Solaris

„Politerija? Ali one nisu uopšte slične ljudima!” povikah. Nisam znao šta da učinim da bih ga otrgnuo od ove zagledanosti, iz koje, izgledalo je, kao da je izvlačio neku besmislicu od koje mi se krv ledila u žilama.

„Baš zato je to tako strašno”, reče tiho. „Upamti: budi na oprezu!”

„Šta se desilo s Gibarijanom?”

On ništa ne reče.

„Šta radi Sartorijus?”

„Dođi za jedan čas.”

Okrenuh se i iziđoh. Otvarajući vrata, pogledah ga još jednom. Sedeo je s licem u rukama, sitan, zgrčen, u isflekanim pantalonama. Tek sad primetih da na zglavcima obe ruke ima skorelu krv.

2. SOLARISTI

Cevasti hodnik bio je prazan. Stajao sam trenutak pred zatvorenim vratima osluškujući. Zidovi mora da su bili tanki, spolja je dopiralo zavijanje vetra. Na vratima je bjo nemarno nalepljen, malo ukoso, komadić flastera na kome je bilo olovkom napisano: „Čovek”. Gledao sam tu nejasno nažvrljanu reč. U jedan mah pomislio sam da se vratim Snautu, ali onda shvatih da je to nemoguće.

Bezumna opomena još mi je odzvanjala u ušima. Pomerih se i ramena mi pritište nesnosni teret skafandra. Tiho, kao da se nesvesno krijem od nevidljivog posmatrača, vratih se u kružnu prostoriju sa petoro vrata. Na njima behu tablice: Dr Gibarijan, Dr Snaut, Dr Sartorijus. Na četvrtim nije bilo nijedne. Pokolebah se, zatim lako pritisnuh kvaku i polako otvorih vrata. Dok se odmicahu, ispunjavaše me gotovo sigurnost da tamo nekog ima. Uđoh unutra.

Nije bilo nikoga. Kao i u Snautovoj sobi bio je i ovde isti izbočen prozor, upravljen prema okeanu, koji je — obasjan suncem — bleštao maslinasto, kao da se iz talasa slivalo crveno ulje. Skerletni odblesak ispunjavao je celu sobu, sličnu brodskoj kabini. S jedne strane stajale su police s knjigama, među njima, uspravno podignut uza zid, krevet pričvršćen uz mehanički zglob, a na drugoj strani bilo je mnoštvo ormanića, između kojih su visile, u niklenim ramovima, u nizovima nalepljene letačke fotografije, u metalnim držačima retorte i epruvete pozapušavane vatom, pod prozorom su u dva reda bile smeštene bele emajlirane kutije, tako da se između njih jedva moglo proći. Pokrivači nekih od ovih kutija bili su odškrinuti — ispunjavalo ih je mnoštvo oruđa, plastičnih creva, u oba ugla nalazile su se slavine, odvod za dim, frizeri, a na podu je stajao mikroskop, jer za njega nije bilo mesta na velikom stolu pored prozora. Kad se okrenuh, ugledah odmah kraj ulaznih vrata, visok do tavanice, odškrinut orman pun kombinezona, radnih i zaštitnih kecelja, a na policama — rublje, između sara protivzračnih čizama bleštale su aluminijumske boce za prenosne kiseoničke aparate. Dva aparata, zajedno s maskama, visila su okačena o naslon dignutog kreveta. Svuda je vladao isti nered, koji je tek ovlaš, nemarno uklonjen. Uvukoh vazduh i osetih slab miris hemijskih reagensa i trag oštrog zapaha — da li je to hlor? Instinktivno potražih pogledom rešetkaste otvore za ventilaciju u uglovima na tavanici. Papirni listići prilepljeni na njihove okvire blago su se talasali — znak da kompresori rade, održavajući normalnu cirkulaciju vazduha. Premestih knjige, aparate i oruđa sa dveju stolica u uglove, odgurnuh ih, koliko se dalo, tako da se oko kreveta između ormana i polica napravilo malo praznog prostora. Privukoh stalak da bih na njega obesio skafander, uzeh u prste kopče patent-zatvarača, ali ih odmah pustih. Nekako nisam mogao da se rešim da zbacim skafander, kao da bi me to učinilo bespomoćnim. Još jednom obuhvatih pogledom celu sobu, proverih da li su vrata dobro zatvorena, a pošto na njima nije bilo brave, gurnuh do njih dva najteža sanduka. Tako provizorno zabarikadiran, u tri trzaja oslobodih se svoga teškog, škripavog oklopa. Usko ogledalo na unutrašnjoj površini ormana odslikavalo je deo sobe. Uglom oka zapazih tamo neki pokret, skočih, ali to beše moja vlastita slika. Triko ispod skafandra bio je vlažan od znoja. Zbacih ga i odgurnuh orman. Odmače se, a u udubini iza njega blesnuše zidovi minijaturnog kupatila. Na podu ispod tuša ležala je velika, pljosnata kaseta. Unesoh je, ne bez napora, u sobu. Kad sam je spuštao na pod, poklopac odskoči kao na opruzi i ugledah pregrade ispunjene neobičnim eksponatima: puno iskarikiranih ili samo skiciranih u tamnom metalu oruđa, delom analognih s onim oruđima što su se nalazila u ormanima. Sva su bila neupotrebljiva, nedorađena, zaokrugljena, oštećena taljenjem, kao iznesena iz požara. Najčudnije je što su isti takav vid oštećenja imale na sebi čak i keramičke, što znači praktički netopljive, drške. Ni u jednoj laboratorijskoj peći ne bi se mogla postići temperatura neophodna za njihovo taljenje — sem valjda unutar atomskog udara. Iz džepa svoga obešenog skafandra izvadih mali zračni indikator, ali crna njuškica je ćutala kad je primakoh ovim ostacima.