Solaris

On se okrete i pogleda me kao da beše blizak jarosti. Ne mogu kazati da sam se namerno trudio da ga izvedem iz ravnoteže, ali ne shvatajući ništa od igre koja se ovde vodila, više sam voleo da budem uzdržljiv. Koštunjava jabučica igrala mu je iznad crne rolne džempera.

„Bio si kod Gibarijana”, reče odjednom. To nije bilo pitanje. Digoh obrve i zagledah mu se mirno u lice. „Bio si u njegovoj sobi”, ponovi.

Učinih mali pokret glavom, kao kada bih rekao „recimo”, „pretpostavimo”.

Hteo sam da nastavi da govori. „Ko je bio tamo?” upita.

Znao je za nju!

„Niko. A ko bi mogao da bude?” upitah.

„Pa zašto me nisi pustio?”

Osmehnuh se.

„Jer sam se uplašio. Posle tvoga upozorenja, kada se kvaka pomerila, nehotice sam je zadržao. Zašto mi nisi rekao da si to ti? Pustio bih te.”

„Mislio sam da je unutra Sartorijus”, reče nesigurno.

„Pa šta s tim?”

„Šta misliš o onome… što se tamo dogodilo?” odgovori pitanjem na pitanje.

Pokolebah se.

„Ti moraš znati bolje nego ja. Gde je on?”

„U hladnjači”, odgovori odmah. „Preneli smo ga odmah jutros… zbog vrućine.”

„Gde si ga našao?”

„U ormanu.”

„U ormanu? Već mrtvog?”

„Srce mu je još radilo, ali nije disao. Bila je to agonija.”

„Pokušavao si da ga spaseš?”

„Nisam.”

„Zašto?”

Pokoleba se.

„Nisam stigao. Umro je pre no što sam ga položio na krevet.”

„Stajao je u ormanu? Među onim kombinezonima?”

„Da.”

Snaut priđe malom pisaćem stolu u uglu i diže papir koji je ležao na njemu. Stavi ga pred mene.

„Napisao sam provizorni zapisnik”, reče. „Čak je i dobro što si pregledao sobu. Uzrok smrti… injekcija smrtonosne doze pernostala. Imaš to napisano…”

Preletih očima preko kratkog teksta.

„Samoubistvo…” ponovih tiho. „A uzrok?…”

„Rastrojenost… depresija… kako li to da se nazove. Razumeš se u to bolje od mene.”

„Razumem se samo u ono što vidim”, odgovorih i pogledah mu u oči odozdo, jer je stajao iznad mene.

„Šta hoćeš time da kažeš?” upita mirno.

„Ubrizgao je sebi pernostal i sakrio se u orman, je li tako? Ako je bilo tako, to nije depresija, nije nikakva rastrojenost, nego oštra psihoza. Paranoja… Sigurno mu se činilo da nešto vidi…” govorio sam sve sporije, gledajući mu u oči. Snaut se odmače do radio-pulta i ponovo poče da pritiska kontakte.

„Ovde je tvoj potpis”, progovorih posle kraćeg ćutanja. „A Sartorijus?”

„On je u laboratoriji. Već sam ti rekao. Ne pokazuje se: pretpostavljam da…”

„Da šta?”

„Da se zaključao.”

„Zaključao se? Ah. Zaključao se. Možda se zabarikadirao?”

„Možda.”

„Snaute…” rekoh. „Na Stanici ima nekog.”

„Video si?!”

Gledao me je nagnuvši se iznad mene.

„Opomenuo si me. Pred kim? Je li to halucinacija?”

„Šta si video?”

„Je li to čovek, a?”

Ćutao je. Okrenuo se zidu, kao da nije hteo da posmatram njegovo lice. Bubnjao je prstima po metalnoj pregradi. Gledao sam njegove ruke. Na zglobovima nije više bilo tragova krvi. U jedan mah sinu mi misao.

„Ta osoba je realna”, rekoh tiho, gotovo šapatom, kao da mu saopštavam tajnu koju bi neko mogao da čuje. „A? Moguće ju je… dotaći. Moguće ju je… raniti… poslednji put si je video danas.”

„Otkud znaš?!”

Nije se osvrnuo. Stajao je sasvim pored zida, dodirujući ga grudima, i izgledalo je da su ga moje reči pogodile.

„Neposredno pred moje ateriranje… Kratko vreme pre toga?…”

Grčio se kao da sam ga udario. Ugledah njegove izbezumljene oči.

„Ti?!” prokrklja. „Ko siTI!?”

Izgledalo je kao da će se baciti na mene. To nisam očekivao. Situacija se izokrenula unatraške. Nije verovao da sam onaj koji kažem da jesam. Šta je to trebalo da znači? Gledao me je krajnje preneraženo. Je li to već bilo ludilo? Otrovanost? Sve je počinjalo da biva moguće. Ali video sam je — to strašilo, te prema tome i ja sam… takođe?…

„Ko je to bio?” upitah. Te reči ga umiriše. Jedno vreme gledao me je ispitivački, kao da mi još ne veruje. Već sam znao da je to pogrešan potez i da mi neće odgovoriti, znao sam još pre no što je otvorio usta.

Seo je polako u fotelju i stisnuo glavu rukama.

„Šta se ovde dešava…” reče tiho. „Bunilo…”

„Ko je to bio?” upitah još jednom.

„Ako ne znaš…” promumla.

„Šta onda?”

„Onda ništa.”

„Snaute”, rekoh, „dovoljno smo daleko od kuće. Igrajmo otvorenim kartama. Sve je ionako zapetljano.”

„Šta bi hteo?”

„Da mi kažeš koga si video?”

„A ti?…” dobaci sumnjičavo.

„Gubiš glavu. Kazaću ti i ti kaži meni. Možeš biti spokojan, neću te smatrati ludim, jer znam…”

„Ludim?! Za ime boga!” pokuša da se nasmeje. „Čoveče, pa ti ništa, baš ništa… Ta to bi bio spas. Da je on barem za časak poverovao da je u pitanju ludilo, ne bi to učinio, bio biživ…”

„Znači, ono što si napisao u zapisniku o rastrojenosti obična je laž?”

„Naravno!”

„Zašto nisi napisao istinu?”

„Zašto?…” ponovi.

Zavlada ćutanje. Ponovo sam bio u potpunom mraku, ništa nisam shvatao, a za trenutak mi se činilo da ću uspeti da ga ubedim pa da zajednički krenemo u rešavanje zagonetke. Zašto, zašto nije hteo da govori?

„Gde su automati?” upitah.

„U magacinima. Zatvorili smo sve, izuzev posluge aerodroma.”

„Zašto?”

Opet ne odgovori.

„Nećeš da kažeš?”

„Ne mogu.”