Solaris

Uprkos ovom konzervativizmu nastajale su hipoteze koje su glasile, kao, recimo, Čivita-Vitina hipoteza, jedna od bolje razrađenih, da je okean rezultat dijalektičkog razvitka: od svoga prvobitnog vida, od praokeana, rastvora hemijskih tela koja lenjo reaguju, ovaj okean je, eto, uspeo pod pritiskom uslova (to znači, zbog promena orbite koje su ugrožavale njegov opstanak), bez posredstva svih zemaljskih stepena razvoja, dakle, zaobišavši nastanak jednoćelijskih i višećelijskih tvorevina, zaobišavši biljnu i životinjsku evoluciju, bez rađanja nervnog sistema, mozga, da odmah preskoči u stadijum „homeostatskog okeana”. Drugim rečima, nije se tokom stotina miliona godina prilagođavao okolini, da bi tek nakon tako ogromnog vremenskog raspona dao početak razumne rase, nego je svojom okolinom ovladao odmah.

Bilo je to veoma originalno, samo što u daljem toku niko nije znao kako sirupasta pihtija može da stabilizuje orbitu nebeskog tela. Jer skoro sto godina bili su poznati uređaji koji stvaraju veštačka polja sila i gravitaciona polja — gravitori — ali niko nije mogao čak ni da zamisli kako takav rezultat, koji je — u gravitorima — proizvod komplikovanih nuklearnih reakcija i ogromnih temperatura, može da postigne bezoblična smola. U novinama, koje su u to vreme, na radoznalost čitalaca i na zgražanje naučnika, vrvile najnemogućnijim izmišljanjima o „tajni Solarisa”, nije nedostajalo i takvih tvrđenja da je planetarni okean… daleki rođak zemaljskih električnih jegulja.

Kada je uspelo da se problem, barem u izvesnoj meri, reši, pokazalo se da je objašnjenje, kao što je kasnije često bivalo sa Solarisom, umesto jedne zagonetke podmetnulo drugu, možda još više začuđujuću od prethodne.

Istraživanja su pokazala da okean uopšte ne deluje po principu naših gravitora (što bi, uostalom, bilo nemoguće), ali da je kadar da neposredno modeluje metriku prostora-vremena, što vodi između ostalog do odstupanja u merenju vremena na jednom istom Solarisovom podnevku. Tako dakle okean ne samo što je u izvesnom smislu znao, nego je čak bio kadar (što se o nama ne može reći) da iskoristi zaključke Ajnštajn-Bevijeve teorije.

Kada je to izrečeno, izbila je u naučnom svetu jedna od najstrašnijih bura našeg stoleća. Najuvaženije teorije, opšte priznate za istinite, potpuno su se srušile, u naučnoj literaturi pojavili su se najjeretičkiji članci, a alternativa „genijalni okean”, ili „gravitaciona pihtija” raspalila je sve duhove.

Sve se to događalo dobrih nekoliko desetina godina pre mog rođenja. Kad sam išao u školu, Solaris je, zahvaljujući kasnije otkrivenim činjenicama, bio već od svih priznat za planetu obdarenu životom — jedino što ima samo jednog stanovnika…

Drugi tom Hjuza i Ojgla, prema kome sam se još odnosio neodređeno, počinjao je od sistematike isto toliko originalno zamišljene koliko i zabavne. Klasifikaciona tablica je prikazivala redom: Tip — Politerija, Red — Sinkitialija, Klasa — Metamorfa.

Potpuno kao da poznajemo bogzna koliko primeraka vrste, dok je u stvari još bio samo ovaj jedan primerak, doduše težak sedamsto biliona tona.

Pod prstima su mi se nizali šareni dijagrami, šareni grafikoni, analize i spektralni prikazi, koji su demonstrirali tip i tempo osnovnog preobražaja i njegove hemijske reakcije. Sto sam se više udubljivao u obimnu knjigu, tim više je na belim listovima bilo matematike; moglo se suditi da je naše znanje o ovom predstavniku klase Metamorfa, koji je ležao, obavijen mrakom četvoronedeljne noći, nekoliko stotina metara ispod čeličnog dna Stanice, potpuno.

U stvari, još svi nisu bili saglasni ni u pogledu toga da li je u pitanju „biće”, a da i ne govorimo o tome može li on da bude nazvan razumnim okeanom. Ubacih s treskom debelu knjigu na njeno mesto i uzeh sledeću. Delila se na dva dela. Prvi deo bio je posvećen rezimeu eksperimentalnih protokola svih onih bezbrojnih poduhvata čiji je cilj bio uspostavljanje kontakta s okeanom. To uspostavljanje kontakta bilo je, kao što sam se dobro sećao, izvor bezbrojnih anegdota, šala i viceva za vreme mojih studija; srednjevekovna skolastika izgledala je kao blistavo jasno izlaganje očevidnosti u poređenju sa džunglom kakvu je izrodio ovaj problem. Drugi deo knjige od gotovo hiljadu trista strana, zauzimala je isključivo bibliografija predmeta. Originalna literatura sigurno se ne bi smestila u sobi u kojoj sam sedeo.