Solaris

Polako je u naučnim krugovima „problem Solarisa” počinjao da zvuči kao „izgubljeni problem”, naročito u sferama naučne administracije Instituta, gde su se poslednjih godina počeli dizati glasovi koji su zahtevali prestanak davanja dotacija za dalja istraživanja. O potpunoj likvidaciji Stanice još se niko do sada nije usudio da govori; bilo bi to previše javno priznanje poraza. Uostalom, neki su u privatnim razgovorima govorili da sve što nam je potrebno jeste strategija što je moguće „časnijeg” povlačenja iz „afere Solaris”.

Za mnoge je ipak, a naročito za mlade, ova „afera” polako postajala nešto poput probnog kamena sopstvene vrednosti. „U osnovi stvari”, govorili su, „reč je o ulogu većem no što je proučavanje solarijske civilizacije, jer se igra vodi za nas same, za granice ljudskog saznanja.”

Izvesno vreme popularno je bilo (vatreno proširivano putem dnevne štampe) gledište da je misaoni okean koji obavija ceo Solaris gigantski mozak koji prevazilazi našu civilizaciju za više miliona godina razvitka, da je to neka „kosmička joga”, mudrac, ovaploćeno sveznanje koje je već odavno shvatilo uzaludnost svake akcije i koje zato u odnosu prema nama zadržava kategorično ćutanje. Bila je to naprosto neistina, jer živi okean dejstvuje, i još kako — jedino što dejstvuje na osnovu predstava drugačijih od ljudskih, znači, ne gradi gradove ni mostove, ne pravi leteće mašine; takođe ne pokušava da savladava prostor ni da ga prekorači (u čemu su neki branioci čovekove prednosti po svaku cenu videli adut neocenjiv u našu korist), ali zato se bavi hiljadama preobražaja — ”ontološkom metamorfozom”; učenih termina zaista ne nedostaje na stranicama solarističkih dela! Pošto, s druge strane, čoveka koji se uporno udubljuje u čitanje svih mogućih solarijana obuzima neotklonjiv utisak da ima pred sobom odlomke intelektualnih konstrukcija, možda i genijalnih, ali izmešanih bez glave i repa s plodovima neke kompletne gluparije koja graniči s ludilom, nastala je kao antiteza koncepcije „okeana-joge” misao o „okeanu-debilu”.

Te hipoteze izvukle su iz groba i oživele jedan od najstarijih filozofskih problema — odnos materije i duha, svesti. Bila je potrebna ne mala hrabrost da se prvi put — kao u Di Harta — okeanu pripiše posedovanje svesti. Taj problem, koji su metodolozi hitno proglasili metafizičkim, tinjao je na dnu gotovo svih diskusija i sporova. Da li je moguće mišljenje bez svesti? Ali da li se procesi koji nastaju u okeanu mogu nazvati mišljenjem? Da li je planina veoma veliki kamen? Da li je planeta veoma velika planina? Moguće je upotrebljavati te nazive, ali nova skala veličine uvodi na scenu nove pravilnosi i nove pojave.

Taj problem je postao kvadratura kruga našeg vremena. Svaki samostalni mislilac trudio se da unese u riznicu solaristike svoj prilog; množile su se teorije koje su proglašavale da imamo pred sobom proizvod degeneracije, regresa, koji je nastupio posle minule faze „intelektualnog sjaja” okeana, ili da je okean u samoj stvari neoplazma-gliom, koji je, rodivši se u okviru tela nekadašnjih stanovnika planete, proždrao sve njih i progutao ih, stapajući ostatke u oblik večito trajućeg, samopodmlađujućeg, natčeličnog elementa.

Na beloj svetlosti neonskih sijalica, sličnoj zemaljskoj, skinuh sa stola aparate i knjige što behu na njemu i, raširivši na ploči od plastike kartu Solarisa, zagledah se u nju, oslanjajući se rukama o metalne obrube na ivicama. Živi okean imao je svoje plićake i dubine, a njegova ostrva, prekrivena nanosom minerala koji izvetravaju, svedočila su o tome da su nekada predstavljala njegovo dno — ili da je okean regulisao takođe i ovo izranjanje i ponovno propadanje na dno stenovitih formacija koje se nalaze u njegovoj utrobi? Bilo je to potpuno nejasno. Gledao sam na ogromne polukugle na mapi, obojene raznim tonovima ljubičastog i plavog, doživljavajući ne znam po koji već put u životu čuđenje isto onako potresno kao i ono prvo, koje sam doživeo kad sam kao dečak saznao u školi za postojanje Solarisa.

Ne znam kako se desilo da mi se okolina zajedno sa tajnom o Gibarijanovoj smrti koju je želela da prikrije, da mi se čak i moja neizvesna budućnost odjednom učinila nevažnom, i nisam mislio ni o čemu, utonuvši u izučavanje ove mape koja plaši svakog čoveka.

Pojedini pojasevi životvorine nosili su nazive po istraživačima koji su se posvetili njihovoj eksploraciji. Zagledao sam se u gliničasti masiv Teksala koji je plovio oko ekvatorijalnih arhipelaga, kad osetih nečiji pogled.