Solaris

Ponovo zastah sekund kraj vrata, zatvorenih očiju, pažljivo osluškujući ne narušava li nešto tišinu napolju. Otvorih vrata, hodnik mi se učini kao crno ždrelo; setih se da skinem crna stakla i ugledah slabu svetlost duž tavanice. Zatvorih za sobom vrata i pođoh levo, prema radionici.

Približavao sam se okrugloj prostoriji od koje su se račvali hodnici, poput starih žbica na točkovima, kad prolazeći pored nekog tesnog, sporednog prolaza što je vodio, čini mi se, u kupatila, ugledah veliku, nejasnu pojavu koja se gotovo stapala s polumrakom.

Zastadoh kao ukopan. Iz dubine ovog ogranka išla je bez žurbe, patkastim hodom, ogromna crnkinja. Ugledah sjaj njenih beonjača i gotovo istovremeno začuh meko, boso tapkanje njenih stopala. Nije nosila ništa na sebi sem žutkasto-sjajne suknjice, koja kao da beše ispletena od slame. Imala je ogromne, otromboljene grudi, a crne ruke behu joj krupne kao noge normalnog čoveka; prošla je pored mene, čak i ne pogledavši na moju stranu — na razdaljini od jednog metra — i otišla dalje, njišući slonastim bedrima, slična onim stereotipnim statuama iz epohe kamenog doba kakve se ponekad viđaju u antropološkim muzejima. Tamo gde je hodnik skretao, okrenula se postrance i nestala u vratima Gibarijanova kabineta. Kad ih je otvarala, zastala je za tren u jačem snopu svetlosti koja je gorela u sobi. Vrata se tiho zatvoriše i ja ostah sam. Desnom rukom uhvatih za šaku leve i stisnuh je svom snagom, da mi kosti prosto zapucketaše. Sav van sebe osvrnuh se po okolini. Šta se desilo? Sta je to bilo? Naglo, kao da me je neko udario, setih se Snautova upozorenja. Šta je to trebalo da znači? Ko je bila ova divovska Afrodita? Otkuda se stvorila? Učinih jedan, samo jedan korak prema Gibarijanovoj kabini i zaustavih se. Znao sam čak i previše dobro da neću tamo ući. Udisao sam vazduh raširenim nozdrvama. Nešto nije bilo u redu, nešto je bilo kako ne treba — ah! Nehotice sam očekivao izrazit, oduran zadah njenog znoja, ali čak i kad je prolazila korak ispred mene ništa nisam osetio.

Ne znam koliko sam dugo stajao oslonjen o hladni metal zida. Stanicu je ispunjavala tišina, a jedini zvuk bilo je daleko, monotono zujanje klimatizacijskih kompresora.

Otvorenom rukom udarih se lako po licu i polako pođoh u radio-stanicu. Kad pritisnuh kvaku, začuh oštar glas:

„Ko je?”

„Ja sam, Kelvin.”

Sedeo je za stočićem među gomilom aluminijumskih kutija i stalka otpremnika i jeo mesni koncentrat neposredno iz konzerve. Ne znam zašto je za stanovanje odabrao radio-stanicu. Stajao sam glupo kraj vrata, zagledan u njegove vilice koje su odmereno žvakale, i odjednom osetih koliko sam gladan. Priđoh policama, izabrah iz gomile tanjira jedan najmanje prašnjav i sedoh naspram njega. Neko vreme jeli smo ćutke, zatim Snaut ustade, izvadi iz zidnog ormana termos i nali svakome po jednu čašu vrelog buljona. Stavljajući termos na pod, jer na stolu nije bilo mesta, upita:

„Video si Sartorijusa?”

„Nisam. Gde je on?”

„Gore.”

Gore je bila laboratorija. Jeli smo dalje ćutke, sve dok lim ne zazveča u ispražnjenoj konzervi. U radio-stanici je vladala noć. Prozor je bio čvrsto zatvoren spolja, pod tavanicom su gorele četiri okrugle luminiscentne žarulje. Njihove senke treperile su na plastičnoj površini otpremnika.

Nategnuta koža na Snautovim jabučnim kostima bila je prošarana crvenim žilicama. Sada je imao na sebi crn, prostran, iznošen džemper.

„Šta ti je?” upita.

„Ništa. Šta bi mi bilo?”

„Oznojio si se.”

Obrisah rukom čelo. Zaista bio sam sav znojav; mora da je to bila reakcija posle prethodnog potresa. Snaut me je ispitivački posmatrao. Da li da mu kažem? Više bih voleo da on sam bude prema meni poverljiviji. Ko je ovde igrao protiv koga i na kakav neshvatljiv način?

„Vruće je”, rekoh. „Mislio sam da klimatizacija ovde kod vas bolje radi.”

„Otprilike za jedan čas će se izjednačiti. A uveren si da je to samo zbog vrućine?” diže pogled na mene. Predano sam žvakao kao da to ne vidim.

„Šta nameravaš da radiš?” upita najzad, kad završismo s jelom. Ubaci sve posuđe i prazne konzerve u umivaonik kraj zida i vrati se u svoju fotelju.

„Ravnaću se po vama”, odgovorih hladnokrvno. „Imate valjda neki plan istraživanja? Neki novi impuls, izgleda rendgen ili tako nešto, zar ne?”

„Rendgen?” diže on obrve. „Gde si o tome čuo?”

„Ne sećam se više. Neko mi je pomenuo. Možda na Prometeju. A šta? Radite to već?”

„Ne znam pojedinosti. To je bila Gibarijanova ideja. Počeo je da je sprovodi sa Sartorijusom. Ali kako možeš o tome da znaš?”

Slegoh ramenima.

„Ne znaš pojedinosti? Morao bi da budeš upućen, jer to ulazi u tvoj domen…” ne završih. Ćutao je. Skičanje koje je dopiralo iz klimatizatora ućuta, a i temperatura je ostajala na podnošljivoj visini. Samo je u vazduhu visio neprestan, visok ton, kao zujanje umiruće muhe. Snaut ustade, priđe komandnom pultu i poče da pucketa kontaktima bez ikakvog smisla, jer je glavni prekidač stajao u mrtvoj poziciji. Igrao se tako neko vreme, dok ne primeti ne okrećući glavu:

„Moraće da se dopune formalnosti u vezi s tim… znaš…”

„Stvarno?”