Solaris

Imao sam na sebi samo kratke gaćice i mrežastu potkošulju. Jedno i drugo bacih na pod, kao prnje, i nag skočih pod tuš. Udar vode osetih kao olakšanje. Uvijao sam se pod pljuskom tvrdih, vrelih mlazova, trljao sam telo, frktao, sve nekako preterano, kao u želji da istresem, da izbacim iz sebe svu ovu mutnu nesigurnost, punu zaražljivih sumnji, nesigurnost koja je ispunjavala Stanicu.

Pronađoh u ormanu lako trening-odelo, koje može da se nosi takođe i pod skafandrom, premestih u džepove svoju oskudnu imovinu; između listova beležnice osetih nešto tvrdo, bio je to ključ od moga zemaljskog stana, ko zna kako zapao tamo među listove, i sada sam ga neko vreme obrtao u prstima, ne znajući šta s njim da učinim. Najzad ga ostavih na sto. Pade mi na um da će mi, možda, zatrebati kakvo oružje. Univerzalni nožić svakako se nije mogao smatrati nekim oružjem, ali nisam imao ništa drugo, a nisam se još nalazio u takvom stanju duha da počnem traženje kakvog bacača zraka ili nečega sličnog. Sedoh na metalnu stoličicu nasred praznog prostora, podalje od svih stvari. Poželeh da budem sam. Sa zadovoljstvom utvrdih da imam još više od pola časa vremena; šta mogu, savesnost u poštovanju svih, nije važno da li važnih ili nevažnih obaveza — bila je u mojoj prirodi. Kazaljke na brojčaniku dvadesetčetvoročasovnog časovnika pokazivale su sedam časova. Sunce je zalazilo. Sedam po lokalnom vremenu bilo je dvadeset na brodu Prometej. Solaris se morao već smanjiti na Modarovim ekranima do razmera varnice i ničim se nije mogao razlikovati od zvezda. Šta je mogao ipak da me se tiče Prometej? Zatvorih oči. Vladala je potpuna tišina, ako se ne računa mjaukanje cevi koje se ponavljalo u pravilnim vremenskim razmacima. Voda je tiho cinkala u kupatilu, kapljući na porculan.

Gabrijan je bio mrtav. Akosam dobro razumeo što je govorio Snaut, od te smrti je prošlo jedva desetak časova. Šta su učinili s telom? Da li su ga sahranili? Istina, na ovoj planeti nije se to moglo učiniti. Duže vreme sam o tome ozbiljno razmišljao, kao da je sudbina umrloga bila nešto najvažnije, dok ne dođoh do zaključka da je besmisleno mozgati o tome. Ustadoh i počeh da stupam po dijagonali sobe, dodirujući vrhom stopala u neredu razbacane knjige, neku malu, praznu poljsku torbu; sagoh se i digoh je. Nije bila prazna. U njoj je bila flašica od tamnog stakla, tako laka kao da je bila od naduvanog papira. Pogledah kroz nju prema prozoru, na sumornu crvenu, prljavim maglama zadimljenu poslednju svetlost zapada. Šta se to događalo sa mnom? Zašto sam se bavio svim mogućim glupostima, kojekakvim nevažnim sitnicama što mi padahu u ruke?

Zadrhtah, jer se upali svetlost. Naravno, delovala je fotoćelija, osetljiva prema sumraku koji se spuštao. Bio sam pun iščekivanja, napetost je rasla do te mere da najzad nisam želeo da imam iza sebe prazan prostor. Odlučih da se protiv toga borim. Primakoh stolicu policama. Izvukoh drugu knjigu stare monografije Hjua i Ojgla „lstorija Solarisa”, koju sam čak i previše dobro poznavao, i počeh da je prelistavam, naslonivši debeli, kruti hrbat na koleno.

Solaris je otkriven gotovo sto godina pre moga rođenja. Planeta kruži oko dvaju sunaca — crvenog i plavog. Punih četrdeset godina nije joj se približio nijedan brod. U ono vreme Gamov-Šeplejeva teorija o nemogućnosti nastanka života na planetama dvojnih zvezda bila je smatrana za aksiom. Orbite takvih planeta neprestano se menjaju usled gravitacione igre kakva nastaje za vreme međusobnog kruženja dvaju sunaca jednog oko drugog.

Nastajuće perturbacije na smenu grče i protežu orbitu planete, a klice života, čak i ako nastanu, podležu uništenju bilo usled prevelike žege, bilo usled ledene hladnoće. Te promene nastaju u periodima od nekoliko miliona godina, što znači — po astronomskoj ili biološkoj skali (jer evolucija zahteva stotine miliona, ako ne i milijardu godina) — u vrlo kratkim vremenskim razdobljima.

Solaris je, prema prvobitnim računanjima, trebalo da se u toku petsto hiljada godina približi na razdaljinu polovine astronomske jedinice svome crvenom suncu, a posle daljih milion godina — da padne u njegov užareni ponor.

Ali već posle dvadesetak godina došlo se do uverenja da staza Solarisa uopšte ne pokazuje očekivane promene, baš kao da je potpuno postojana, toliko postojana kao putanje planeta našeg sunčanog sistema.

Ponovljena su, sada već s najvećom preciznošću, posmatranja i izračunavanja koja su potvrdila samo ono što je bilo poznato: da Solaris ima nestalnu orbitu.

Od jedne od nekoliko stotina planeta — koje se otkrivaju iz godine u godinu i koje, beleškama od nekoliko redaka o elementima njihova kretanja, bivaju uvučene u velike statistike — Solaris je tada avanzovao u rang tela dostojnog naročite pažnje.