.

„Možeš li da zamisliš dalji rad u ovakvim uslovima?” upitah.

On prezrivo sleže ramenima.

„Kakvo to ima značenje?”

„Ah tako? Pa šta nameravaš da radiš?”

Ćutao je. U tišini se čuo daleki odjek bosog stupanja. Usred niklenih i plastičnih aparata, visokih ormana s elektronskom aparaturom, flaša, epruveta, preciznih aparata, ovo šljapkavo, široko koračanje odzvanjalo je kao ludačka lakrdija nekoga ko nije pri zdravoj pameti. Ustadoh, posmatrajući Snauta s najvećom napregnutošću. Osluškivao je zažmirivši očima, ali nije uopšte izgledao prestrašen. Znači nije se nje bojao?

„Otkuda se stvorila?” upitah. A kad ne odgovori, upitah ponovo: „Nećeš da odgovoriš?”

„Ne znam.”

„Dobro.”

Koraci se udaljiše i utišaše.

„Ne veruješ mi?” reče. „Dajem ti reč da ne znam.”

Ćuteći otvorih orman sa skafandrima i počeh da razvlačim njihove teške prazne navlake. Kao što sam se nadao, u dubini na kukama, visili su gasni pištolji koji su služili za kretanje u praznom prostoru bez gravitacije. Nisu mnogo vredeli, ali su ipak predstavljali neko oružje. Više sam voleo i takvo nego nikakvo. Proverih punjenje i obesih o rame kaiš futrole. Snaut me je pažljivo posmatrao. Kad počeh da regulišem dužinu kaiša, on pokaza žute zube u podrugljivom osmehu.

„Srećan lov!” reče.

„Hvala ti na svemu”, odgovorih idući prema vratima. On skoči iz fotelje.

„Kelvine!”

Pogledah ga. Nije se više osmehivao. Ne znam da li sam kadgod video tako umorno lice.

„Kelvine, to nije… ja… zaista ne mogu”, promuca. Čekao sam da li će još nešto reći, no on je samo micao usnama, kao da je hteo nešto iz njih da izbaci.

Okrenuh se i iziđoh bez reči.

4. SARTORIJUS

Hodnik je bio prazan. Vodio je najpre pravo, a zatim je skretao udesno. Nisam nikad bio na Stanici, ali šest sedmica sam proveo — u okviru uvodne pripreme — u njenoj tačnoj kopiji koja se nalazila u Institutu na Zemlji. Znao sam kud vodi stepenište sa aluminijumskim stepenicama. Biblioteka je bila neosvetljena. Pipajući nađoh prekidač. Kad pronađoh u kartoteci prvi tom solarijskog godišnjaka zajedno s aneksom, nakon pritiska dirke upali se crvena svetlost. Proverih u registratoru — knjiga se nalazila kod Gibarijana, slično kao i druga — onaj „Mali apokrif”. Ugasih svetlost i vratih se dole. Bojao sam se da uđem u njegovu kabinu i pored koraka koje sam pre toga čuo. Mogla je da se vrati tamo. Neko vreme stajao sam pred vratima dok se, stežući vilice, ne savladah i ne uđoh.

Osvetljena soba bila je prazna. Počeh da prebacujem knjige koje su ležale na podu kraj prozora; u jednom trenutku priđoh ormanu i zatvorih ga. Nisam mogao da gledam na ono prazno mesto među kombinezonima. Pod prozorom ne nađoh aneks. Prebacivao sam knjige sa gomile na gomilu, metodično knjigu po knjigu, dok stigavši do poslednje gomile koja se nalazila između kreveta i ormana ne nađoh onu koju sam tražio.

Nadao sam se da ću naći u njoj neko uputstvo, i zaista — u spisku umena krila se zagonetka; crvenom olovkom bilo je zaokruženo ime koje mi ništa nije govorilo: Andre Berton. Pojavljivalo se na dvema stranicama. Zagledah najpre na ranijem mestu i saznadoh da je Berton bio rezervni pilot Šenaanova broda. Sledeći spomen o njemu nalazio se preko sto strana dalje. Neposredno nakon pristajanja ekspedicija je postupala s najvećom opreznošću, ali kada se posle šesnaest dana pokazalo da plazmatični okean ne samo što ne pokazuje nikakve znake agresivnosti, nego se i povlači pred svakim predmetom koji se približava njegovoj površini i, koliko god može, izbegava neposredni kontakt s aparatima ili ljudima, Senaan i njegov zamenik Timolis ukinuli su deo strogosti u postupanju, diktiranih opreznošću, jer su previše otežavale i usporavale obavljanje poslova.

Ekspedicija je tada razbijena u male grupe od po dva ili tri lica, koje su obavljale letove iznad okeana često duge i po nekoliko stotina milja; bacači, ranije upotrebljavani kao zaklon koji razdvaja od terena radova, smešteni su u Bazu. Prva četiri dana nakon ove promene metodike protekla su bez ikakvih slučajeva, ako se ne računaju povremena oštećenja kiseoničke aparature skafandara, jer su se ispusni ventili pokazali osetljivi na korozivno dejstvo otrovne atmosfere. S tim u vezi trebalo ih je gotovo svakodnevno zamenjivati novim.

Petoga dana, ili dvadeset i prvog dana računajući od momenta pristajanja, dva istraživača, Karuči i Fehner (prvi je bio radiobiolog, a drugi fizičar) izvršili su eksploracioni let nad okeanom u malom dvosednom aeromobilu. Nije to bilo leteće vozilo, nego glisander koji se kreće na jastuku od zgusnutog vazduha.

Kada se posle šest časova nisu vratili, Timolis, koji je upravljao Bazom u Šenaanovom odsustvu, objavi alarm i posla sve ljude koje je imao pri ruci u potragu.